Klasična priča

LP Duo: 20 godina alternativnog pijanizma

05. 06. 2024.

Ovo nije muzička kritika

(U duhu kompozicije Miše Savića Ovo nije opus 1)

U vremenu kada se (medijsko) obeležavanje godišnjica u najvećoj meri povezuje sa teškim događajima iz neposredne prošlosti, ili ako je o muzici reč, sa raznim četrdesetogodišnjicama izdavanja važnih albuma, retkost je i veliki uspeh proslaviti dvadeset godina aktivnog postojanja na umetničkoj sceni. Sonja Lončar i Andrija Pavlović, združeni pod imenom LP Duo, obeležavali su tokom 2024. godine dvodecenijski jubilej nastupima po inostranstvu, a u Beogradu je „predrođendansko“ slavlje bilo u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine 30. maja (pravi rođendanski koncert čeka nas u oktobru kada će predstaviti svoj autorski opus). Više nego dobar povod za koncert u okviru “Devete međunarodne konferencije o muzici i minimalizmu”  kojim su još jednom potvrdili vrednost svoje dugogodišnje muzičke misije.

Foto: Žarko Andrejić

Celovečernji program činila je kompozicija Canto ostinato (1976.), holandskog kompozitora Simeona ten Holta (1923-2012), a binu su delili sa holandskim klavirskim duom Jerunom i Sandrom van Vejn. Tandem Vejn je inače zaslužan za promovisanje Holotove muzike i za građenje kultnog statusa koji Canto ostinato ima u Holandiji (što potvrđuju i slike sa jednog izvođenja na kom publika leži na podu i sluša). “Ne postoji minimalistički kompozitor sa toliko slobode”, reći će Jerun van Vejn za Njujork Tajms na stogodišnjicu rođenja holandskog autora, dodajući da je upravo “fleksibilnost u njegovoj muzici ono što je izgubljeno u klasičnoj tradiciji, što ga istovremeno čini autsajderom”. Inače, inspiraciju za Canto ostinato Holt je dobio nakon nakon što je čuo čuvenu operu Filipa Glasa Ajnštajn na plaži, a neki pijanisti Canto porede sa lektirom minimalizma Muzikom za 18 muzičara Stiva Rajha.

“Kultnog autsajdera” Sonja i Andrija otkrivaju na samom početku svog el pi dualnog puta, a njegov Canto ostinato premijerno izvode 2005. godine, kao deo specijalitičkog ispita. Akademski stavovi ni tad nisu bili baš najjasniji povodom vrednosti ove kompozicije, ali su se ipak, vremenom iskristalisali. Tako su simbolično, povodom 20. godišnjice na dan koncerta objavili i digitalno izdanje albuma „LP duo plays Canto ostinato by Simeon Ten Holt“.

Danas stručna kritika kao i fanovi LP Dua ne dovode u pitanje izbor njihovog repertoara – bilo da sviraju tuđu ili svoju autorsku analogno-digitalnu muziku. Zbog nepogrešivog muzičkog instinkta stekli su poverenje publike, a sa svakom inovacijom koju autentično sprovode, potvrđuju nezvanični status klasične alternative. Razlog je naizgled jednostavan – količina muzike koja je prošla kroz njihove prste i uši je ogromna – od rokenrola, panka, elektronike do naravno širokog obima klasičnog repertoara. “Muzički apatridi”, kako je to Andrija jednom prilikom sročio.

Iako ime Simeona ten Holta nećete moći da pronađete među onima koji se smatraju bitnim za minimalitički muzički pravac (Stiv Rajh, Filip Glas, Teri Rajli…), uticaj koji  Canto ostinato ima je neupitan. O tome je čak snimljen i dokumentarni film 2011. godine “Over Canto”, reditelja Ramona Gilinga u kom sagovornici govore upravo o tome na koji način im je ova kompozicija obeležila život.

Publici na Kolarcu zasigurno je obeležila poslednji četvrtak u maju – Canto ostinato je prvi put izveden na dva akustična I dva „Duality” hibridna klavira (sad već naveliko poznati LP duo patenti o čemu je ranije pisano). Očekivano, elektronski modifikovani zvuk stizao je u pravim momentima i u pravoj meri bojio Holtove harmonije. Tokom 80 minuta, “106 ćelija” (kako je objašnjen kompozicioni postupak) strujalo je našim telima, menjajući nam disanje i puls, a četvoro pijanista je tome prišlo ležerno i uigrano, komunicirajući pogledima i povremenim osmesima. Klaviri su se skladno dopunjavali, preplitali, preklapali, motivi se stvarali, razvijali, menjali i nestajali, a ta muzička rutina, i iskakanje iz iste, nam se činila veoma bliskom. Pre svega jer nam se ova muzika obraća jezikom koji razumemo, jasnim, preciznim, toplim, ali i slojevitim. Zarazni repetitivni motivi koji su u konstantnoj metamorfozi uzeli su nas pod svoje od prvih taktova, a pijanisti su filigranski oblikovali paletu nijansi i emocija kojima smo se do kraja prepustili. Minimalizam po meri čoveka 21. veka.

Najavljujući ovaj koncert Andrija Pavlović je u jednom radijskom uključenju govorio o moći muzike da menja ljude. Verujem da su svi prisutni izašli bar malo izmenjeni i duhovno oplemenjeni. A sudeći po ovacijama publike, a i grmljavini koja je saučesnički podržavala dešavanja na sceni, četvoro umetnika je “hipika” holandskog minimalizma dovela na pravo mesto u pravo vreme.

Ivana Ljubinković

 


Pratite nas na Fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle

i na našem YouTube kanalu ClassicAll Radio

i na Instagram profilu

ClassicAll radio is a self-funded project and is completely dependant on your donations. Please consider donating if you like what we do.
1$ from each of our readers would be enough to cover all of our operational costs!

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.