KONCERT SAVREMENE UMETNIČKE MUZIKE
Beogradski trio je za svoj završni nastup u 2021. godini, odabrao dela domaćih autora. Na programu će biti dela Ane Gnjatović (Diaries of a Stick Insect), Vladimira Koraća (Phase Two), Milane Milošević (Snovi malog patuljka) i Svetlane Savić (Tužbalice). Koncert je zakazan za 28.12 u 21h u Velikoj sali Fakulteta muzičke umetnosti, a ulaz je slobodan.
Tom prilikom, premijerno ćemo čuti naručenu kompoziciju Phase Two, posebno zanimljivu jer je
pisana za ozvučeni klavirski trio i elektroniku. O svom neobičnom pristupu spajanja elektronike i
akustičnih instrumenata kao i o neiscrpnom istraživanju raznovrsnih svojstava zvuka, govori nam
Vladimir Korać, docent na Katedri za kompoziciju i orkestraciju.
CLASSICALL: Šta Vam je bila inspiracija za ovo delo, na koji način je uključena elektronika u
kompoziciju?
VLADIMIR KORAĆ: Kao početna tačka u ovom procesu bilo je usnimavanje različitih semplova od
instrumenata ansambla. Ovi semplovi su posle, putem spektralnih analiza, dali osnovni gradivni
element za kreiranje akustičkog sloja kompozicije, a ujedno su poslužili i kao materijal za izgradnju
elektronskih instrumenata ili tape segmenta buduće kompozicije. Ovako tretiran ozvučen ansambl,
uz razne tehnike sviranja, briše slušne granice između onoga šta je akustički, a šta elektronski sloj
kompozicije. Sa istim ciljem komponovan je i elektronski part – gradi se u realnom vremenu od
signala koji dolazi sa bine i od tape sekvenci kreiranih od segmenata kompozicije koje izvodi klavirski trio.
Koliko je pisanje za trio samo po sebi drugačije od pisanja za neki drugi sastav?
Komponovanje za bilo koji instrument ili ansambl ima svoje specifičnosti. Svaki anasmbl zahteva
promišljanje o njihovom zajedničkom zvuku koji nude, a pored toga, tu je svakako i promišljanje o
konkretnim instrumentima ansambla, njihovim tehničkim i zvučnim mogućnostima,
specifičnostima koje baš njih izdvajaju od nekih drugih instrumenata. Povrh svega ovoga prisutna
je konkretna ideja kompozitora o kompoziciji koju želi da ostvari i predstavi kroz ansambl za koji
radi.
Kako biste Vi opisali svoj kompozitorski stil, odnosno „usmerenje“ i koliki značaj tu ima
elektronika?
Polazeći od estetike spektralne muzike, u svom stvaralaštvu bavim se, s jedne strane, analizama
fizičkih svojstava samog zvuka na određenim zvučnim uzorcima, kao i specifičnim akustičkim
svojstvima instrumenata, i sa druge, specifičnostima elektronskog medija – sinteza zvuka i njegove
transformacije pomoću različitih modulacija. Nakon usnimavanja i odabira zvučnih uzoraka, kao i
analize njihovog spektralnog sadržaja, dobijene rezultate su podvrgavam različitim tretmanima i
transformacijama putem kojih formiram palete mogućih harmonskih, melodijskih, ritmičkih,
orkestracionih rešenja i kombinacija za buduću kompoziciju.
U fokusu mog interesovanja često je transpozicija tehnika elektronske muzike u domen akustičke
muzike. To podrazumeva oponašanje izgradnje elektronskih instrumenata i simulacija određenih
efekata i modulacija karakterističnih za elektronsku muziku u čisto instrumentalnim
kompozicijama ili instrumentalnom partu elektro-akustičkih kompozicija.
Ivana Ljubinković
- Održavanje koncerta i podršku za nastanak kompozicije „Phase Two“ pružila je Organizacija muzičkih autora Srbije – Sokoj.
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
