Klasična priča

Ludvig van Betoven: sedam nezaboravnih dana u Drezdenu

Koncertno slavlje velikog jubiljeja – 250 godina od rođenja Ludviga van Betovena (1770-1827), trenutno je na čekanju usled pandemije korona virusa. Ipak, teši činjenica da je Nemačka, domovina slavnog kompozitora, svoje programe posvećene Betovenu produžila do septembra 2021. godine. Do tada, virtuelni put vodi nas u Drezden.

Izvor: GNTB/Francesco Carovillano

Iako će ovaj fascinanti barokni grad posetiti kao zreo mladić, Drezden je značio Betovenu još u detinjstvu – prvi učitelj klavira i kompozicije desetogodišnjeg Ludviga bio je Kristijan Gotlob Nefe. Zahvaljujući koncertnoj turneji koja je uključivala Beč, Prag, Lajpcig i Berlin, Betoven odlazi i u “Firencu na Labi” oko Uskrsa 1976. godine. Tih sedam dana dovoljan je razlog da Drezden i danas sa ponosom ističe svoje “parče” istorije kada je u pitanju lik i delo poslednjeg velikog klasičara.

Kutija za duvan

Prva stvar koja se izvaja kada je u pitanju Betovenova poseta Drezdenu  je njegov boravak u istom luksuznom hotelu u kom je i Mocart odseo skoro 7 godina pre njega. U pitanju je “Hotel Poljska” (srušen prilikom bombardovanja 1945., danas se na ovom mestu može uživati u đakonijama „Bistroa u zamku“). Povodom koncerta koji je Betoven održao u Kraljevskoj palati (Residenzschloss), bavarski ambasador u Saksoniji je napisao: “Svako ko ga je čuo kako svira klavir je bio očaran. Svirao je oko sat i po za saksonskog vladara, koji mu je u znak zahvalnosti poklonio zlatnu burmuticu”.

Muzika za praznike

Izvor: GNTB/Francesco Carovillano

Fridrih Šiler je završio pisanje „Ode radosti“ 1787. godine, boraveći u Drezdenu kod uglednog sudije, pisca i ljubitelja umetnosti Kristijana Gotfrida Kornera (manje je poznato da je Korner tad napisao muziku za “Odu radosti”, doduše, upitne muzičke vrednosti). Najpoznatiju melodiju svoje Devete simfonije Betoven je komponovao 1824. godine. Simfoniju je najviše popularisao Rihard Vagner, izvodeći je u Drezdenu svake godine u nedelju pre Uskrsa (Cveti, kod nas). Ovu tradiciju Državni orkestar Drezdena (Staatskapelle Dresden) je zadržao do danas.

Fantom slobode

Svoju jedinu operu “Fidelio” Betoven je opisao kao operu spasa i oslobođenja. Premijera u Drezdenu je bila 1815. godine, međutim, mnogo značajne izvođenje se pamti u novijoj istoriji u postavci rediteljke Kristin Milic. Naime, kada se 1989. godine obeležavalo 40 godina Nemačke demokratske republike (DDR) “Fidelio” je izveden u Semper operi  (7. oktobra). Bilo je to u vreme mirnih protesta u gradovima širom Nemačke, od kojih su najveći značaj imali oni u Lajpcigu i Drezdenu. Dok su protestanti bili hapšeni i tučeni kako to obično biva, operska scena je pretvorena u Štazijev zatvor. Likovi zarobljeni iza žičane ograde bili su očigledan simbol ugnjetavanja i zloupotrebe moći države. Publika, u kojoj su sedeli i visoki državni funkcioneri, je shvatila aluziju. Vrlo brzo stigao je i 9. oktobar koji se i danas obeležava kao početak kraja istočno-nemačkog režima. Berlinski zid pao je 9. novembra.

Orkestar od skoro 5 vekova

Drezden se od davnina isticao kao evropski muzički centar.  Zato je dvor u prestonici Saksonije bio izuzetno privlačan brojnim muzičarima – počevši od Baha, pa kasnije preko Mocarta, Betovena, Vagnera, Štrausa i mnogih drugih. U Drezdenu je osnovan jedan od prvih evropskih orkestara 1548. godine zahvaljujući vojvodi i kasnije izabranom vladaru Saksonije Morisu. Dvorska  kapela (Hofkapelle) danas je Državni orkestar Drezdena kome je matična kuća čuvena Semper opera (Semperoper). U foajeu Semper opere danas se nalazi bista Betovena, a njegov lik krasi scensku zavesu.

Ples u kamenu

Izvor: GNTB/Wojciech Grabowski

Mocart je, kao što je spomenuto, takođe držao koncerte u Kraljevskoj palati i bio gost Kristijana Gotfrida Kornera. Njegova skulptura, rad Ernsta Ričela, nekada se nalazila u Semper operi, a danas je deo Drezdenske državne umetničke kolekcije. Al zato u parku Burgervize (Bürgerwiese) prolaznicima pogled slobodno mame tri ženske figure: gracioznost, ozbiljnost i lepota. Zaustavljene u pokretu, plešu oko kamenog stuba na kom je uklesano ime kompozitora.

Šarena republika Novog Grada

Između 1990. i 1993 u jednom delu Drezdena formirana je mikronacija, tzv. Bunte Republik Neustadt. Postojao je i poseban pasoš za ulazak u ovu Šarenu republiku, na kom je, sasvim prikladno, bio lik Miki Mausa. U znak sećanja, u junu se ovde održava trodnevni festival pod istim imenom.

Ivana Ljubinković


Još tekstova o Betovenu:

250 godina od rođenja: otkrijte Betovena u svim njegovim (ob)licima

Betoven u Nemačkoj: Sanjaj sad, poseti kasnije


Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle

i na YouTube kanalu ClassicAll Radio

ClassicAll radio is a self-funded project and is completely dependant on your donations. Please consider donating if you like what we do.
1$ from each of our readers would be enough to cover all of our operational costs!

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.