Jazzmark

Majamisty Trio na Beogradskom džez festivalu: iz studija direkt na scenu

13. 10. 2021.

INTERVJU: MAJA ALVANOVIĆ

“Muzika je živa i menja se nekad iz dana u dan. Naš zvuk čine ljudi koji ga stvaraju, lični pečat je od najvećeg značaja. Promenite li ljude u orkestru, promenićete i muziku”

Majamisty Trio: Lav, Maja i Ervin Foto: Olja Radmanović

Maja Alvanović je klasično obrazovana pijanistkinja iz  Beograda koja živi i radi u Novom Sadu. Osim što predaje na Akademiji umetnosti u ovom gradu, takođe svira džez. I to svoj, autorski – u poslednjih deset godina je izdala tri albuma u okviru sastava Majamisty TriO. Uz Maju, ovu džez trojku pitomog i elegantnog zvuka čine još i kontrabasista Ervin Malina i mladi bubnjar Lav Kovač (dostojna zamena Ištvana Čika). Ovakva formacija, kao i njihov nepretenciozan, a izuzetno prefinjen zvuk neretko se dovodi u vezu sa švedskim Esbjörn Svensson triom (skraćeno e.s.t). Ipak, džez i klasiku oni spajaju na autentičan „majamisty“ način, sa povremenim nagoveštajima balkanske muzike. Tako su odavno skrenuli pažnju na sebe nekim od najuglednijih svetskih džez magazina u kojima kritičari kao da se utrkuju sa pohvalama. „Epska, sinematična, dramatična“, „obara s nogu“, čini da se naježiš“, „prozračna, graciozna, intrigantna“ samo su neki od opisa. I svi su podjednako tačni.

Na otvaranju ovogodišnjeg 37. Beogradskog džez festivala 26. oktobra bićemo u prilici u to i da se uverimo tokom premijernog izvođenja kompozicija sa predstojećeg četvrtog (još uvek nekrštenog) albuma.

Ako je suditi na osnovu delića koji smo prisluškivali sa probe (sa zanimljivim izborom citata iz opusa grupe U2!), biće ovo „ploča“ koja se po senzibilitetu nadovezuje na poslednji album „Organic“. Međutim, ovoga puta će se „džez plamen“ (u skladu sa sloganom ovogodišnjeg festivala) suptilno rasplamsavati uz podršku na sceni. „U odnosu na „Organic“, na ovom albumu se vraćamo našoj prvobitnoj viziji da zvuk trija povremeno bojimo vokalom i različitim instrumentima. Sa nama na sceni će biti dečiji hor La La studio iz Novog Sada (koji predvodi Petra Leona Matiša), vokal Aneta George (Makedonija/Francuska) i bas klarinet i baset horna Ulrich Drechsler (Austrija)“, objašnjava Maja, otkrivajući sasvim dovoljno za nestrpljivo iščekivanje beogradskog koncerta.

ClassicAll: Kakav je osećaj povodom sve bližeg nastupa na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu?

Maja Alvanović Foto: Olja Radmanović

Maja Alvanović: Tačno je deset godina otkako smo nastupili na Beogradskom džez festivalu i ne mogu zaboraviti da se taj nastup desio na samom početku karijere trija i da je za nas bio od neizmerne važnosti. Sada nam je ukazana čast da otvorimo festival, a dodatna motivacija je ekskluzivni program koji podrazumeva komponovanje nove muzike. Projekat novog albuma se spontano spojio sa projektom Beogradskog džez festivala, na čiju inicijativu smo u koncert uključili i goste, a samim tim rešili da to sve zajedno i snimimo par dana pred festival. Tako da direkt iz studija stižemo na scenu.

Šta vas je inspirisalo tokom prethodnih meseci stvaranja, pisanja muzike?

Veći deo muzike koja će se na novom albumu naći je već postojao u skicama, nekoliko novih numera je u međuvremenu nastalo, kao recimo Long Embrace (Dug zagrljaj) koju ćemo sa gostima odsvirati na koncertu, mislim da je jasno čime je inspirisana.

Kako trio u tom smislu funkcioniše, odnosno kako teče zajednički stvaralački proces?

Majamisty TriO i Nota Foto: Olja Radmanović

Pored mojih kompozicija, na albumima imamo i numere različitih autora. Zajedno radimo na aranžmanima. Uvek nam je cilj „orkestarski“ zvuk koji opravdava i slika emociju od koje krećemo, zbog čega često izbegavamo klasičnu džez formu: tema-solo. Nije završeno dok svi nismo zadovoljni. Nekada proces ide neverovatno brzo, nekada nam nalaženje rešenja oduzme više vremena – nema pravila. Muzika je živa i menja se nekad iz dana u dan. Naš zvuk čine ljudi koji ga stvaraju, u ovom slučaju kontrabasista Ervin Malina i bubnjar Lav Kovač, njihov lični pečat je od najvećeg značaja. Promenite li ljude u orkestru, promenićete i muziku.

Album „Organic“  zapravo niste ni stigli da koncertno promovišete u meri u kojoj je to potrebno, usled, naravno, pandemije virusa korona. Kako ste dolazili do publike  i da li ćemo neke numere slušati i u Domu omladine?

