Тек што су се страсти стишале након доделе престижног америчког Оскара, који је славио ласкави 90. рођендан, надомак смо још једног филмског јубилеја који ће, верујем, многима измамити осмех на лице. Реч је о мјузиклу “Брилијантин” редитеља Рендала Клаизера, који је снимљен пре чак четрдесет година. Без обзира да ли сте уопште били рођени те 1978. године, или су вам филм открили родитељи који су га можда гледали у том ‘оригиналном тренутку’, тешко је замислити да је било ко заобишао овај филмско-музички класик. Но, пре него што ће се појавити на великом платну, мјузикл “Брилијантин” је био постављен на неколико позоришних сцена – најпре 1971. године у Кингстон Мајнс Театру у Чикагу, а следеће године у бродвејском Идн театру. Интересантно је да ће, две године касније, у првој продукцији на лондонском Вест Енду, у насловној мушкој улози наступити тада мало познати Ричард Гир, док је Сенди била Елејн Пејџ, данас легенда британског музичког театра.
Подсетимо се заједно јунака “Брилијантина” – Денија и Сенди, двоје тинејџера који се упознају и заљубљују током летњег распуста, а убрзо потом се – сплетом непредвидјених околности – поново срећу у средњој школи у потпуно новом окружењу. Радња ове безазлене љубавне приче смештене у 1958. годину, представљала је једну бенигну противтежу још увек врло бурним дешавањима током 70-тих година. Врло је вероватно да је то била једна од ствари које су допринеле светском успеху који је – ван свих очекивања – “Брилијантин” постигао, како у години приказивања тако и у наредних четрдесет. Ипак, данас после толико година његовог трајања, и певушења хитова као што су You’re the one that I want и Summer nights, знамо да је кључ успеха управо његова музика. Уосталом, донекле је и смислено да управо она буде тај елемент који ће неки мјузикл “учинити вечним”, када већ постоји читав низ “не-музичких” филмова – драма, авантура па чак и акционих хитова – чија нам оригинална музика пада на памет много пре самих кадрова. Сетимо се само Кополиног “Кума”, филмова “Добар лош зао”, “Петпарачке приче”, “Ватрене кочије”, “Клавир”, или циклуса попут “Индијана Џонс” и “Ратови звезда”…
И тако поново долазимо до песама које сви знамо, и откривамо да су чак четири од њих у последњем тренутку компоноване посебно за филм односно придодате већ постојећој музици изворног – позоришног мјузикла. И то су управо оне без којих, чини се, “Брилијантин” не би био оно што јесте. Ту је најпре насловна песма Grease коју изводи Френки Вели, затим соло-нумера Sandy написана за Траволту, и на крају две кључне нумере: Hopelessly devoted to you и дует You’re the one that I want. Балада Hopelessly devoted to you донела је Оливији Њутн Џон једину номинацију за Оскара, док је You’re the one that I want недељама био на врховима готово свих светских музичких лествица. Према једном истраживању Би Би Си-ја, поменути дует је најпродаванија филмска песма у Великој Британији.
Сувишно је рећи да је главним протагонистима – Џону Траволти и Оливији Њутн Џон – овај филм донео светску славу, иако су већ тада обоје били успешни и познати – Траволта је претходне године играо у “Грозници суботње вечери”, док је Њутн Џон имала значајну певачку каријеру. Упркос рекордној гледаности и комерцијалном успеху, критика је филм дочекала на нож, описујући га као “visual junk food”, а Клаизера као редитеља који “уопште не зна о чему прича”. Па ипак, данас је међу бројним листама најбољих или највољенијих мјузикала тешко пронаћи неку при чијем врху није управо “Брилијантин, остављајући често за собом класике овог жанра попут “Приче са западне стране”, филмова “Моје песме моји снови”, “Кабаре” и “Чаробњак из Оза”, или нешто новија остварења – “Мулен руж”, “Чикаго” и “Ла Ла Лeнд”.
Уосталом, пре него што одлучите који је међу њима ваш стварни фаворит, размислите само који ће вам од тих саундтрекова најпре улепшати вече. Наш избор је свакако “Брилијантин” и подсећање на лепа времена 50-тих, доба безбрижности, летњих распуста, заљубљености и “озбиљних” проблема.
Светлана Тртица