Horovi na studentskim protestima: glas naroda – kolektivna katarza

O pesmama koje su obeležile studentske proteste za “ClassicAll” govore dirigentkinje Tamara Adamov Petijević, Dušica Stojković, Vesna Jevtić, kompozitor Dragoljub Ilić Ilke i rok kritičar Petar Janjatović

Pogibija petnaestoro ljudi prilikom pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra pokrenula je lavinu događaja koji i dalje traju zahvaljujući neopokolebljivosti studenata, organizaciji, solidarnosti i empatiji koju pokazuju, što se kao lančana reakcija prenosi na sve nas. Plemenite vrednosti za koje se zalažu, zahteve koje iznose, prati puno kreativnosti i, kako to obično na velikim protestima biva, muzičke poruke. Devedestih godina su bile upečatljive akcije antiratno nastrojenih bendova. Osim Slušaj ‘vamo grupe Rimtutituki, pesama Zemlja i Par godina za nas grupe EKV, rok kritičar Petar Janjatović u prvom planu ističe „Kojine zgusnute mudrosti Vreme je za pravdu, vreme je za istinu i Buka u modi koje su ohrabrivale tokom tromesečnih šetnji u zimu ’96 /’97. „Takođe”, dodaje, „muzička zastava je bila i Nema povlačenja, nema predaje grupe Revolveri. Ove i neke druge stihove, kako se ispostavilo, slušaju i ovi novi klinci.  „Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu”, osvanuli su na transparentu na prvom protestu 3. novembra u Beogradu, a Ne lomite mi bagrenje je bila jedna od prvih melodija koja se začula na studentskim blokadama. Ipak, ove studentske proteste nisu obeležili nastupi mladih bendova kao pre 30 i više godina (uz izuzetak Bojane Vunturišević u Novom Sadu) već najmasovniji horovi koje smo do sad čuli i videli. Sa njima pevali i, nije sramota reći, plakali.

Na neki način dirigenti horova u našim muzičkim školama postali su muzički urednici velikih protestnih skupova – počelo je sa Beogradom 27. januara i blokadom Autokomande kada je Studentski hor Filološkog fakulteta u besprekornoj tišini izveo himnu Svetom Savi i Vostani Serbie, a nastavilo se u Novom Sadu sadržajnijim programom. Tamara Adamov Petijević, dirigent hora muzičke škole „Isidor Bajić” povodom tog gotovo celovečernjeg koncerta kaže da su im studenti, kad su čuli da će biti više od 200 uvežbanih pevača u višeglasnim horu dali čak 50 minuta za nastup: „Moja vizija tog događaja je bila da podržimo studente, podignemo atmosferu nakon višečasovnog stajanja na hladnom vremenu, a ujedno i da promovišemo kulturu horskog pevanja, zajedničkog pevanja, ne samo kao vrhunsko civilizacijsko muzičko dostignuće, nego i kao društveno odgovorni čin”.

Hor je imao raznovrstan repertoar te večeri, uz neizostavne Vostani Serbie i Gaudeamus igitur: „Program smo počeli kratkim odlomkom iz oratorijuma Zeniteum, koji je za Svečano otvaranje Evropske prestonice kulture 2022. godine komponovala Dragana S. Jovanović i sad oduševljeno dala pisanu saglasnost da se njeno delo izvede i u ovoj prilici”, objašnjava Tamara. Jedan od svakako najlepših i ujedno najtužnijih momenata je bio deo iz Mokranjčeve liturgije, Tebe pojem posvećen Vukašinu i Teodori koji su preživeli pad nadstrešnice.

Uz Tamaru, horom je dirigovala i Dunja Deurić, dirigentkinja hora AКUDUNS „Sonja Marinković”, a kada je u pitanju rok repertoar pesme Zemlja grupe EKV i posebno emotivnu Za milion godina (u aranžmanu Ane Frlin), dirigovala je energična Ana Кovačić, poznata po radu sa dečijim horovima.

Horsko pojačanje stiglo je i u Kragujevac za Sretenje, kada je prema rečima Vesne Jevtić, dirigentkinje hora tamošnje muzičke škole, pevalo oko 150 do 200 ljudi. Uz Kragujevčane kojih je očekivano bilo najviše, bili su i Beograđani, Novosađani, Nišlije, Zrenjaninci, Kraljevčani, Čačani, Jagodinaci, Lazarevčani. I na ovom nastupu je kao i u Novom Sadu Za million godina prepoznata kao poruka univerzalne podrške i solidarnosti.

