Jednom davno krenuo sam
Piše: Petar Janjatović
Za nas sklone nostalgiji akustičarska scena je u rano doba jugoslovenske autorske pesme bila u vrhu kreativnosti. Jedna od najcenjenijih grupa tog pravca bila je S vremena na vreme. Radili su kratko, od 1972. do 1979. godine, povremeno su se okupljali, a njihove pesme su već decenijama evergrin. Kroz rad sa tom grupom Ljuba Ninković je razvio specifičnu liriku, muziku je uz akustičarski začin bazirao na besmrtnim Bitlsima i bio je zainteresovan za različite žanrove. Tu muzičku raspojanost S vremena na vreme su demonstrirali kada su svojevremeno za film „Nešto između” kao kafanski bend u kantri stilu svirali izvorne narodne i starogradske pesme.
Po prestanku rada S vremena na vreme, Ljuba je delovao u grupi Tunel standardnog rock izraza, pa se zaposlio na Radio Beogradu, tek ponekad se vraćajući na scenu. Prvu solo ploču „Hodač“ objavio je pod stare dane, 2017. godine. Već sledeće je stigao disk „Tamni tonovi” sa ambijentalnim instrumentalima, a prošlu je zaključio izdanjem „Retromet”. I na njemu je zagledan u sebe, ali i u svet oko sebe.
Autobiografska 1964. vraća u doba revolucionarne izgradnje zemlje (sa vešto ubačenim delom Titovog govora), suptilne državne kontrole, ali i ranih dečačkih zanosa muzikom. Pesmu završava poletnim „jednom davno krenuli smo mi” preuzetim iz stare pesme S vremena na vreme Dixie band. Njegovi citati su diskretni i po pravilu postavljeni u pravom trenutku. Tako mu se u tekstovima provuku „put sav od cigle zlatno žut” ili „za mnom dug vijugav put” i to čini kao da šalje skrivenu šifru saputnicima.
Reviziju minulog rada Ninković je uradio i kroz pesmu Ko?. To je tema sa debi albuma „S vremena na vreme“, a ovim čitanjem joj je dodao nove slojeve. I u originalnoj verziji je imala finu mistiku, a sada je dobila muzičku razradu koja me podsetila na zvuk grupe Traffic, Stivija Vinvuda. Potpuno u skladu sa ranim sedamdesetim, dakle vremenima kada je nastala. „U vreme kada smo snimali pesmu Ko? nismo imali mogućnosti da je uradimo onako kako sam je zamislio. E, sad sam to ostvario”, kaže Ninković.
Setnu notu ima i pesma Daljine. Iako ju je otpevala Bojana Brdarić, Ljubin rukopis je prepoznatljiv. U novim pesmama on sa smirenošću koju donose godine peva o suštinskim promenama kroz koje svet prolazi. Naravno da u tim stihovima ima gorčine, ali kroz tihi optimizam i dalje traži mesto za sebe i pokušava da sačuva dugokosog hipika u sebi. I da hoda kroz vreme.
Tokom ovih godina Ljuba je često pisao takozvanu primenjenu muziku, pa se na ovom disku našao instrumental Elegija koji kao da je nastao za film ili pozorišnu predstavu. U tom maniru će biti i sledeće izdanje „Maslinka”. Dakle, očekuje nas još mirne instrumentalne muzike.
Ljuba se očigledno ne zaustavlja. Planira da objavljuje bar jedan album godišnje. Kao da želi da nadoknadi sve one godine diskografske neaktivnosti. Na neki način to je najavio u pesmi On zna umesto nas kroz stih „a sve je manje vremena jer šef dodaje gas”. Za poglede unazad i dalje ima puno tema. Ova balkanska vetrometina redovno daje začine retrometu.
*Snimanje albuma ostvareno je uz podršku Sokoja.
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
