„Biti pod uticajem čitavog sveta oko nas znači biti inspirisan stvarima daleko od „sveta klasične muzike“. A to je ono što čini muziku univerzalnom celinom”.
Škotski violončelista i jedan od najtalentovanijih kompozitora današnjice Piter Gregson, nastupiće u Beogradu u UK Gvarnerijus 30. oktobra. Tom prilikom izvešće premijerno muziku sa svog petog studijskog albuma “Patina”.
Kritka Njujorkera ga naziva predvodnikom nove muzičke scene i “teh-frendli” violončelistom. Sarađuje sa vodećim svetskim tehnološkim centrima (Microsoft Labs, United Visual Artists, Reactifi i MIT Media Lab), a dobitnik je nagrade Spirit of Scotland 2008. za doprinos umetnosti u Škotskoj. Svojevremeno je komponovao Mašinu za slušanje (Listening machine) i u ovom eksperimentalnom muzičkom projektu razvio program koji je tvitove pretvarao u zvukove. Ipak, digitalnu tehnologiju vidi kao samo prirodni korak u razvoju tehnologije generalno: „Ne smete zaboraviti da je čak i klavir deo tehnologije! Digitalna tehnologija nije ništa drugačija, može da inspiriše, može da olakša, takođe može da odvrati pažnju… Veoma je otvorena za istraživanje i može da vas odvede stazama za koje nikada ranije niste znali”, objašnjava Piter.
Široj publici je poznat kao autor saundtrekova za film „Mali haos” i TV serija „Novi Papa” i „Bridžerton”, a sarađivao je i sa muzičarima iz sveta pop muzike kao što su Ed Širan i Rag n Bone Man. Ipak, autorska muzika, kao i dela renomiranih kompozitora koje izvodi (Stiva Rajha, Gabrijela Prokofjeva, Maksa Rihtera…) je ono što Gregsona svrstava među najcenjenije izvođače i kompozitore današnjice.
Do sada je objavio šest autorskih albuma, a sa četvrtim „Bach recomposed” počela je njegova saradnja sa jednom od najstarijih izdavačkih kuća Dojče gramofon. Usledile su „Patina” (2021) i „Kvarteti 3&4” (2022).
Bliska veza tehnologije i muzike na specifičan način je ostvarena u „Patini” najpre zbog neobičnog koncepta istraživanja prisustva i odustva u muzici i postavljanje pitanja šta se dešava kada se melodija ukloni. U procesu nalaženja odgovora, Gregson je violončelu priključio analogne elektronske instrumente, gudački ansambl i klavir. Album je odmah po objavljivanju postigao veliki uspeh u svetu, a ocenjen je kao sjajan pokazatelj toga gde se nalazi savremena klasična muzika u 21. veku.
S obzirom na postupke uklanjanja ili izobličavanja melodije, rezultat Gregsonovog eksperimenta uprkos mogućim očekivanjima, nije apstraktan zvuk. Melodija opstaje čak i kada elektronika dominira nad dugim pokretima gudala (Patina, Continuum), dok je u nekim slučajevima dominantan utisak nežnih, gotovo jecajućih tema (
Over i Sense). Kako je to lepo primetio jedan muzički kritičar: „u avangardi savremenog tehnološkog proboja, ponovo saznajemo da je organski i nesavršeni ljudski dodir ono što stvara emocionalnu rezonancu u velikoj umetnosti”.
Najavljujući beogradski koncert, utiske o albumu „Patina” ali i uopšte o svom radu, podelio je i sam autor, otkrivajući nove načine na koje možemo razmišljati o muzičkoj umetnosti u digitalnoj eri.
CLASSICALL: Ideja istraživanja prisustva i odsustva u muzici je veoma interesantna. Kako ste to postigli na albumu i šta ostaje kada se konačno, kako ste rekli, melodije ukloni?
PETER GREGSON: Ideja je bila da stvorimo muziku koja će izgledati kao da je živela život, i da možemo da čujemo taj život na ploči. To je kao sa vašom odećom – cipele su najlepše onog dana kada ih kupite, ali su i najmanje udobne. Nakon što se razgaze i postanu udobne, one stare, propadaju. To je potpuno prirodno. Isto je i sa ljudima. Starimo, propadamo. Vinil, traka… Oronu, propadaju. Ovo je prirodni aspekt ljudskog stanja. Boja se raspada i fotografije blede kada su izložene svetlosti… Kako da se onda odnosimo prema digitalnoj umetnosti koja, uprkos svim pregledima ili strimovima, ostaje nepromenjena tokom svog života? Кako da se s tim povežemo? Želeo sam da napravim ploču u kojoj eho nestaje, a zvukovi se smanjuju kroz različite procese izobličenja, uklanjajući delove zvuka da bi postepeno izlizali ivice.
Da li je savremenoj klasičnoj muzici potrebno malo elektronskog „pojačanja”, modernijeg zvuka, novih aranžmana…?
Uvek je bilo tako! Bah je pisao za nove instrumente, a Betoven je napisao novu muziku u saradnji sa proizvođačem klavira koji je dodao nove niske note! Gudački instrumenti su evoluirali tokom vremena, što je zauzvrat omogućilo da se piše nova muzika i da se čuju novi zvukovi. Isto važi i za muzičke strukture. Naše savremeno uho je naviklo na određene stilove, određene forme u muzici. Ni mi kompozitori se tu ne razlikujemo – biti pod uticajem čitavog sveta oko nas znači biti inspirisan stvarima daleko od „sveta klasične muzike“. A to je ono što čini muziku univerzalnom celinom.
Na koji način je saradnja sa muzičarima koji ne dolaze iz sveta klasike izazovna za vas, kao kompozitora i izvođača?
Ne mislim da je nužno teško sarađivati sa ljudima izvan sveta klasične muzike. Početak neretko može biti sporiji u takvim projektima jer pokušavate da uspostavite zajednički jezik i nađete način da razgovarate o muzici koju stvarate. Ali je to veoma korisno i često vodi ka boljem razumevanju u odnosu na pretpostavljenu udobnost jezika klasične muzike – ta lakoća se takođe može opisati kao lenjost. Tako da je možda aktivnija saradnja sa onima sa kojima zaista morate da sarađujete na fundamentalnom nivou?
Da li su filmovi i serije danas novi prostor za „promociju” klasične muzike, za privlačenje nove publike?
Filmovi su uvek bili neverovatan prostor za muziku. Ne volim da razmišljam o ovim stvarima kao o prevari – kao, odgledajte ovaj film, a onda slušajte moje ploče. Naravno, divno je kada to tako ispadne, ali mislim da kada neko pristane da snima film ili TV seriju, to mora biti urađeno iz pravih motiva. Neke partiture se u tom procesu pojavljuju kao potpuno drugačije od onoga što su režiser ili kompozitor ikada planirali, a ako je vaš cilj da naterate ljude da slušaju drugu muziku, propustićete priliku da ispričate priču koju film od vas traži.
Ivana Ljubinković
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
