INTERVJU: Petar Janjatović
“Sećam se i predstave u Buhi i mirisa šalitre kada su pravili dim i specijalne efekte, Gileta i Vlade u nekim crnim mantilima i belo crnih gitara koje su svirali. Privilegija koju sam imao, je bila da od Gileta čujem i kako je izgledao život te predstave iza kulisa”.
Damjan Dašić, gitarista, basista, pevač i bubnjar, uverljivi Pol Makartni iz The Beatles tribute sastava The BestBeat, sa gitaristom Markom Ćalićem (“Džordžom Harisonom”) pokrenuo je 2015. godine bend Magic Bush. Pod jakim uticajem britanske rok scene na engleskom jeziku su snimili debi album “First…” (Metropolis Records, 2017). Nedavno su objavili i drugi “Put za Shangri-La” (Jugoton – Croatia Records, 2021) sa jedanaest pesama, ovaj put otpevanih na srpskom.
U naslovu albuma su ukazali na sklonost ka istoriji popularne kulture, budući da je Shangri-La izmišljeno mesto iz romana “Izgubljeni horizont” Džejmsa Hiltona. Njihov razuzdani pop zvuk, skladno uklopljeni vokali u maniru šezdesetih godina, vešte međuigre gitara i refreni od kojih je teško odbraniti se, rezultirali su jednom od najboljih domaćih ploča ove godine. A najavile su ga efektne Svanuo je dan, Sve je k’o pre i Dani te kriju od mene (Gde si sada ti?). Međutim, još je tu skrivenih bisera. O tome, ali i drugim muzičkim aktivnostima razgovarao sam sa Damjanom Dašićem.
Na snimanju ste maltene svi svirali sve instrumente. Šta određuje ko će kada i koji instrument svirati?
DAMJAN DAŠIĆ: Od početka rada na prvom albumu, u želji da imamo maksimalnu slobodu kada je pravljenje i snimanje pesama u pitanju, napravili smo dogovor da svi mogu da sviraju instrument za koji im se u datom trenutku učini da imaju pravo aranžersko rešenje. Sada je to već rutina i s obzirom na promene članstva koje smo u periodu drugog albuma imali, a dva puta smo ostali bez bubnjara, bilo je i nužno da radimo na taj način. Na albumu smo veći deo stvari odsvirali Ćaksi i ja, a našem izvođaču klavijaturnih radova Darku Grujiću, smo se minimalno mešali u posao. Interesantno je da posle izvesnog vremena više niko od nas nije stoprocentno siguran šta je ko svirao, jer smo stilski vrlo slični i svi se trudimo da sviramo u službi pesme, samo je pitanje kome je za šta zasijala lampica. Jedan popularni bend iz Liverpula je te štosove provalio, pre nekih pedesetak godina.
Tijana Rašić iz Sajsi MC vam je gostovala u pesmi Magični žbun. Kako je došlo do toga?
Naša saradnja je počela tako što sam radio neki reklamni spot za koji je bio potreban ženski vokal. Jako lepo smo sarađivali i ona je rado pristala da gostuje na našem albumu. Ima zaista lep doživljaj muzike i odmah je shvatila svoj zadatak. Sada kada razmišljam o svim ljudima sa kojima smo radili, moram da kažem da sam neizmerno zahvalan na tome da su, doslovno sva snimanja koja smo imali, bila izuzetno prijatna i bez stresa. Tijana se, u tom smislu, pokazala kao vrhunski profesionalac i sjajna osoba. Hvala Tijana!
Nije mi pri ruci vaš prvi CD ali mi se čini da ste na ovom ponovili neke od pesama, ali sad na srpskom? Kako ste sa engleskog prešli na naš jezik?
Delimično si u pravu! Trebalo mi je malo vremena da shvatim kako je došlo do toga da ti se pesme učine poznatim, čak sam prvo pomislio: Nije valjda da smo nešto drpili od sebe samih?! Tome, valjda, služe tuđe pesme, ili da citiram mog saradnika Ćaksija, kada prvi put čuje neku dobru stvar “ova pesma zvuči kao jedna što ću tek da napišem!”. Mi smo zapravo, nekoliko pesama sa ove ploče izvodili sa tekstovima na engleskom, još u vreme kada smo objavili prvi album, pa su ti, verovatno, te verzije ostale u sećanju. Na ovom albumu su sve pesme prvi put objavljene, a i pesme sa prvog albuma će, najverovatnije, dobiti svoje verzije na srpskom jeziku. Do prelaska na srpski je došlo vrlo lako, jer smo mi i ranije snimali pesme na srpskom. Mislim da je ovako lakše komunicirati sa publikom, a i za pesme na engleskom nisi baš siguran da li je naš ili strani bend. Ovako nema dileme, a meni je u redu i jedna i druga varijanta. Hvala svima koji su sa nama podelili iskreno mišljenje o ovoj temi!
