Peđa Milutinović, poznat i kao Drumbooty, jedan je od najboljih i najpopularnijih mladih džez bubnjara sa naših prostora. Njegov prvi autorski album “Veritas vincit” (Orenda Records, Los Angeles 2020.) konačno je ugledao svetlost dana u aprilu prošle godine. Sa ekipom muzičara koju je ovde okupio – Stevan Milijanović, Bojan Cvetković, Akoš Forgač i Luka Ignjatović – ima, kako kaže, zvuk i kompaktnost kakve želi. Ime albuma (“istina prevladava”) upućuje na to koliko je zajedništvo važno, kada je u pitanju život, ali i profesija. “Stvari koje su me najviše ispunile rezultat su iskrene saradnje sa drugima”, objašnjava Peđa koji je inače poznat po svirkama sa brojnim sastavima poput Vasil Hadžimanov benda, Schime i Qzama kvarteta. Povodom izlaska prvog albuma razgovaramo sa njim o kreativnosti, inspiraciji i našoj džez sceni.
ClassicAll: Kada ti se javila ideja za album “Veritas vincit”?
Peđa Milutinović: Inspiraciju mi je dao američki saksofonista David Binney 2015. godine kada mi je rekao da su mi, ako planiram odlazak u Ameriku, veće šanse da budem primećen ako imam svoju muziku, razvijen i uvežban koncept izvođenja ili jako upečatljiv stil sviranja. Od tada sam više počeo da se bavim pravljenjem muzike u Logic-u (program na Mac-u) koja je prvenstveno služila kao matrica za vežbanje ritma, tempa i dinamike na bubnju. Da bi matrice bile zanimljivije, pozabavio sam se sviranjem klavira. To mi je pokrenulo maštu i počele su da nastaju prve pesme. Krajem 2017. sam aktivno počeo da radim na ovom albumu, a snimali smo tokom 2018. Zahvaljujući internetu bio sam u mogućnosti da uključim i kolege iz Amerike.
Kakvi su bili utisci publike do sad i kako si ti zadovoljan prijemom publike?
Mislim da se ljudima dopada album kao celina, što mi je baš drago. Puno ljudi mi je pisalo i čestitalo, dosta njih je kupilo fizičko i digitano izdanje albuma – što je u današnje vreme najveći vid podrške, pošto koncerata nema. Na promociji koja se održala u oktobru prošle godine u okviru Secret Session-a u Beogradu, publika je po prvi put čula pesme uživo, i kažu da je još bolji doživljaj od slušanja studijske verzije.
Naveo si jednom prilikom da su ti najinspirativniji Thundercat i Louis Cole. Po čemu su posebni?
Upečatljivi su muzičari i kompozitori, imaju svoj stil i zvuk. Zabavan mi je njihov javni nastup, kako se oblače i koliko se glupiraju. Prave otkačenu muziku sa smešnim i izmišljenim, ali i realnim i važnim temama. Kombinuju džez, funk, elektroniku, soul, pop. Ima tu i improvizacije, ali je upakovana tako da njihov live nastup bude kompaktan, energičan i da tera na đuskanje. Nihov izdavač Brainfeeder ima fantastične izvođače poput Flying Lotus, Genevieve Artadi, Daedelus…
Kakav je tvoj pristup sviranju bubnjeva i muzici uopšte?
Ako sviram muziku kojoj je osnova ritam, trudim se da ga sviram što konkretnije i stabilnije. Sinhronizacija sa bendom je jako važna. Ako sviram “free jazz” gde ne moram da držim tempo i ritam nego učestvujem u kolektivnoj improvizaciji, trudim se da imam što veću paletu boja i tekstura. U svakom muzičkom izazovu naučio sam da je strpljenje i razvijanje jednog motiva jako efektno.
Imaš veliki broj nastupa iza sebe sa raznim bendovima. Da li možeš da izdvojiš neke omiljene projekte, muzičare sa kojima sarađuješ, mesta na kojima si svirao?
Projekat Fusion Makes Sense sa bendom Schime (Luka Ignjatović, Sava Miletić i Boris Šainović) i gudačkim orkestrom Muzikon. Koncert smo izvodili na Kolarcu u decembru, a snimili smo ga u okviru Agelast session-a. Uzbuđenje je bilo ogromno i bez publike jer nam je to i muzički i organizacijski najkompleksniji projekat do sada. Takođe, Portrait in Black & White mi je jedan od dražih albuma koje sam snimio sa Qzama kvartetom. Putovali smo zajedno u Sofiju na nekoliko dana iznajmljenim kombijem, sa sve opremom. To je bila najbolja ekskurzija ikada! Sjajna su iskustva i na festivalima poput Jazz in Marciac u Francuskoj, Moers u Nemačkoj, Malta Jazz Festival sa David Binney Avenija triom…
Kako izgleda tvoj kreativni proces i da li bi mogao da podeliš par saveta mladim muzičarima koji se možda plaše da se upuste u komponovanje?
Počinjem od slušanja i transkribovanja muzike. Ritam, melodija, harmonija ili zvuk neke pesme koja mi se sviđa može da posluži kao osnova za razvijanje nove ideje. Ponekad snimam ideje tako što ih pevam preko voice recorder-a na telefonu. Kroz vežbanje poliritmije i raznih ritmičkih podela puno stvari mi se “otvorilo” i na polju komponovanja. Jako je važno imati kontinuitet, a motivacija je još veća ako imaš ekipu sa kojom možeš da razvijaš te ideje i da ih posmatraš iz više uglova.
Kakva je situacija kod nas u Srbiji? Ako izuzmemo trenutno stanje, da li je džez scena dovoljno razvijena i šta je potrebno da se dodatno privuče publika?
Mnogo bolja je poslednjih godina. Internet nam je omogoćio dostupnost informacija i materijala za učenje, mogućnost stupanja u kontakt sa muzičarima iz celog sveta kao i promovisanje svirki, albuma i recenzija. Doprineli su i džez odsek na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i u “Stankoviću”. Festivali u Srbiji takođe daju šansu domaćim bendovima da se predstave publici. Scena je počela znatno da jača dok je radio džez klub Čekaonica. Muzičari su imali bazu gde su mogli da se druže, džemuju i prezentuju svoje projekte.
Trudiš se da menjaš stvari i na tom polju?
Prošle godine sam sa svojom devojkom pokrenuo koncept intimnih koncerata pod nazivom Secret Sessions. Prostor u kome se svira ima vrhunsku akustiku, opremljen je klavirom (pianinom), kontrabasom i bubnjevima. Osnovni principi su nam da promovišemo autorsku muziku i da postoji određeni kodeks ponašanja koji zahtevamo od publike – da se za vreme koncerta ne priča i da se posetioci moraju najaviti unapred.
Šta se trenutno nalazi na tvojoj plejlisti?
Poslednjih par meseci najviše slušam Earth, Wind & Fire album “That’s the way of the world”, “Simple Pleasures” od Bobby McFerrin-a, album trubača Louis Smith-a “Here Comes Louis Smith”, Buckshot LeFonque “Music Evolution”, Cecile McLorin Salvant “Woman Child”, Makaya McCraven “Universal Beings E&F Sides”, Ivan Ave “Helping Hands”, Josh Johnson “Freedom Exercise”, Jeff Parker “Suite for Max Brown”, Jeff Tain Watts “Family”…
Iva Pažin
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
