INTERVJU: Bojan Đorđević
“Ono što je postojalo u Novom Sadu u drugoj polovini osamdesetih je pobeglo zbog ratova i mobilizacije, a Beograd je više bio okrenut alternativnom rok zvuku. No, kamen je počeo da se kotrlja, nove generacije su na festivalu upijale nove zvuke i shvatale mogućnost da mogu da nastupaju”.
Uvek nov, drugačiji, beskompromisan. Ovako se, sa punim pravom, najavljuje jubilarno 25. izdanje beogradskog Ring Ring festivala koje nas očekuje od 23. novembra do 3. decembra. Publika će tokom sedam dana biti u prilici da sluša muzičare koji dolaze iz 13 zemalja, a toliki je i broj koncerata koji će se održati na tri lokacije – u Jevrejskom kulturnom centru Oneg Šabat (nekadašnji Rex), u Studiju 6 (Radio Beograd) i u Dragstoru (Drugstore).
Biće tu poznata domaća imena kao što su Silard Mezei, Tijana Stanković, Milana Zarić, Kӣr, kao i neki muzičari koje pamtimo sa prethodnih festivala – engleski pevač Fil Minton, norveški gitarista Kim Mir, mađarski saksofonista Akoš Selevenji, bubnjari Toni Bak, Aron Porteleki i Ingar Zak. Dve zvezde improvizovane muzike će prvi put nastupati u Beogradu – američko-holandska čelistkinja Fransis-Mari Uiti i austrijska pijanistkinja Elizabet Harnik, dok će berlinsku improvizacionu scenu predstaviti trio Jane in Ether i trio Der Lange Schatten. Za ljubitelje složenijih umetničkih formi tu je predstava / instalacija francuskog umetnika Lorana Bigoa, kao i koncert poljskog harmonikaša Zbignjeva Hojnackog. Tokom trajanja festivala, u Galerijskom prostoru Radio Beograda biće otvorena i izložba fotografija “Objektivno iz Šestice” sa radovima našeg renomiranog fotografa Želimira Gvojića poznatijeg kao el gvojos.
U danima festivala, očekuje se i kompilacijsko audio-izdanje Ring Ring – 25 godina, domaći autori (Multimedia Music, 2021) na kom će se naći imena nekih od muzičara koji su obeležili ovu specifičnu scenu u proteklim decenijama. Koliko je teško bilo “spakovati” ovakav festival na jedan nosač zvuka govori nam osnivač i umetnički direktor Bojan Đorđević, prisećajući se uzbudljivog puta koji je Ring Ring prešao u poslednjih četvrt veka.
CLASSICALL: Na koji način ste napravili selekciju koji izvođači će se naći na ovoj kompilaciji? Osim domaćih imena biće tu i dosta stranih muzičara.
BOJAN ĐORĐEVIĆ: Na albumu se ne nalazi sve što mislim da vredi da se nađe od domaćih autora, ali svakako, koncepcija je bila da predstavimo pravi Ring Ring zvuk, dakle alternativnu, avangardnu, free jazz, improv scenu, koja je uvek zauzimala najveći deo programa. Želeo sam da to ne bude dupli disk, već da kondenzujem materijal, a ima ga skoro 80 minuta, da osnažim želju kod publike da traži I one autora koji nisu na albumu. Dakle, izbor je bio jako težak.
Saradnja domaćih i stranih umetnika je karakteristika festivala. Uostalom, takvim koncertom smo i počeli 1996. – trio Erne Kiraj, Stevan Kovač Tikmajer sa Krisom Katlerom je zastupljen i na ovoj kompilaciji. Pored toga što je to bio divan koncert, izborom ovog snimka odajem zahvalnost izdavačkom delu B92 koji je objavio tri kompilacijska albuma sa tadašnjih festivala (iz ’96., ‘97. i ‘99.). Nisam robovao za živim snimcima, pa ima snimaka koji nisu snimljeni na festivalu. Uvek postoji mogućnost da se napravi sasvim različit izbor i mene baš zanima reakcija kako publike tako i samih muzičara – onih koji jesu na disku, ali i onih koji nisu. (smeh)
Kako biste opisali našu scenu danas u odnosu na sredinu devedesetih kada je Ring Ring tek “zazvonio”?