Autor ove pesme Draguljub Ilić Ilke u tome vidi posebnu simboliku: „Niko ne može da me ubedi da je slučaj to što pesma doživljava svoj drugi život i to na 40-tu godišnjicu od njenog nastanka. Postoje pesme koje su obeležile vreme u kom su nastale a isto tako i karijere ljudi koji su ih pisali. I nije slučaj što su studenti i oni koji su se njima pridružili, prepoznali u pesmi snagu i njenu univerzalnu poruku koja, pre svega, govori o ljubavi i zajedništvu da bi se ovaj naš svet učinio boljim. Bilo je za ovih 40 godina pokušaja da se pesmi u različitim vokalno-instrumentalnim formama da novo ruho, ali čini mi se da se, u ovom momentu, pojavila nikad jača i veća potreba za zajedništvom i solidarnošću. Zato se ova pesma vratila u narod, simbolišući sve uzvišene ciljeve koje ona sobom nosi. Meni, kao autoru pesme, javlja se isto osećanje kao i prvi put – to je neizrecivo osećanje ponosa i sreće, što sam svojim delom ispunio duše i srca mnogobrojnih ljudi u ovom trenu naših života.”

Yu rOkean misija

Pesma Za milion godina koju izvode muzičari okupljeni pod imenom Yu rock misija, komponovana je kao jugoslovenski odgovor na pesmu Do They know it’s Christmas britanskog Band aid-a (super grupe muzičara koju je pokrenuo britanski muzičar Bob Geldof kako bi se prikupila pomoć za decu Etiopije). Kompozitor naše pesme Dragoljub Ilić Ilke se i danas seća posebne atmosfere koja je pratila njen nastanak: „Kada mi je Mladen Popović, tadašnji urednik TV emisije „Hit meseca“ predložio da se uključimo u globalnu akciju pod nazivom „Band Aid“, nisam ni sanjao da će pesma pod nazivom Za milion godina, koju smo napisali u tu svrhu, postati simbol ljudske solidarnosti. Energija koja je pratila snimanje pesme i kao neka vanvremenska sila se nadvila nad projektom, ostala mi je u sećanju do današnjih dana. Takve stvari, dešavaju se jednom ili nijednom u životu, i mogu samo da budem zahvalan što sam ja bio taj prema kome je bio uperen prst sudbine. Tu magiju pesma je zadržala do današnjih dana”.

Pesma koja je podjednako emotivno delovala na ljude i postala simbol studentskih protesta je i Okean novosadske grupe La strada. Čuli smo je prvi put u Novom Sadu u horskom izvođenju Pop hor radija koji vodi Dušica Stojković, inače članica grupe Drum’n’Zez. Dušica je odrastala uz muziku La Strade i ova pesma za nju, kao i za ostale članove hora zauzima posebno mesto. Ipak, nije mogla da pretpostavi kakav će odjek imati na ljude okupljene ispred Mosta slobode 1. februara:

„Nadali smo se da će se ljudima svideti, ali ono što se dogodilo prevazišlo je sva naša očekivanja. Energija i emocija koja se prolila preko ulica Novog Sada bila je gotovo opipljiva. To je jedan od onih trenutaka kada shvatiš koliko muzika može da poveže ljude i koliko pesma može da postane više od obične melodije – postala je simbol trenutka, borbe i zajedništva. Vapaj i snaga okupljenih. Čim smo je zapevali, osetila se neka univerzalna emocija u publici, čak i kod onih koji ranije nisu bili upoznati sa pesmom. Sada, svaki put kada je čujem, osećam deo te večeri, naboj emocija, podrške i odlučnosti koje su bile prisutne. Pesma je dobila novo značenje, ne samo za nas, već i za sve one koji su tog dana bili s nama. Sigurno će Okean zauvek odzvanjati drugačije u našim ušima”.

Njena priča sa muzikom grupe La Strada počinje još u srednjoj školi kada joj je istoriju muzike predavala Jasmina Mitrušić klavijaturistkinja grupe Luna, benda koji je nastao nakon La Strade. „Bila nam je izuzetno kul, a njeno prisustvo dodatno je učvrstilo moju povezanost s muzikom tog perioda. Kada smo slavili pet godina postojanja hora, koncert smo otvorili pesmom Okean, a moja drugarica je rekla: to si tako ti! Nisam iznenađena da je koncert počeo upravo La Stradom”, prepričava nam Dušica.

