“Bez trunke očekivanja sam poslao partituru na konkurs i zaboravio da sam to uradio, sve dok nisam dobio rezultate takmičenja. Tu neočekivanu pobedu smatram jednim od svojih najvećih dosadašnjih uspeha”
Još dok je bio na klavirskom odseku u srednjoj muzičkoj školi „Kosta Manojlović“ u Smederevu, Veljko Nenadić je na sebe skretao pažnju ne samo svirkom, već i zanimljivim kompozitorskim radovima. Rane komade, mada stilski već vrlo raznovrsne, snimiće na disku „Igra za frulu i klavir“ (WMAS, 2016) sa drugaricom iz škole, sada već poznatom mladom frulašicom Nedom Nikolić. Uslediće studije kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti, u klasi Isidore Žebeljan, kada mu se otvaraju novi muzički horizonti.
Nagrade osvaja na svakom takmičenju na kom se pojavi, a jednu od značajnijih mu je, za kompoziciju Tri haiku, dodelio čuveni Enio Morikone na „Šestom Internacionalnom takmičenju horskih kompozicija“ koje nosi njegovo ime. Prošlog juna je na Internacionalnom festivalu mladih kompozitora u Kragujevcu, posvećenom našoj prerano preminuloj kompozitorki, među pedeset učesnika iz celog sveta osvojio drugo mesto sa kompozicijom Strip.
Najnovija inicijativa u znak sećanja na Isidoru Žebeljan potekla je od njenih studenata, a uz podršku Sokoj-a realizovaće se naredne godine. U pitanju je projekat “Кlavirska trija kompozitora iz klase Isidore Žebeljan” osmišljen kao serija koncerata Beogradskog trija koji će, uz Sarabandu kompozitorke, izvoditi muziku njenih studenata kompozicije. Jedan od njih je naravno i Veljko, koji je se, kao uostalom i svi koji su je poznavali, seća kao veoma posebne osobe.
CLASSICALL: Kako je bilo prisustvovati muzičkom festivalu u junu ove godine, nakon više od godinu dana pauze, naročito kad imamo u vidu da je cela manifestacija posvećena tvojoj nekadašnjoj profesorki?
VELJKO NENADIĆ: Ono što me raduje je da se zbog otkazivanja velikog broja muzičkih festivala u prethodnom periodu, izrodila neverovatna želja i potreba, čini mi se jača nego ikada, za osnivanjem novih. Ovaj festival je svojim bogatim i raznovrsnim programom pružio tri uzbudljiva, emotivna i nesvakidašnja muzička događaja svima nama koji smo se divili liku i delu jedne od naših najoriginalnijih umetnica 21. veka.
Pretpostavljam da samim tim i nagrada ima poseban značaj za tebe. Kakva je kompozicija u pitanju?
Nagrađena kompozicija, Strip, napisana je 2020. godine za klavir i sintisajzer. To je neobična zvučna avantura inspirisana stvaralaštvom Nenkeroua (Conlon Nancarrow), Ligetija (György Ligeti), mehaničkim zvukom pijanole, free jazz-om… Živopisne scene i slike, kao i njihova brza smena – nalik na strip, formiraju muzički tok koji je efektan, pun iznenađenja, virtuozan (skoro na granici izvodljivosti), a sadržaj koji je plasiran u deonici sintisajzera „raštimovan“ je za četvrtinu stepena i često obogaćen, odnosno karikiran upotrebom pitch wheel-a.
Kako pamtiš rad sa Isidorom i koja je najmudriji ili najkorisniji savet koji ti je dala?
Postoji mnogo muzičkih i nemuzičkih saveta koji su mi značajni, pa nikako ne bih mogao da izdvojim samo jedan. Rad sa profesorkom pamtim kao jedno od najkorisnijih i najdivnijih iskustava, a nju pamtim po maksimalnoj dobroti, posvećenosti, doslednosti, iskrenosti, brizi… Pamtim je i kao osobu koja je svojim studentima pomogla da sazre i kao umetnici i kao ljudi.
Kakav je osećaj kad ti najveće priznanje u ogromnoj konkurenciji dodeli neko poput Enia Morikonea?
Osećaj je zaista neverovatan! Bez trunke očekivanja sam poslao partituru na konkurs i zaboravio da sam to uradio, sve dok nisam dobio rezultate takmičenja. Ovu neočekivanu pobedu smatram jednim od svojih najvećih dosadašnjih uspeha, a nagrada za mene ima još veći značaj jer sam duboki poštovalac stvaralaštva Morikonea, koga smatram verovatno najvećim filmskim kompozitorom svih vremena.
Rekao si u jednom intervjuu da bi tvoja muzika bila drugačija da si rođen negde drugde. Da li je u onda bar u tom smislu prednost roditi se na Balkanu?
Kada sam to izjavio, pre svega sam mislio na neverovatno bogatstvo muzičke tradicije i celokupne istorije koje poseduje ova oblast, a koja je u velikoj meri uticala na formiranje mog muzičkog identiteta. Naravno da bi moja muzika zvučala drugačije da sam rođen negde drugde, ali se to nikako ne odnosi na sam kvalitet dela.
U nekoliko navrata si komponovao primenjenu muziku, da li bi voleo da pišeš za film i kada bi bio u prilici da biraš – koji bi žanr izabrao?
Iako su do sada moja usmerenja bila okrenuta ka koncertnoj muzici, svakako bih voleo da se oprobam i u komponovanju filmske muzike. Pošto me inspirišu filmska ostvarenja Pazolinija, Kurosave, Kjubrika, Felinija, Mihalkova, fon Trira, ali i Saše Petrovića, Makavejeva, Kusturice. Svakako bih voleo da imam priliku da radim muziku za umetničke filmove, ali se sigurno ne bih žalio i da je u pitanju neki kvalitetan blokbaster.
Šta planiraš do kraja godine i da li bi voleo nakon master studija da nastaviš školovanje negde u insotranstvu?
Da budem iskren, ne planiram mnogo, već pustim da se stvari dešavaju same od sebe. Iz iskustva znam da kada god sebi dozvolim da mnogo razmišljam o idejama i planovima oni se ne uglavnom ne ostvare, dok se najbolje stvari dešavaju potpuno iznenada i neočekivano. Kada je školovanje u pitanju, ukoliko bi se ukazala dobra prilika, verovatno bih otišao na određeni period.
Ivana Ljubinković
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
