Način na koji smirenim, sigurnim, malo promuklim glasom prenosi svoje ispovedne priče čini da je publika pažljivo prati. Storyteller u pravom smislu te reči.
Iako je na sceni već desetak godina, Ana Ćurčin i dalje pripada maloj, u sebe zatvorenoj sceni koja se obraća istomišljenicima. Najlakši opis njene muzike je da pripada amerikani i da je utemeljena na stilu nastalom još kasnih šezdesetih godina. Diskografski je debitovala 2016. setnim albumom “Sketches Of Belonging” na kome je izbor pesama nastalih prethodnih desetak godina. Već na drugom albumu “Differences”, objavljenom tri godine kasnije, potvrdila je da se muzički razvija. Posle duge covid pauze, a praćena svojim sastavom The Changes nastupila je 18. jula u Arilju u okviru ARLEMM festivala. Iako zbog kiše nisu svirali u neobičnom prostoru arheološkog nalazišta pored crkve svetog Ahilija, već u sali, publika ih je odlično prihvatila. Zavodljivost julske noći nije izostala.
„Uprkos lošem vremenu i tehničkim izazovima, atmosfera je bila sjajna, a publika veoma pažljiva“, kaže Ana. „Uželeli smo se koncerata i više nego ranije cenimo priliku da nastupamo kao bend, naročito na događajima koji čine da se osećamo kao kod kuće. Postojanje ARLEMM festivala je od izuzetnog značaja i nama je čast što smo uključeni u ovogodišnji program. Upoznali smo novu publiku, odsvirali nove pesme koje su nastajale tokom kompleksne 2020. godine i istinski uživali da podelimo trenutak zajedništva i sreće da je živa muzika tu.“
Te večeri su se publici pod maskama predstavili uigrani, razigrani i spontani. Ana je sa puno ukusa svirala električnu gitaru, zvuk je dopunjavala temama na usnoj harmonici, a u pesmi I turned 30 yesterday čak je dunula u arhaični hipi instrument kazoo. Kičmu sastava čine klavijaturista Goran Antović i basista Marko Cvetković sa kojima Ana radi već sedam godina. Nov na sceni (bar meni) bio je bubnjar Filip Mratinković sa kojim su išli od sporih, toplih tonova do energične i nervozne svirke. Poseban ukras koncertu dala je flautistkinja Milena Jančurić. Njena saradnja sa Anom počela je prilikom rada na muzici za „Dramu o kraju sveta“ Olge Dimitrijević. „Obožavam da slušam kako Milena svira i njene fraze se na divan način nadovezuju na postojeće aranžmane. Izuzetno je muzikalno, nežno, a opet energično i celokupni zvuk obogaćuje na neki neočekivan način. Bilo je prirodno da se isprva uključi u akustični set, pa smo kao duo odsvirale dva akustična koncerta tokom prošlog leta. Kada smo počeli organizaciju nedavnog koncerta u Domu omladine poželela sam da to unesem i u bendovski zvuk“, objašnjava liderka benda.
Ana je rođena u Bagdadu, a dugo je živela u Rusiji. Šetanje po geografskim paralelama, ali i interesovanje za ovaj muzički žanr su sigurno uticali na to što piše i peva na engleskom. U Arilju je odsvirala novu pesmu Zla po tekstu Milene Marković. Izvela ju je sama, u ogoljenom obliku koji je pojačao efekat svojevrsne muzičke monodrame. I svakako žanrovski odskače od njenih pesama.
Pevanje na srpskom jeziku je više nego dobrodošla novina u njenom izrazu što potvrđuje i balada Tu, koja se već vrti na radiju. „Planiram da nastavim da pravim muziku na maternjem jeziku. Veliki mi je to izazov, ali sam polako počela da krčim taj put. Evo, baš mi je noćas u snu došla nova pesma, međutim nisam stigla da je zabeležim pa mi je izmakla.“
Uz njeno sviranje gitare pesmama dodatnu svetlost daju ekspresivni klavijaturista Goran i sigurna ritam sekcija koju čine Marko i Filip. Na bini se prosto čuje da su, kako kaže Ana “nosioci i kreatori estetike i zvuka koji čini ovaj bend“. I lepo je što se u njenoj muzici prepoznaju brojni uticaji, kako sama kaže rasla je na šarenolikoj muzici. „Isprva su to bili Gunsi i Pearl Jam jer ih je moj brat najviše slušao. Potom sam otkrila autorke i predivne vokale Alanis Morrisette, Tracy Chapman, Corrs-e, Natalie Merchant (volela sam i neka imena tadašnje pop scene i evo priznaću javno da sam kao tinejdžerka slušala i Hanson). Kasnije prelazim na sve i svašta – od američke i britanske folk scene do pop rocka, a kao kruna tog razdoblja dolazi Bruce Springsteen koga sam u jednom periodu jako pažljivo slušala.“
Način na koji smirenim, sigurnim, malo promuklim glasom prenosi svoje ispovedne priče čini da je publika pažljivo prati. Usput, ume i da se našali na temu svog senzibiliteta rekavši da će nam te večeri odsvirati jednu od dve vesele pesme koje ima. Storyteller u pravom smislu te reči.
Petar Janjatović
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