Sredina devedesetih je jedan težak period. Zemlja je izašla iz ratova, embargo je ukinut, ali je i u vreme embarga postajala scena. Ne toliko zastupljena avangardna, ali alternativna svakako. Ipak je mnogo muzičara utihnulo za vreme ratova, ili se iselilo. Trebalo je vratiti nas sve, kao i scenu, u život. Mislim da je baza postojala, ali nije bilo mesta gde bi se ti muzičari bolje predstavili, zato su na prvim festivalima i nastupali već poznati umetnici poput Miloša Petrovića, Borisa Kovača. Ali ubrzo su prostor dobile nove snage – Lajko Felix, New Art Forum, Neočekivana sila… No, teško je reći da je baš postojala scena. Ono što je postojalo u Novom Sadu u drugoj polovini osamdesetih je pobeglo zbog ratova i mobilizacije, a Beograd je više bio okrenut alternativnom rok zvuku. No, kamen je počeo da se kotrlja, nove generacije su na festivalu upijale nove zvuke i shvatale mogućnost da mogu da nastupaju.
Pravi boom je vezan tek za period od pre 10 godina, kada u Novom Sadu kreće koncertna serija Improstor, u Beogradu Improve 2.0, a festivali poput Ring Ringa i festivala “Jazz, improvizovana muzika…” u Kanjiži i dalje dovode svetski značajna imena i omogućuju i našim muzičarima da se razmahnu. Bilo je tada mnogo koncerata i van festivalskih okvira. I nakon kratkog zatišja, povratkom Elektronskog studija Radio Beograda u pogon i pokretanjem raznih malih koncertnih inicijativa, polako scena jača. Već sam ove godine imao problem kako da u već spremljen program ubacim više mladih i novih snaga. Većina će ipak sačekati festivalsko izdanje 2022.
Simpatičan je i naziv festivala koji danas svi uzimamo zdravo za gotovo, ali šta je bila inspiracija da bude “Ring Ring”?
Za naziv je zaslužan Dragan Ilić. Mi smo se znali preko kaseta i pisama još dok je živeo u Banja Luci, a onda nas je spojila devedesetdvojka. Praktično on je bio taj koji je predložio Adrien Van Heteren (tadašnjoj direktorki Rexa) da mi ponudi da nešto radim u novootvorenom kulturnom centru. Dragan je bio više okrenut nekim drugim akcijama, pa je već ’97. izašao iz Ring Ring dua, ali sam ga, kao kreativca, zaduženog za ideje i džinglove zamolio da proba da smisli dobar naziv. Njemu je ta muzika zvučala i kao uzbuđujući i uznemirujući poziv, pa je tako zazvonilo i ime, a Škart je time bio inspirisan, napravio logo i kompletan vizuelni identitet svakog festivala.
Da li ste mogli da zamislite da će Ring Ring doživeti 25. izdanje?
Naravno da u početku ne razmišljaš o tome koliko će festival trajati. Ipak su to godine tokom kojih shvatiš da na Balkanu ništa nije sigurno da će potrajati. No, entuzijazam je rastao, čak kad se i publika smanjivala iz raznih razloga. Ova muzika ima takvu snagu da me goni da nastavim da radim festival, bez obzira na okruženje, na finansije… Ali tako je svuda u svetu, ovakve festivale ljudi rade decenijama, sa puno elana.
Ivana Ljubinković
- Cene karata iznose po 500 dinara za koncerte 23/26/28/29. novembra, dok je za 27. novembar cena 700 Zainteresovani mogu da nabave komplet ulaznica po ceni od 2.200 dinara.
- Ceo program možete pogledati ovde.
- Festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Goethe-Institut, Collegium Hungaricum, Austrijski kulturni forum, Ambasada Kraljevine Norveške, Francuski Institut, Teatroskop, Ministarstvo kulture Slovenije, Grad Ljubljana, Institut Adam Mickiewicz, Pokrajina Štajerska, Graz Kultur.
- Izdavanje kompilacije Ring Ring – 25 godina, domaći autori pomogla je organizacija SOKOJ.
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
