Кako li bi danas zvučala muzika da nije bilo Кloda Debisija – prvog moderniste koji je inspirisao Ravela, Mesijana, Stravinskog, Bartoka, Glasa i mnoga druga imena koja su obeležila muziku 20. veka? Ali ne samo njih – ako ste ljubitelj džeza verovatno ste već negde, čitajući o muzičarima kao što su Geršvin, Elington, Mingus, Monk, Henkok ili Evans, naišli na ime francuskog boema. Šta je to zapravo bitno Debisi učinio na pragu 19. u 20. vek? Ukratko, sa svoje 32 godine raskrstio je sa starim romantičarskim vremenima i odlučno krenuo u susret novom veku noseći sa sobom harmonije budućeg doba koje se mnogim konzervativnim umovima neće dopasti.
U današnje vreme, kada muzika retko šokira, u najboljem slučaju može da nas iznenadi, teško je zamisliti zaprepašćenost i negodovanje publike s kraja 19. veka kada se, poput zvuka sa drugog sveta, začuo orkestar predvođen misterioznom flautom. Bio je to Prelid za popodne jednog fauna. Debisi je oživeo mitsko biće iz Malarmeove pesme, ne poklanjajući mu baš previše definisan oblik, ali zato čineći ga izuzetno sugestivnim. Sanjive melodije razlivale su se pod sunčevim zracima harfe koji su se lomili u gustim krošnjama najdubljih delova šume gde dangubi faun opčinjen nimfama… Očaravajuć prizor, ali ne i za taj 22. decembar 1894. godine kada je Debisijeva muzika ocenjena kao previše komplikovana za slušanje. Godinama kasnije biće proglašena za 10 minuta muzike koji su promenili istoriju muzike.
Debisi nije voleo da ga poistovećuju sa impresionistima, bliskiji su mu bili simbolisti. Objašnjavao je kako ove prve inspiriše svetlo, dok on sam traga za senkama – „princ tame“ zvale su ga kolege u Rimu. Poređenja sa impresionistima međutim nije falilo i njegova dela su bila opisivana upravo tako, uz zaključak da su bez forme, samim tim i bez budućnosti. Ali, budućnost nikada nije upitna za one koji hodaju ispred svog vremena, ona im se smeši pružajući ruke u daljini. Sadašnjost je ta koja je neizvesna, a Debisijeva je bila u velikoj meri takva – uglavnom bez novca, bogata ljubavnim aferama o kojima je brujao ceo Pariz, ali uvek nedvosmislena po pitanju visokih standarda muzike koju želi da stvara. Baš onako kako i zamišljamo život umetnika.
Dok su slikari impresionizma „hvatali“ momenat i prenosili ga na platna, Debisi je prelivanjem tonskih boja oslikavao trajanje prirodnih pojava. Harmonijama kao metaforama stvarao je ambijent i smeštao slušaoce u najrazličitije scene – ljuljuškanje u čamcu, posmatranje mora, oblaka, mesečine, pljuska u bašti, potopljene katedrale i slušanje njenih zvona… Inspirisale su ga slike umetnika kao što su Visler i Tarner, ali ne samo visoka umetnost – zahvaljujući njegovoj živoj imaginaciji raskošna Iberija je nastala posmatranjem obične razlgednice iz Španije. Daleki muzički svetovi su mu takođe bili privlačni – prvi je kompozitor zapadne muzike koji je impresioniran veličanstvenim gamelanom sa Jave dočarao gongove, zvona i cimbal zvukom klavira u Pagodama. Pravi modernistički world music s početka 20.veka.
A šta je sa džezom? Osim što znamo da ga je reg inspirisao da za ćerku Šu Šu napiše čuveni Golliwog Cakewalk koji je prošao kroz prste svakog džezera na svetu, kako se primećuje uticaj Debisija na džez?
Кonkretan odgovor bi bio – u novim pravilima igre. Pentatonika, celostepene lestivice, đavolji interval (ozloglašeni tritonus) – sve ono što je u muzici do tada bilo nedozvoljeno Debisi je oslobodio stvorivši bujicu emocija koju više ništa nije moglo da zaustavi. Taj slobodni muzički jezik, kojim je nekada davno progovorio Faun, nastavio je da živi i u improvizacijama džez muzičara, šireći iz dana u dan sve više svoj rečnik.
Debisi je čeznuo da muzikom stvara snove zamišljene zemlje, ali nije ni slutio da će jednog dana ona stvoriti čitav univerzum. Naša je sreća što možemo u njega da pobegnemo kad god to poželimo.
Ivana Ljubinković
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
