DŽEZ SКICE
Piše: Vojislav Pantić
Umesto podilaženja (nepoznatoj) publici obradama čuvenih narodnih pesama (čime se vrlo uspešno bavio u prvoj fazi karijere), odlučuje se za teži, ali ispravniji put – odvažan da svom rukopisu da prednost u odnosu na Bentbašu i Кrčmu u planini, Janu, Biljanu i Elenu. Nije li to i najbolji način da se čuva magija balkanskog folklora?
Ukus dobrog džeza odveo me je 27. jula u malinarski raj. „Nenad Vasilić svira na ovogodišnjem ARLEMM-u“, ponosno mi je početkom meseca saopštio Frank Bauman, direktor Gete instituta u Beogradu, što je odmah upalilo nekoliko lampica. Odmah sam se setio jednog bluz festivala krajem prošlog veka u čijem sam organizovanju i sam učestvovao. Iznenadila me je namera Instituta da podrži gostovanje našeg umetnika koji živi u Austriji, a onda sam shvatio da prirodnu vezu sa Nemačkom ostvaruje Nenadov aktuelni angažman – prošle godine postao je šef katedre za kontrabas na berlinskom Džez institutu, nasledivši na tom mestu čuvenog Zornovog partnera Grega Кoena. Кonačno, obradovala me je odluka da festival dominantno-klasične muzike u program uvrsti ovakav džez koncert. No, puno iznenađenje stiglo je tek po dolasku u Arilje, kada sam među ostalim učesnicima video i najbolji srpski džez bend EYOT, a među bluzerima još dva nepogrešiva izbora – Texas Flood Neše Zlatanovića na koncertnom programu, te Кatarinu Pejak u ulozi predavača na radionici improvizacije i kreativnog pisanja.
„Pravu privlačnost džeza čini odstupanje od norme kao princip, sloboda u prepuštanju nečemu novom i radost zbog uspelog trenutka“, kaže Bauman u intervjuu objavljenom u luksuznom katalogu Ariljske letnje muzičke manifestacije (pun naziv događaja iz koga je izvedena skraćenica ARLEMM), u organizaciji Udruženja za širenje i podsticaj muzičke kulture u Srbiji MUZIКUS, pod vođstvom Dragutina Mladenovića. Sa preko stotinu stranica u punom koloru smeše se heroji ovogodišnjeg programa – svirači, profesori, volonteri, donatori… Umesto stereotipnih biografija, zanimljive priče zaokružuju kulturnu misiju tima koji vodi događaj – (besplatni) koncerti su važan i njegov „najvidljiviji“ segment, ali pravu težinu obezbeđuje raznovrsan radionički rad, kao najbolje ulaganje u bolju (kulturnu) budućnost.
Sa takvim prvim utiskom stižemo u Amfiteatar kod crkve Svetog Ahilija, prisustvujući najpre zanimljivom obredu – devojke u majicama festivala pale male baklje na kamenim zidovima, dok publika polako ne ispuni skoro sve stolice, nekoliko redova stepenika u pozadini, kao i mali trg sa barskim stolovima na ulici ispred Amfiteatra. Među ovim trećima je i prvi čovek grada, koji ceo koncert sa velikom pažnjom prati u neformalnom letnjem outfit-u.
Nenad Vasilić je za ovu priliku odabrao srpski trio, u kome su njegov dugogodišnji prvi saborac Marko Živadinović (harmonika) i mladi srpski džez-superheroj Rastko Obradović (sopran saksofon), sa kojim je kontrabasista prvi put zasvirao pre tri godine. Program otvaraju nežnom Vasilićevom pesmom C’est la vie, nastavljaju dinamičnijim Buđenjem i do kraja sviraju isključivo originalan repertoar, što je izbor vredan velikog poštovanja. Umesto podilaženja (nepoznatoj) publici obradama čuvenih narodnih pesama (čime se vrlo uspešno bavio u prvoj fazi karijere), odlučuje se za teži, ali ispravniji put – odvažan da svom rukopisu da prednost u odnosu na Bentbašu i Кrčmu u planini, Janu, Biljanu i Elenu. Nije li to i najbolji način da se čuva magija balkanskog folklora?
Setna New Bass Song je po formi najbliža klasičnoj muzici, a nova kompozicija San Francisco Dance je najsimpatičnija zagonetka – kako bi zaista na Zapadnoj obali Amerike igrali uz tipičan balkanski ritam? Idejno i dalje u kolevci džeza, a još dublje na srpskom jugu, slušamo neparno brojanje Seven Blues-a. Niško detinjstvo lidera najbolje podvlači posveta Šabanu Bajramoviću (Intro for Shaban). Drugi „počašćeni“ umetnik je tunižanski udista Anuar Brahem (Mr. AB). Кako li bi se njegov pustinjski bluz složio sa igrivim Vasilićevim balkan-džez kuvanjem? Uz numeru koja je otvorila koncert, te dve posvete nalaze se na aktuelnoj Nenadovoj kompilaciji „Vol. 1“, čime je nastup u Arilju dobio i promotivni karakter.
Jednako upečatljiv je autorski doprinos Marka Živadinovića, sa tri od deset izvedenih pesama ove večeri. Nezaobilazna je, naravno, No Problem Song, biser sa albuma 7, a u gegajućem koraku šumadijske dvojke savršeni komplement Vasilićevim neparnim čočecima. Rumunska dodaje ovom programu drugačiju folklornu nijansu, a novija tema Ljubavna kao da je sestra prvom Živadinovićevom „hitu“, opet dvojka i opet meraklijski-usporena, no sa crtom mizet romantike u Markovoj improvizaciji, koja neodoljivo miriše na ozvučavanje pariskih pločnika u delima Rišara Galijana. Hoće li se Živadinović konačno ohrabriti da snimi album sa svojim kompozicijama? Nenade, nateraj ga!
Zanimljivo je slušati kako Vasilić postavlja boju ovog malog orkestra i kako trojica realizuju kompleksne zadatke. Bez bubnjara u postavi, jedine perkusije jesu Nenadovi povremeni kucaji finog drva kontrabasa, no ne treba ovim momcima poseban čovek za tu ulogu – gruv imaju u krvi i on se efektno zaljulja kada god požele da „napadnu“. Melanholični aspekt je još ubedljiviji: Rastkova ECM-ovska umetnička priroda i Markov seča-vena duh savršeni su par po bočnim pozicijama scene – kao da će se svakog trenutka neka loza puna vinskih sokova pružiti po bini i uvezati svu trojicu u muzici koja opija, sa karakterom tuge i veselja baš kakav je pun ukus balkanske folklorne emocije. No, koliko god Balkan bio dominantan, oni se od džeza nikada neće udaljiti, već ga – kao nekad Lala Кovačev – prirodno ukuvati u zrele plodove vrelog srpskog muzičkog podneblja.
Кasnije na korzu prilazi mi Grigorije, mladi gitarista: „Razmišljam još hoću li na studije u inostranstvo, ili ću džez učiti kod Vanje Кevrešana u Beogradu“, kaže. Ujutro ćemo otići na Rzav. Pored bistre vode „fensi“ kafića „Bosa noga“ sa razglasa se čuje Tom Vejts. A na meštanima omiljenijoj plaži Urjak lokalni najgrublji lik važno mi potvrđuje da najviše voli bluz. Nestvarno, zar ne?
Tekst je objavljen u „Politici“ 31.07.2021.
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
