Danas počinje Krokodil – književni festival koji šesnaestu godinu ulepšava početak leta u Beogradu okupljajući pisce sa naših prostora, uz zanimljive i inspirativne panele i radionice za decu i mlade. Od 21. do 23. juna posetioci amfiteatra i parka ispred Muzeja Jugoslavije moći će da prate čitanje poezije uživo, debate, slušaju fantastično žensko pripovedanje („Pičprič“), ali i da čuju muzičarke koje svojim britkim jezikom pomeraju granice savremenog muzičkog izraza. U tri dana mini koncerte će održati Ane Paška, Duda Bružujka (Julija Petković) i Yelena (Jelena Petošević) – kantautorke koje su svojim tekstovima i pre svega interpretacijom u kratkom roku privkule pažnju šire publike.
Ane Paška je imala debi nastup u Beogradu krajem prošle godine, u maloj, ali krcatoj sali „Krsmanca“, koju je pretvorila u svoj jedinstveni „Salon za ulepšavanje duše“. Duda nas je ove godine „kupila“ otvorenošću o položaju žena u filmskoj industriji, a Yelenu smo pre desetak godina upoznali kao Lejdi Jelenu kada se pojavila sa provokativnim tekstovima (Nikola, Slatka mala) i duhovitim video spotovima. Iako na vispren način peva o stvarima o kojima se ne priča javno, kaže da joj provokacija nije u prvom planu: „Sve sto pišem i sviram radim prvo za svoje uši i ako je meni zabavno onda možda bude i drugima“. U međuvremenu je postala mama, tako da je muzika ostala na čekanju sve do pojave albuma „Svrati kod mene“ (2020). Ipak, poslednjih godina se na radiju (ko još sluša) vrtela pesma Dole u mraku (tema iz serije Močvara kompozitora Voje Aralice, na tekst Milene Marković), u kojoj smo prepoznali njen glas, iako drugačijeg senzibiliteta, u melodiji koja ima u sebi nešto od romantike čuvene Summer wine. O muzici uopšte i naravno o utiscima povodom nastupa na Krokodilu razgovarali smo sa Yelenom.
YELENA: Presrećna sam sto sam ove godine muzicka podrska Krokodilu, a pre neki dan se setih da baš pominjem krokodile u jednoj pesmi.
„CLASSICALL“: Jedan od ciljeva festivala jeste promovisanje kulture, dijaloga, pomirenja i rekonstrukcije pokidanih kulturnih veza na prostoru Zapadnog Balkana. Da li su ti poznate druge dve umetnice koje nastupaju veče pre i posle tebe i koju poruku bi volela da pošaljete publici u toku ova tri dana književno-muzičkog druženja?
To je bio trenutak oduševljenja jer sam par dana pre nego što sam dobila poziv otišla u Osijek da čujem Ane Pašku. Mislim da je Duda tih dana izbacila pesmu o snimanju filma i ja joj uvek skidam kapu. Stvarno dobra ženska ekipa! Poruka uvek iz srca svaka na svoj način, ali ako treba da nam je jedna – neka bude ljubav bez granica!
Pesma Eko jedna je od retkih angažovanih pesama kod nas na temu ekologije, pritom vrlo efektna – tekstualno i vizuelno. Kako si došla na ideju da snimite spot na djubrištu kobajagi kao na plaži? Uz romantičini ples i kese koje se uvijaju oko nogu?
Volim kontraste tako da je bilo logično da cemo imati piknik na deponiji, plesati kroz trulež sve do trenutka kada postanemo svesni sta nas okružuje. To je moj doživljaj povratka u Srbiju, nažalost.
Odrastala si u Briselu, da li bi rekla da te je život van ovdašnjeg kulturnog okruženja i maternjeg jezika rasteretio u pogledu pisanja pesama, javnog nastupa, i načina na koji ih prikazuješ?
Moguće je da sam tamo imala veću slobodu izražavanja, ali džaba sve to, jer ovde mi je inspiracija.
Šta je to što je ipak presudilo da se vratiš u Beograd?
Tada me je privuklo društvo, porodica, neispitana domaća teritorija. Sad vec dugo razmišljam gde i kako iz grada!
Na kojoj muzici si odrastala, ko su bili tvoji idoli, uzori…?
Toliko različitih žanrova, od klasične muzike preko Diznijevih crtanih, pop muzike, pa death metal… Ali neki bitni su bili Nirvana, Michael Jackson, Bajaga, Cat Power, Fiona Apple, Beatles…
Studirala si grafički dizajn, a svirala u tajnosti, kako si jednom prilikom izjavila. Kako je muzika odjednom samo „isplivala“ i postala put na kom si rešila da se zadržiš?
Kada sam se vratila u Beograd nakon 16 godina, tada sam doživela šok i muzika je izgleda bila dobra terapija.
Pretpostavljam da si počela sa gitarom, znamo da sviraš i ukulele, koje instrumente si još u međuvremenu naučila da sviraš?
Jako volim sve žičane instrumente, ne mogu da kažem da sam naučila, ali sam naštimovala violinu i čelo tako da mogu da ih sviram.
Da se vratimo na Krokodil – čiji je naziv skraćenica za „književno regionalno okupljanje koje odnosi dosadu i letargiju“. Kako se boriti protiv ove dve pojave na svakodnevnom nivou? Da li je odgovor u muzici, umetnosti generalno?
Svakako bilo koji oblik stvaralaštva! Što manje društvenih mreža, i što više prirode.
Ivana Nićiforović
Pratite nas na Fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na našem YouTube kanalu ClassicAll Radio
i na Instagram profilu