Jedna od naših najznačajnijih koncertnih pijanistikinja i “pasionirani promoter srpske savremene muzike” Nada Kolundžija predstaviće beogradskoj publici 1. jula u Svečanoj sali Skupštine grada novi multimedijalni projekat pod nazivom Moj prijatelj klavir. “Većina kompozicija pripada postminimalizmu koji je zaista doneo osveženje u svet savremene muzike i kad god tragam za kompozicijama koje ću svirati moj izbor se vrti oko njega”, kaže Nada o odabiru kompozicija koje će se naći i sada na programu, a koje je nedavno snimila i objavila na svom YouTube kanalu. Koncert počinje u 20h, a ulaz je slobodan.
Osim imena domaćih kompozitora kao što su Aleksandra Vrebalov, Jasna Veličković i Miloš Raičković, posetioci će biti u prilici da čuju po prvi put dela savremenih stranih autora kao što su Simeon Ten Holt, Džulija Volš, Jakob TV i Floran Žis. Kao uvod u koncert naša pijanistkinja izvešće kratki muzički performans – delo holandske kompozitorke Majke Nas Uputstvo za čišćenje (klavira). Povodom predstojećeg koncerta razgovarali smo sa Nadom Kolundžijom o celokupnom audio-vizuelnom konceptu koji će nam uživo izvesti ovog petka.
Šta je to što slušaoci treba da znaju vezano za repertoar koji ćete izvoditi, šta da očekujemo od (post)minimalizma 21. veka?
Ideja mi je bila da ovim projektom spojim dva jaka medija: muziku i video i da osetimo tu interakciju. Pronašla sam nekoliko odgovarajućih kompozicija. Prva je Sirota Mardži Florana Žisa koji je koristio film preuzet iz Prelingerove arhive pedesetih godina – Kuvanje, pojmovi i šta oni znače. Film je dobio sasvim novu dimenziju kada se glasu spikera pripojila deonica klavira i elektronska traka. Druga kompozicija je Zvuk Jakoba TV-a, a u videu govori Džon Kejž. I treća je Kuća u sredini američkog kompozitora Gejlena Brauna, koja je i pisana za ovaj projekat. Ovaj komad govori o značaju priprema za ublažavanje posledica nuklearnih katastrofa, o propagandi, američkom društvu… Ostale kompozicije su dobile svoja videa naknadno. Uradili su ih video umetnici Dinka Pinjon, Andreja Milinović, Milan Rore Popivić i Studio Madame Cage.
U pomenutim kompozicijama klavir je u „duetu“ sa ljudskim govorom, bilo da je u pitanju Kejdž ili spoj sa glasom voditelja američkih emisija iz druge polovine 20. veka. Kakva se poruka šalje slušaocima ovakvim audio-vizuelnim kombinacijama, kako ste vi to doživeli?
Ja volim ljudski glas. Ovo je nekako bila prilika da ga uključim u program. Jakob TV ga koristi da slika svet oko sebe, svakodnevni život. Njemu je govor izvor inspiracije. On smatra da govor ima ritam, melodiju pa čak i harmoniju i da ljudi govore u tonalitetima. Navodi primer da Martin Luter King govori u a- molu. Taj duet klavira (ili nekog drugog instrumenta) i govora je tehnika koja se zove speech melodies. Smatra se da ju je prvi koristio američki kompozitor Skot Džonson. Kompozicija Jakoba TV -a Telo vaših snova., koju sam izvodila pre nekoliko godina bila je pravi hit. On se u njoj podsmeva histeričnim agresivnim reklamama za proizvod koji izaziva kontrakcije mišića.
S druge strane, tu su kompozicije poput Good Bach i Vertigo koji ostvaruju vezu sa baroknim majstorima. Koliko je izazovno izvoditi Baha u savremenom izrazu Jasne Veličković i Pankrasa Rojea u kombinaciji sa elektronikom?
Koliko god da sam volela da sviram Jasninog Good Bacha sa Glen Guldovim izvođenjem na CD-u, učinilo mi se da je i samostalna partitura koja se izvodi bez diska odlična. Predložila sam Jasni da pokušamo i tu varijantu i ona se složila, tako da će ova verzija kompozicije biti prvi put izvedena na beogradskom koncertu. A ja sam dobila slobodu da primenim sopstvenu agogiku, što nije bilo moguće sa Guldom.
Vrtoglavić (Vertigo) je jako uzbudljiva barokna kompozicija pisana za čembalo. Čembalo ima taj ludački zvuk gde sve bruji, dok je klavir mekši. Palo mi je na pamet da osavremenim kompoziciju i dobijem više nekog brujećeg zvuka. Ana Gnjatović, koju sam zamolila da uradi elektroniku, sjajno je rekla: “Da bi mogao da nastavi svoje vrtoglavo kretanje, Vertigo je u jednom trenutku priključen na struju”. Traka je kao neka vrsta kadence, koja je bila uobičajena da se svira u nekim baroknim delima.
Koliko je zahtevno, emotivno, tehnički, izvoditi kompoziciju Aleksandre Vrebalov, Indigo kodovi?
Indigo kodovi su mi posebno draga kompozicija. Ona nama pijanistima daje veliki prostor u kome možemo da tragamo za sopstvenom interpretacijom. Ritam je upisan prostornom notacijom, tako da je više vizuelni vodič. Omogućena nam je i sloboda fraziranja. Dakle, ima puno da se radi i traga. Imala sam krizne momente dok nisam stigla do tačke u kojoj sam osećala da sam sve smestila i da mi taj raspored definitivan. Taj rad na kompoziciji izazivao je veliku međusobnu nežnost. Tehnički gledano, izazov je bio da brzi pasaži nikako ne poremete celu atmosferu. I pored sve brzine i njih je trebalo svirati nežno, što nije jednostavno.
Šta vam je i dalje najveći izazov kada je u pitanju taj neraskidiv odnos izmedju vas i vašeg prijatelja klavira?
Definitivno to su kompozitori! Oni su spona za tu vezu.
Ivana Ljubinković
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
