SCENE IZ DETINJSTVA
Lik čuvene devojčice sa kikicama švedska književnica Astrid Lindgren, stvorila je kako bi zabaljvala svoju ćerku dok je bila bolesna. „Pričaj mi opet o Pipi Dugoj Čarapi“ bile su reči zbog kojih se jedna priča pretvorila u niz dogodovština. Prvo izdanje knjige pojavilo se 1945. godine, a do kraja 40-tih u Švedskoj je prodato 300.000 kopija. Od tada pegava riđokosa devojčica ne prestaje sa avanturama.
Koliko 75 godina kasnije znamo o Pipi Dugoj Čarapi? O njenoj duhovitosti i bujnoj mašti zbog kojih je puno puta uspevala da nadmudri i mnogo obrazovanije od sebe? Ili o nadljudskoj snazi zahvaljujući kojoj sa lakoćom diže svog konja, „mlati“ ajkulu ili nosi svog tatu kapetana Dugu Čarapu na ramenima? Pipi Duga Čarapa je najjača devojčica na svetu.
Uz još puno opisa, važan je i onaj da je Pipi bila devojčica koju su sva deca u Malom Gradiću obožavala, što nije tako lako postići u mladom uzrastu. Iako i sama dete, u odnosu na druge Pipi je samostalnija i “odraslija“ jer ne vodi uobičajeni stil života ni za današnje vreme, a kamoli za polovinu prošlog veka. Idealan život, pomislili bi njeni vršnjaci – nema nikoga da ti naređuje i sam si svoj gazda. Međutim, nije baš tako.
Nije imala mamu, a nakon što je deo života provela sa tatom ploveći dalekim morima, živela je sama u kući koju joj je on kupio – vili Vilobrdi ili Vilekuli (kako glasi originalno ime). Tačnije, ne baš sasvim sama – njenu porodicu činili su simpatični majmunčić Gospodin Nilson koji je često boravio na njenom ramenu i jedinstveni pegavi konj koji je poput psa čuvara živeo na tremu (sasvim logično jer je ,,prevelik za kuhinju, a u dnevnoj sobi mu nije udobno’’). Tu su naravno i verni prijatelji Tomi i Anika – brat i sestra u kojima su oličene vrline dobrih i poslušnih malih Šveđana, za razliku od Pipi koja ruši pravila gde god da se pojavi.
Ipak, nevaljalstva Pipi Duge Čarape nisu obični bezobrazluci. Ona jednostavno vrlo dobro uočava nedostatke, nelogičnosti i loše strane sveta odraslih pa i ne pokušava da ga prihvati. Nameće svoj sistem vrednosti i često drži lekcije starijima, što baš i ne nailazi na opšte oduševljenje. Nalik na Petra Pana, smatra (s punim pravom) da ,,biti odrastao nije nešto što bi se moglo priželjkivati. Ipak, Pipi često preuzima ulogu odraslih i, uskraćena za toplinu porodičnog doma, priređuje svojim prijateljima razne radosti. Jedan od brojnih primera je organizovanje dočeka Nove godine koji su ona, Tomi i Anika propustili vraćajući se sa puta sa Južnih mora. Na kraju dana, Pipi ostaje sama sa svojim mislima, gasi sveću i odlazi na počinak.
Ovaj maštoviti dečiji buntovnik nežne duše, zapravo je metafora za sve ono što bismo hteli da uradimo, a nemamo hrabrosti, za način na koji bismo hteli da živimo, ali nam to društvene norme ne dopuštaju. Zato je divno imati je u životu, bar kao lik iz knjige, ako već nemamo neku našu osobenu ,,Pipi“ kojoj smo se od malena divili i bezuslovno verovali – čak i ako nas je ubeđivala u neke šašavosti poput one da su tri obična zrna graška ,,čarobne pilule koje sprečavaju da se odraste“. Pipi nas je na svoj 75. rođendan podsetila da je to moguće.
***
Robert Šuman (1810-1856) je kompozitor koji je dosta dela posvetio upravo deci. Na primer, „Album za mlade“ koji je komponovao za svoje ćerke. Ali Šuman je takođe, kada mu je bilo 28, baš prisećajući se scena iz prošlosti, napisao čuvene ,,Dečije scene“ koje je namenio odraslima. Naravno, to ne znači da deca i svi ostali ne mogu da uživaju slušajući ih. Naročito kada je u pitanju najpoznatije i potpuno predivno Sanjarenje koje lako postaje nežna uspavanka vašem malom (unutrašnjem) detetu. Ili fini dušek za maštanje. Jastuk obavezno pod noge – baš kao što je bio omiljeni položaj za spavanje naše slavljenice.
Ivana Ljubinković
- U okviru obeležavanja 75. rođendana Pipi Duge Čarape, svakog utorka i četvrtka u 19h (od 3.11. do 1.12.) na facebook stranici Švedske ambasade biće objavljena po jedna epizoda o Pipi i Astrid Lindgren.
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