Korona je omela brojne planove. Ali ti si prošlog leta puno svirao i to zahvaljujući Bitlsima. Sa kim i gde si se uprkos epidemiji muvao?
Tako je! Uprkos značajno promenjenim uslovima putovanja, gde su iz nedelje u nedelju važila neka nova i novija pravila, sa bratskim tribute bendom iz Ljubljane, koji se zove Help, kao zamena sam svirao u Sloveniji, Austriji, Belgiji, Nemačkoj i Italiji. U pauzama između nastupa sam miksao “Put za Shangri-La”, a paralelno smo snimali sa Giletom i Zdenkom Kolarom. Sve u svemu – bilo je produktivno i u društvu sjajnih ljudi.
Kako si nagovorio Zdenka Kolara da uradi solo ploču?
Zdenko je spontano postao deo ekipe koju Magic Bush okuplja u svom studiju. Zapravo, požalio mi se jednom u šali kako je on u stvari jedini Idol bez solo projekta. Šta drugo na to reći, osim: “Vreme je da ispravimo tu nepravdu”. I evo, juče smo snimili desetu pesmu za taj album. Sa Zdenkom je pravo zadovoljstvo sarađivati. Vrlo lako se dogovaramo oko svega i nema sudaranja sujeta i sličnih gluposti. Naš zajednički cilj su lepe pop pesme i to je sve! Mislim da će Zdenkov album biti vrlo prijatno iznenađenje za sve. Snimamo ga u studiju koji se nalazi prekoputa Ustanove kulture Vlada Divljan, tako da se sve događa u nekim neobičnim koincidencijama. Da ne trošim previše reči na to koliko je za muzičare dragoceno iskustvo kada ostvare plodnu saradnju sa nekim ko sigurno ima zasluge što smo uopšte krenuli ovim muzičarskim putem. Prisetite se, recimo filma “Hail! Hail! Rock ‘n’ Roll”, pa ćete imati pun utisak o tome. Nadam da ćemo jednom i uživo zasvirati taj materijal.
Autor si pesme Ona zna da reči kaže koja me podseća na rukopis Vlade Divljana. Kažeš da si kao klinac u pozorištu “Boško Buha” gledao Vladu i Gileta u “Rokenrol za decu”. Koliko su ti Vladine pesme inspirativne?
Kada dobijem ovakav komentar mogu samo da budem neizmerno zahvalan na poređenju sa tako velikim autorom kakav je bio Vlada. On je jedan od mojih najranijih heroja i njegove pesme su nešto što sam prvo naučio da sviram. Volim senzibilitet njegovih pesama, imao je divan smisao za humor koji je u njih unosio. Navijao sam da se vrati iz Australije i da češće možemo da ga slušamo, zato mi je u posebnoj uspomeni živi album iz “Studija M” i na njemu, meni najlepša verzija pesme Nebeska tema. Sećam se i predstave u Buhi i mirisa šalitre kada su pravili dim i specijalne efekte, Gileta i Vlade u nekim crnim mantilima i belo crnih gitara koje su svirali. Privilegija koju sam imao, je bila da od Gileta čujem i kako je izgledao život te predstave iza kulisa i mnogo mi je drago da su se tako dobro zabavljali dok su je igrali za nas. Uvek ću pamtiti i Vladin nastup u Zrenjaninskom pozorištu. Prija mi ako neko čuje da je to deo mog muzičkog ukusa.
- Objavljivanje diska pomogla je Organizacija muzičkih autora Srbije – Sokoj
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
Hvala vam na fenomenalnom intervjuu, uvek rado čitam sve što vi napišete, uvek rado slušam i čitam i sve što Damjan ima da kaže.
U moru delimično talentovanih i netalentovanih, nepristojnih, poludrogiranih, onih koji nemaju šta da kažu, a i kad nešto kažu to nema svrhe… ovaj lepi mladi čovek je pravi biser i negde drugde bi sa kombinacijom svog glasa, multinstrumentalnih veština, produkcije, dramatične izvedbe svake pesme na svakom događaju, visoke inteligencije, načitanosti i izgleda kao šlag na tortu bio veliko ime. Bio bi jedan od najvećih. Ali znate šta? Bolje je što ga imamo na pljucometar, ovde gde može da ima potpunu kontrolu nad svim što radi, bude sa svojom decom i bavi se i drugim poslom. Ovde ga industrija neće samleti, uništiti mu dušu, kontrolisati njegovu kreativnost i isuviše hvatati na publiku suprotnog pola prilikom promocije.