Piše: Petar Janjatović
Kada profesionalni ugursuzi i namćori krenu da gunđaju kako više nema dobre muzike pustim im nešto od onoga što trenutno slušam. Jedno od tih imena dolazi iz Niša. Ali ‘ajmo redom.
Sastav Bohemija su 2014. godine pokrenuli autor, gitarista i pevač Janko Džambas i basista Mihajlo Ivanović. Vremenom su im se pridruživali novi članovi, tako da deluju kao uigrana šestočlana ekipa. Debitovali su albumom „Sve naopako” (Pop depresija, 2017), a za njim je usledio „Nasmeši se i reši se?” (Pop depresija / Kišobran, 2019). Kovid period su radno iskoristili pa su nedavno za iste izdavače uradili izdanje „Putujemo”.
Album otvaraju naslovna pesma i kristalni glas Dine Abu Majale koji u prvi mah podseća na njenu stariju sugrađanku Spomenku Đokić iz davne akustičarske grupe Lutajuća srca. Kao glavni vokal se od pesme do pesme sa njom smenjuje Janko Džambas. Upravo on vodi bossa nova obojenu Levo oko, udarnu pesmu sa albuma koja sasvim zasluženo već ima radijski život. Moj favorit je Prsla sam sa efektno upotrebljenim slengom i diskretnom gitarom. Za njom sledi ljubavna Moje misli su oprezne sa country prelivom. Sidro je napisao violinista Dimitrije Mandić, a tema muzički i tekstualno pripada sedamdesetim godinama. Stvarno je uživanje kako su „klinci” oživeli taj period. Album zatvara balada Znam da nije lako u kojoj polako rastu zebnja i neizvesnost. Adekvatno za kraj. Tako nam je.
Mnogo je muzičkih začina u njihovom izrazu. Čuju se The Beatles, psihodelija, strani i domaći akustičari iz prve polovine sedamdesetih, ali i Paul Weller, harizmatična Rickie Lee Jones iz osamdesetih, pa sve do novijih imena takozvane shoegaze scene. To naravno ne znači, da su svi ovi muzičari direktno uticali na njih, ali svakako se čuje da slično razmišljaju. Ili kako su duhovito opisali pesmu Levo oko: “Kurtis Mejfild džemuje sa Balanesku kvartetom na novoj pesmi Džona Lenona”. Rečima Janka Džambasa: „Svi se mi bavimo uzimanjem starog i to provlačimo kroz filter”.
Bohemija pravi zavodljive pop pesme sa ukusom isprepletane uticajima i detaljno isheklanom muzičkom slikom. Tekstovi im najčešće nisu vezani za današnjicu. Sklapaju male, lične priče koje su mogle biti ispevane i mnogo godina ranije. A povremeno im šarmantno pobegne niški akcenat. I kao da to rade namerno, prosto da upute posvetu svom kraju. Kao nedavno i Marčelo koji je novu temu Flešbek otpevao na maternjem paraćinskom. Imidž im je sasvim u skladu sa muzikom: šaren, retro i slojevit. Kao da su odrastali u nekada čuvenoj niškoj „hipi dolini”.
- Izdavanje diska pomogla je Organizacija muzičkih autora Srbije – Sokoj.
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
