Povodom objavljivanja Monografije 70 godina Sokoja, autorki Ivane Neimarević i Ksenije Stevanović, ove srede je održana promocija u legatu Josipa Slavenskog. O monografiji su govorili Dejan Manojlović, direktor ove organizacije, PR Sokoja Mima Lazarević, muzikološkinja Ivana Neimarević i rok kritičar Petar Janjatović.
O značajnoj ulozi koju Sokoj ima za kulturu naše zemlje, Petar Peca Popović u uvodniku monografije piše: „Sokoj može biti ponosan što je spona između stvaralaca bez obzira na njihov muzički žanr, što je okrenuta izazovima savremenog muzičkog stvaralaštva, što od zaborava čuva svoje pionire i štiti prava onih koji su život posvetili muzici kao umetnosti.“
Obeležavanje ovog jubileja prošle godine nije bilo moguće usled pandemije virusa korona, a Dejan Manojlović podsetio je na brojne značajne umetnike koji su nas u proteklih godinu dana napustili što je bacilo senku na ovu proslavu (na sajtu Sokoja mogu se naći tekstovi napisani u sećanje na Mišu Aleksića, Branka Marušića Čuturu, Đorđa Balaševića, Aleksandra Sanju Ilića, Vojkana Borisavljevića, Dragoljuba Đuričića, Zafira Hadžimanova, Zorana Simjanovića, Predraga Živkovića Tozovca, Aleksandra Banjca, Đorđa Marjanovića, Novice Zdravkovića).
Ivana Neimarević istakla je da je Sokoj od pedesetih godina do danas predstavljao ogledalo društva, pa se tako i najmanja promena u društvenom uređenju reflektovala na njegovo funkcionisanje.
„Svaki početak decenije je bio nekakav prelomni trenutak za muziku i društvo, naročito od turbulentnih devedestih godina na ovamo. Tako da, možda iz tog razloga, ne iznenađuje što se nije ranije napravio neki pregled i rekapitulacija onoga šta se dešavalo. Čekalo se možda neko mirnije vreme“, dodaje ona.
Do sad je samo jedna publikacija o Sokoju objavljena – povodom 20 godina od njegovog osnivanja. Pričajući o samim počecima ove institucije, Neimarevićeva je podsetila na njegove osnivače – Stevana Hristića, Oskara Danona, Mihajla Vukdragovića i druge – i na važnost odluke da se odreknu dela svojih tantijema, zahvaljujući čemu je Sokoj stvoren.
Prema mišljenju Petra Janjatovića knjiga je značajana za kompletan prostor bivše republike. Iako se, kako on kaže, na prvi pogled može učiniti da je tema „posna“, razni podaci su vešto objedinjeni: „Jedan od njih je onaj o sovjetskom modelu Sokoja – u fazi samoupravnog odnosa prema autorstvu – kada autori nisu bili vlasnici svog dela nego radni narod. Bila je to turbulentna istorija tokom koje je rasla jugoslovenska autorska priča“.
Jedna od bezbroj zanimljivih informacija, koje pružaju širu sliku tadašnje zemlje, je ta da je Sokoj 1971 . godine uvezao 182 klavira (bez plaćanja carine i po fabričkoj ceni!) i poklonio ga članovima republičkih udruženja i društvima kompozitora po celoj Jugoslaviji.
Tokom proteklih sedam decenija Sokoj je prošao dug put od organizacije koja je oblikovala muzički život u posleratnoj državi do moderne autorske agencije koja štiti intelektualnu svojinu domaćih muzičkih stvaralaca. Poslednjih godina, izuzeno važan doprinos celokupnom radu ove organizacije čini Fond za kulturna davanja koji ima sluha za umetničke projekte raznih neprofitnih udruženja, umetnika, autora i festivala. Beogradski džez festival, Bunt, ARLEMM, Tribina Novi zvučni prostori, KoMa samo su neki od mnogih.
- Monografija se može besplatno preuzeti u PDF izdanju na sajtu Sokoja.
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