Zanimljivo je da je pesma Okean i pre 40 godina bila povezana sa Yu rock misijom. Naime, muzičare Yu Rock misije je okupio list „Rock” predvođen urednikom Pecom Popovićem. Nakon snimanja i objavljivanja pesme Za million godina 22.maja 1985. organizovan je veliki koncert na Zvezdinom stadionu u Beogradu 15. juna, oko mesec dana pre Live Aid-a u Engleskoj i Americi. Šta je bilo posle – pisao je Nebojša Krivokuća na blogu “Prešlicavanje” citirajući deo intervjua Slobodana Tišme (autora pesme Okean) iz časopisa „Rock”: “vokali za album snimani su jutro nakon „Live Aida“ koji su, po Tišminom priznanju svi odgledali od početka do kraja – a zatim su tako iscrpljeni, sa sve Subom kao producentom, očiju i ušiju punih velike scene, ušli su u studio u jutarnjim satima (za “male” bendove bili su slobodni samo ti termini) i snimili sve vokalne deonice, na ivici snage, verovatno željni samo jednog – da otplivaju do obala Okeana i konačno zaspu.” Ipak, ove dve pesme imale su sasvim drugačiju sudbinu. List „Rock” je bio suizdavač singla koji se u 150.000 primeraka prodavao uz novinu, dok je tiraž prvog albuma grupe La Strada bio 500.

Četiri decenije kasnije, oko dve stotine ljudi peva Tišmine stihove koji u novom kontekstu dobijaju drugačije značenje: „Pesma nosi posebnu atmosferu koja se savršeno uklopila u osećaj zajedništva i otpornosti tokom protesta. Sigurna sam da će Okean zauvek ostati deo našeg repertoara – pesma koja nas povezuje s muzičkom prošlošću Novog Sada i donosi posebnu emociju u svakom izvođenju”, zaključuje Dušica. U međuvremenu Pop hor je promenio ime u Pump hor, inspirisan motivacionom porukom koja je ovih dana takođe ušla u narod kao sastavni deo protesta – pum-paj! A planovi za hor su kao i do sad plemeniti – da pevanjem šire energiju entuzijazam ali kako naglašava Dušica, pre svega se nadaju da ćemo, uz pesmu i upornost, svi zajedno dočekati “pobedu” nad silama koje nas decenijama pritiskaju: “Jer, kao što pesma kaže, svi mi težimo tom okeanu slobode”.

Istok iza nas

Uz pomenute Za milion godina i Zemlju (za nas) grupe EKV, protest u Kragujevcu na Sretenje takođe je obeležila pesma lokalnog kragujevačkog benda, u pitanju je numera Dolazi dan grupe Istok iza. Petar Janjatović podseća da je u pitanju jedan od onih dobrih sastava koji su ostavili trag u svojoj sredini ali nisu imali prilike da naprave nešto na širem planu – budući da su radili u vreme ratova: „Kod kragujevačke publike, posebno one koja je odrastala tih ranih devedesetih godina, oni imaju posebno mesto. Zato je i pesma Dobar dan (ili Doći će dan kako je neki zovu) postala deo Blokadnog hora“.

Vesna Jevtić, dirigentkinja hora u nižoj i srednjoj muzičkoj školi “Miloje Milojević” u Kragujevcu, upravo pripada generaciji koja je odrastala devedesetih, objašnjava zašto je ovu pesmu uvrstila u repertoar: ”Pre svega, frontmen lokalne grupe Istok iza, Dragoslav Tanasković Trnda (autor muzike, teksta i horskog aranžmana) je u decembru 2024. odbio da svira koncert na otvorenom u Kragujevcu zbog tragedije koja se dogodila u Novom Sadu, javno podržavši zahteve studenata. Pesmu Dolazi dan je, između ostalog, izvodio 1991. godine na koncertu Muzičari za mir, čime je učestvovao u akciji pokušaja sprečavanja građanskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji, a tekst ove pesme je vrlo primenljiv i na trenutnu situaciju u Srbiji”.

Očekuje se podrška horu u Nišu 1. marta, pojedinačno, a i organizovano – iz Novog Sada pridružuje se 60 pevača, program se uveliko sprema, a dobrodošao je svako ko želi i može da bude tog dana bude podrška pevačima i studentskom protestu.

Ivana Nićiforović

Pratite nas na Fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle

i na našem YouTube kanalu ClassicAll Radio

i na Instagram profilu

ClassicAll portal se finansira samostalno. Mislimo da je važno da se o muzici razgovara i piše i želimo da naš sadržaj bude otvoren za čitaoce. Ukoliko vam se sviđa ono što radimo možete da nas podržite. Svaka donacija je dovoljna motivacija!