INTERVJU: Luka Lopičić
Internacionalni festival harmonike i kamerne muzike Eufonija već šestu godinu za redom okuplja mlade akordeoniste iz cele Evrope. Osim takmičarskog dela, ova jedinstvena manifestacija nudi mnoštvo edukativnih radionica i kulturnih događaja, ali i priliku za razvoj savremene domaće umetničke muzike u okviru projekta Nova srpska muzika za harmoniku. “Eufonija je trenutno jedini festival posvećen harmonici koji svake godine motiviše srpske kompozitore da pišu nova dela za harmoniku solo, kamerne ansamble sa harmonikom i dela za harmoniku i orkestar, što je veoma bitno za razvoj ovog instrumenta i srpsku istoriju muzike generalno“, priča Luka Lopičić, harmonikaš koji je učestvovao na festivalu ove kao i prethodne godine. Njegov trio harmonika Assahra (uz Aleksandra Stefanovića i Damira Odobašića) bio je prvi takav ansambl na studijama kamerne muzike na Fakultetu muzičke umetnosti što je, kako kaže, uticalo da se u poslednjih desetak godina i studenti kompozicije intenzivnije interesuju za ovaj instrument.
Prošle godine u online izdanju Eufonije, najveću pažnju izazvale su Planete Gustava Holsta, upravo u Lukinom izvođenju. Ove godine festival se održao pred publikom, a osim tango koncerata kojima je obeleženo sto godina od rođenja Astora Pjacole, centralni događaj festivala pripao je koncertu inspirisanom čuvenim književnim delom Luča Mikrokozma Petra Petrovića Njegoša. Govoreći o položaju harmonike u umetničkoj muzici danas, Luka Lopičić nam približava svoje inovativne umetničke vizije i najavljuje zanimljve koncerte u Beogradu i Pančevu krajem oktobra.
ClassicAll: Odakle potiče ideja i inspiracija za interpretaciju Planeta i kakav značaj ova kompozicija ima za tebe?
Koncept multimedijalnog koncerta Planete premijerno je izveden 2020. godine u okviru javne umetničke prezentacije mog doktorskog projekta. Mnogi smatraju da je Holstova ideja iza kompozicije Planete bila ili jeste u vezi sa astronomijom, ali zapravo je tema astrološka. Došavši do zaključka da je glavni protagonista Planeta čovek sa svim svojim osobinama, odabir baš ove kompozicije da bude deo mog doktorata se logično nametnuo. Prilika koju sam dobio da ovaj koncert izvedem na festivalu Eufonija je za mene od velikog značaja jer želim publici da dočaram drugačiji pristup interpretaciji kao i drugačije koncepte koncerata umetničke muzike. Smatram da svaki izvođač uvođenjem raznih vanmuzičkih elemenata, ali vrlo vešto dovedenih u vezu sa idejom kompozicije, preuzima na sebe odgovornost za približavanje svoje umetnosti publici. To je i bila moja polazna hipoteza u doktorskom radu „Interpretacija kamerne muzike po metodi Stanislavskog“ – na koji način se muzičari bave neverblanom glumom, kako teče unutrašnja priprema izvođača, proces osmišljavanja interpretacije muzičkog dela…
Izvođenje Planeta je zaista ostavilo veliki utisak na publiku, aranžman je drugačiji u odnosu na delo u originalu. Kakav je ansambl u pitanju?
Luka Lopičić: Ansambl je nestandardan, čine ga harmonika, klavir (Dušan Grozdanović), timpani (Aleksandar Radulović i Arion Petrovski) i udaraljke (Marko Perić). Koncert su pratile povremene video projekcije, a čula se i elektronska uverira (hvala Vladimiru Koraću na pomoći!). Elektronika je predstavljala svojevrsni pandan i omaž jednom od pionira elektronske muzike, japanskom kompozitoru Isao Tomiti koji je 1976. godine napravio elektronsku verziju Planeta. Međutim, s obzirom na to da je njegova uvertira više podsećala na lansiranje rakete u svemir i imala tu astronomsku notu, ja sam se ipak odlučio za kombinaciju astronomskih elemenata u svrhu isticanja astrološkog značaja kompozicije.
Kakvi su bili utisci publike na tvoje izvođenje i generalno na program festivala?
Reakcije publike koja je gledala online prenos Eufonije, pa i publike koja je bila na mom doktorskom godinu dana ranije je fenomenalna. I to mi svakako predstavlja sjajnu povratnu informaciju da sam na odličnom putu. Što se tiče reakcije na čitav program, mogu samo u svoje ime da pričam – ja sam oduševljen! Program sjajno uklopljen, raznovrstan… Bio je tu i Lazar Novkov & Frame Orchestra, a najbitniji deo festivala je svakako koncert Nove srpske muzike za harmoniku. Na Eufoniji su premijerno izvedene tri kompozicije za harmoniku i orkestar Svetozara Nešića, Marka Dulića i Predraga Pavlovića. Solisti su bili jedni od naših najboljih harmonikaša, i to ne samo naših već i svetskih. U pitanju su Miloš Milivojević i Miloš Katanić.
Šta je „novo“ festival doneo ove godine?
