Klasična priča

Aram Hačaturijan - od džuboksa do kosmosa

На данашњи дан, 6. јуна 1903. године рођен је композитор Арам Хачатуријан. Oдрастање у Тбилисију обележили су звуци Јерменије, Азербејџана и Грузије који ће касније постати важан део његовог музичког стваралаштва. Kоришћење фоклорних мотива ових али и других земаља га је у највећој мери и издвојило од савременика попут Шостаковича и Прокофјева. Један од водећих совјетских композитора, клавир је учио да свира сам, а  формално музичко образовање није имао до своје 19. године! Тада одлази у Москву и започиње студије композиције и виолончела на “Гњесин Институту“.

Мелодија по којој Хачатуријана данас препознају и ђаци, која је у последњих 70 година доживела најразличитије обраде (две су на нашој плејлисти) јесте Плес са сабљама из балета Гајана. Ова мелодија је 1948. постала џубокс хит у САД због чега је “Њузвик“ (Newsweek) сугерсао да би ’48. требало да буде година Хачатурајна у Сједињеним Америчким Државама. Међутим, Гајана има још једну познату тему, мирну али напету, коју можда најпре препознају љубитељи научне фантастике. Иако Одисеју 2001 највише памтимо по два Штрауса – Рихарду и Јохану (Тако је говорио Заратустра и На лепом плавом Дунаву) – Adagio из Гајане је такође незаобораван када је у питању музика која је обележила култни Kјубриков филм. До те мере је ова усамљеничка свемирска тема била ефектна да ју је и Џејмс Хорнер користио као инспирацију за неколико својих филмских партитура, а у ’’Осмом путнику’’ Џејмса Kамерона са директном алузијом на “Одисеју“ и Хачатуријана.

Следеће незаоблиазно Хачатуријаново дело је валцер из свите Маскарада, писане као сценска музика за комад Љермонотова. Валцер који би се, када би књиге имале саундтрек, савршено уклопио у надреални маскенбал Хесеовог “Степског вука“.

Последњи, али никако најмање битан, је можда најромантичнији ‘’комад’’ музике икада написан. У питању је трећи, уједно и последњи балет који је Хачатуријан написао – Спартак. Уколико је претходни Adagio био идеална филмска подлога за слику човекове отуђености, овај други је крајња супротност – нежан, топао, али и испуњен тензијом која се коначно разрешава провалом емоција.

ClassicAll radio is a self-funded project and is completely dependant on your donations. Please consider donating if you like what we do.
1$ from each of our readers would be enough to cover all of our operational costs!

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.