„Organic“ smo pustili baš nakon zatvaranja u aprilu 2020. i to je bilo vrlo neobično iskustvo. U situaciji kada je nemoguće bilo da se javno promoviše, muzika je možda više nego ikad bila dostupna i potrebna ljudima. Kako je ceo svet bio zatvoren u svojim kućama, svi su željno isčekivali da ispune svoje vreme i oplemene ga kulturnim sadržajima. Lakše smo komunicirali i sa novinarima i sa radio promoterima. Ljudi su bili pristupačniji i na neki drugačiji način otvoreniji za saradnju. “Organic” je dobio odlične kritike na „All about jazz“, „Jazz Journal“, poljskom sajtu „Laboratorium Muzycznych Fuzji“…  Puštan je na radijima širom Velike Britanije, kao i u Kanadi, Španiji, Poljskoj, Americi, Italiji… Ponovo je jedna tura diskova otputovala na japansko tržište, a i naš koncert Open air studio sa festivala Piano City Novi Sad je stigao do emitovanja na Stingray DJazz kanalu. Od tada, „Organic“  je odsviran na par koncerata, u Novom Sadu i u Grockoj. U Beogradu još ni jednom, te stoga planiramo da deo albuma uključimo u program.

Spadate u one muzičare koje ne možemo staviti u jednu fioku – svirate džez, ali potičete iz sveta klasične muzike što je svakako ostavilo traga u muzici koju stvarate. Šta biste rekli, ko su vaši veći fanovi – klasičari ili ljubitelji džeza ? Ili neko treći?

Muzika deluje kroz osećanja, il’ ih pokrene il’ ne. Verujem da su to ljudi koji su otvoreni da čuju i osete nešto drugačije bez potrebe da to smeštaju u žanrove. Veliki je kompliment kada ih nađemo među svojim kolegama.

Foto: Olja Radmanović

Kada se javila želja da se otisnete u drugačije muzičke vode od onih klasičnih? Koja je bila prva kompozicija koju ste napisali?

Čini mi se da je to bila She Said. Ili Landscape sa prvog albuma Mistyland. Bila je to neka vrsta oslobađanja i mog malog bekstva u kreiranje sopstvenih pravila. Sve se nakon toga desilo spontano, kako je trio krenuo da „vežba“ vrlo brzo su reakcije okoline bile takve da se, najednom, ta muzika otisnula u javnost iako to nije bio prvobitni plan. Čini mi se da je u tom periodu muzička scena bila gladna novih instrumentalnih autorskih projekata te je valjda i to pomoglo.

Kako je na vas uticala protekla godina u kreativnom smislu, ali i na ličnom planu? Kako ste provodili vreme tokom perioda „isključenosti“ od sveta, prijatelja, kolega, publike?

Bilo je tu raznih faza, mislim da nema da neko nije prošao kroz bilo kakvu krizu u ovom periodu. Svakako su pala razna preispitivanja i razmišljanja o životu, smislu… U prvi mah bilo je olakšanje nemati nikakve rokove i projekte, otpuštanje tenzija u kojima svi živimo. Kasnije je dosla faza potrebe da se kreira nešto u svoja četiri zida sto će dopreti do ljudi i u takvoj situaciji, tad su nastala videa za Heritage, Jungle, Absence, Longing. U suštini, veoma turbulentan period u kojem mislim da je najsrećniji bio moj pas Notica, jer, konačno smo bile nerazdvojne i svakodnevno smo otkrivale nove predele, šumarke, rukavce gde je sve prestajalo da bude važno osim: mi, sada i ovde.

 

Kada biste režirali  vaš idealan koncert, gde bi on bio, kako bi to izgledalo?

Ima par prelepih kutaka na Fruškoj gori gde planiram da u nekom momentu “režiram” koncert. Uglavnom, odgovor je: u prirodi okružena zvucima prirode.

Kako biste opisali našu džez scenu? Medijsku zastupljenost, podršku institucija, mogućnosti za mlade džez muzičare?

Ono što je veliki pomak je to da imamo konačno Džez Akademiju u Beogradu (verujem uskoro i u Novom Sadu) i samim tim i veliki broj mladih džez snaga koje već istupaju sa svojim autorskim radom. Od institucija koje podržavaju ovu vrstu kreativnosti od velikog je značaja Sokoj koji je podržao snimanje novog albuma, kao i albuma „Organic“. Za medijsku zastupljenost zaslužni su kanali RTS3, RTS muzika, RTS klasika, za one koji prate te kanale, veće medijske zastupljenosti nema, većina naših umetnika je anonimna za širu javnost.

Koga biste preporučuli od domaćih / stranih  izvođača sa ovogodišnjeg BJF?

Kao prvo, preporučujem srpski program. Najveći uspeh ovog festivala bi bio kad bi se domaća scena razotkrila publici, na čemu festival već godinama radi, i kada bi domaći umetnici dobijali istu pažnju  i posećenost publike kao i inostrani. Preporučujem pod obavezno koncert Marije Šnajder čiji sam veliki fan.

Ivana Ljubinković


Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle

i na YouTube kanalu ClassicAll Radio

 

 

 

ClassicAll radio is a self-funded project and is completely dependant on your donations. Please consider donating if you like what we do.
1$ from each of our readers would be enough to cover all of our operational costs!

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.