![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2018\/04\/LGT-300x183.jpg\")
<\/p>\n\u041aoncert mladih muzi\u010dara koji prvi put dolaze u Srbiju iz daleke prin\u010devske zemlje zvane Lihten\u0161tajn opisivan je kao \u2019\u2019mladala\u010dki muzi\u010dki cunami\u2019\u2019. Sama ta najava bila je dovoljna da 25. aprila Madlenianum okupi probranu publiku koja se, ne znaju\u0107i ta\u010dno \u0161ta da o\u010dekuje, odu\u0161evljeno predala plimi mladala\u010dke energije i talasu izvanredne muzike na kome je plovila puna dva sata. Re\u010d je o koncertu Mladih solista \u2019\u2019El-Ge-Te\u2019\u2019 u kom svira petnaestak umetnika iz raznih zemalja \u2013 Nema\u010dka, \u0160vajcarska, Rusija, Austrija, Izrael, Poljska, