U sklopu kampanje „Discover Beethoven“ Nemačka turistička organizacija nudi raznovrsne sadržaje do septembra 2021. godine, posebno inspirisane 250. godišnjicom od rođenja Ludviga van Betovena (1770-1827). Osim rodnog Bona o kome smo već pisali, Berlin je uvek dobar izgovor za putovanje. Kada je inspiracija Betoven, osim brojnih atrakcija (poput recimo Berlinske filharmonije) predlažemo dve lokacije: gradsku bibilioteku i nekadašnji Šaušpilhaus (Schauspielhaus).
U biblioteci se nalazi jedna od najznačajnijih zbirki Betovenovih predmeta, brojni originalni rukopisi, pisma i beleške, kao i otprilike trećina kompozitorove muzičke zaostavštine.
U velikoj sali bivšeg pozorišta Schauspielhaus su stanovnici Berlina imali priliku da prvi put čuju izvođenje Devete simfonije 1826. godine. Ovde je nastupao i Paganini, a izvođen je i Geteov “Faust”, kao i Vagnerova, Listova i Mendelsonova muzika. Manja sala, “možda najlepša na svetu” kako je 1821. godine pisao “Allgemeine Musikalische Zeitung Leipzig”, takođe je privlačila umetnike i goste u pozorište. Danas, kamerna muzika Betovena kao i njegovih savremenika zauzima najvažnije mesto u “Betovenovoj Hali” Berlinske koncertne dvorane svake subote popodne.
Ukoliko ste pravi ljubitelj poslednjeg velikog nemačkog klasičara, Lajpcig je takođe destinacija koja se ne zaobilazi. Koncertna dvorana Gevandhaus i čuveni Gevandhaus orkestar simboli su ovog grada, a nastupi pod dirigentskom palicom Kurta Masura su, u najmanju ruku, nezaboravni. Na repertoaru ovog orkestra su sve Betovenove simfonije kao i tradicionalno izvođenje Devete simfonije na završetku godine.
Više o 250. jubileju Ludviga van Betovena u Nemačkoj možete saznati na sajtu germanytravel.
Mali vodič za „Odu radosti“
„Prigrlite se, milioni, ovo je poljubac za ceo svet“
„Seid umschlungen, Millionen! Diesen Kuß der ganzen Welt“
Fridrih Šiler je stihove „Ode radosti“ napisao 1785. godine u skladu sa prosvetiteljskim idejama koje su obuzimale Evropu 18. veka. Ludvig van Betoven je za ovu inspirativnu i utopističku pesmu počeo da se zanima još u ranim 20-tim godinama. Ipak, trijumfalnu muziku koja slavi bratstvo i jedinstvo među ljudima, toleranciju i mir, u veličanstvenom koralnom finalu svoje simfonije, napisaće tek u zrelom dobu. U vreme premijere Devete simfonije u Beču 1824. godine, društveno političke prilike su se u velikoj meri izmenile, a nekadašnje obećanje slobode je nakon bečkog kongresa 1814. bilo iznevereno.
U određenim uticajnim krugovima, Betovenovo delo je odmah bilo prepoznato, a štampa je pisala o neiscrpnom geniju koji nam je „pokazao novi svet, otkrivajući magične tajne svete umetnosti kakve pre nismo čuli niti mogli da zamislimo“ (citat iz Bi Bi Si-jevog dokumentarca “The Genius of Beethoven”). Ipak, iako je publika oduševljeno aplaudirala na premijeri (čak i između stavova) nisu svi bili sposobni da shvate monumentalnost celokupnog dela, naročito zbog kompleksnosti poslednjeg, četvrtog stava. To se desilo tek kasnije tokom 19. veka kada su ambicije u pogledu pisanja simfonija porasle, čemu je Betoven najviše doprineo.
Betoven je sa svakom svojom simfonijom rušio ranija pravila, a sa Devetom je stvorio potpuno nov obrazac komponovanja. Nakon njega, simfonije su se pisale kao duboko lični muzički iskaz. U pomenutom Bi Bi Si-jeovom dokumentarcu dirigent Čarls Hejzelvud nam u samom uvodu slikovito objašnjava šta je Betovena odredilo za tu inovatorsku ulogu kojom je zauvek promenio tok istorije muzike: „borba, koja je uvek bila deo njegovog života, je ono što njegovu muziku čini toliko privlačnom. Borba sa gubitkom sluha, borba za slobodu, borba za to da ostane umetnik pod svojim uslovima. Sve se to oseća u muzici, koja, protivno svim šansama, artikuliše moć ljudskog duha. Mogli bismo reći da je muzika sa njim odrasla“.
Od 1986. godine „Oda radosti“ je himna Evropske unije, a Deveta simfonija se nalazi na listi UNESCO-ve nematerijalne svetske kulturne baštine.
Sony & Beethoven
Legenda kaže da je dužina trajanja kompakt diska (CD-a) određena upravo zahvaljujući Betovenovoj Devetoj simfoniji jer je predsednik kompanije Soni, gospodin Norio Ohga, želeo da ovo delo sluša u celini (što sa pločama nije bio slučaj). Na prvom disku tako se našlo izvođenje Devete simfonije pod dirigentskom palicom Vilhelma Furtvenglera koje traje 74 minuta.
Ivana Ljubinković
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
[…] Betoven u Nemačkoj: Sanjaj sad, poseti kasnije […]