Ove godine epidemiološka situacija je bila povoljnija, te su koncerti mogli da se održe pred publikom. Ta živa interakcija između publike i izvođača je suština posla kojim se bavimo. Zainteresovanost publike je iz godine u godinu sve veća. Festival sve više raste i nikad ne prestaje da iznenađuje sjajnim odabirom programa. Ove godine, osim sjajnog obeležavanja stogodišnjice rođenja argentinskog kompozitora Astora Pjacole, istakao bih master klas Vladimira Blagojevića i predavanja čembalistkinje Isidore Kuzmanović, iranskog kompozitora Aršia Samsaminia i naše izvrsne kompozitorke i harmonikašice Snežane Nešić o instrumentalnoj primeni klasične harmonike u savremenom ansamblu i orkestru.
Nešto vrlo originalno je osmišljeno na temu Njegoševog dela „Luča Mikrokozma“. Učestvovao si na tom koncertu u okviru projekta Nove srpske muzike za harmoniku. O čemu se tačno radi?
Premijerno su izvedene četiri kompozicije za harmoniku, violončelo, saksofon, elektroniku i naratora. Narator je bio proslavljeni glumac Petar Božović, a pored njega na sceni je bio kamerni ansambl u kojem smo svirali Milan Savić (saksofon), Srđan Sretenović (violončelo) i ja. Kompozitori čija smo dela premijerno izveli su bili Vladimir Korać, Ljubomir Nikolić, Luka Čubrilo i Tamara Knežević. Koncept koncerta je bio veoma zanimljiv – kompozitori su dobili četiri različita dela „Luče mikrokozme“ koji su iskoristili u okviru svoje kompozicije kao tekst za naratora, tako da iako su svi oni pisali posebne kompozicije, a publika je imala jedinstveni doživljaj i put kroz celo antologijsko Njegoševo delo.
Osim u okviru festivala Eufonija, ove godine ćemo imati priliku da te čujemo i sa orkestrom. Koja kompozicija će biti izvedena i kada?
U Kulturnom centru Pančeva 27. oktobra i u katedrali Blažene Djevice Marije u Beogradu 28. oktobra, publika će imati priliku da prisustvuje projektu pod nazivom „Duo harmonika i orkestar – transmisija zvuka (3D koncert)“. Koncert je pomognut sredstvima SOKOJ-a, kao i Ministarstva kulture Republike Srbije. Na tim koncertima će biti premijerno izvedene tri kompozicije za harmoniku i orkestar srpskih kompozitora: Milice Ilić, Vladimira Trmčića i Matije Anđelkovića. Pored mene, solista će biti Mirko Jevtović i sviraćemo sa Beogradski kamernim orkestrom „Ljubica Marić“ pod dirigentskom palicom Radeta Pejčića.
Glavna ideja ovog projekta je zapravo istraživanje drugačijeg koncepta koncerta, drugačijeg doživljaja samog zvuka u prostoru, pružajući publici jedinstvenu zvučnu senzaciju. Ukoliko bi prostor to dozvolio, duo harmonika i orkestar bi bili smešteni oko publike, pri čemu bi se publici dao svojevrsni osećaj trodimenzionalnog zvuka. Zvuk bi direktno bio usmeren na publiku iz svih pravaca u specifičnoj zvučnoj transmisiji između izvođača.
Kakva je kod nas situacija što se tiče muzičke literature za harmoniku?
Moram priznati da se sve češće pišu dela za harmoniku, kao i dela za ansamble sa harmonikom. To je ogromna stvar za ovaj relativno mlad instrument, a takođe i za obogaćivanje literature srpskih kompozitora. Do pre nekih osam godina to nije bio slučaj ili makar ne u meri u kojoj je harmonika sada zastupljena. Sve se to prirodno desilo jer kompozitori uvek traže nekoga ko će im izvoditi dela, a harmonikaši uvek traže nekoga ko će pisati za njih. Sada slobodno možemo reći da ne prođe jedna godina da se nova dela za harmoniku nisu čula ili u okviru posebnih projekata, festivala KoMA, Međunarodne tribine kompozitora i naravno festivala Eufonija.
Šta je to na čemu treba raditi kada govorimo o promociji domaćih izvođača i autora muzike za harmoniku?
Moramo shvatiti pre svega da je srpska škola klasične harmonike izuzetno cenjena u svetu, ali nedostatak srpske literature originalno pisane za harmoniku je upravo to što pokreće srpske harmonikaše da na različite načine animiraju stvaranje novih kompozicija. Izvođači su ti koji, prema mom mišljenju, treba da prednjače u ostvarivanju kontakata sa kompozitorima i u osmišljavanju novih projekata u kojima će se obogaćivati literatura za ovaj instrument. Sjajno je svirati transkripcije i aranžmane dela starijih epoha, na taj način svaki izvođač širi svoje interpretativno znanje i umeće, ali budućnost i razvoj svakog instrumenta zavisi isključivo od razvoja originalne literature za taj instrument. Raznim projektima prvenstveno treba da obogatimo literaturu srpske umetničke muzike, a zatim i svetsku literaturu novim kompozicijama mladih srpskih autora, istovremeno istražujući savremene svetske tendencije u pogledu eksperimentisanja sa zvukom harmonike.
Iva Pažin
*Prijatelji festivala: organizacija Sokoj, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
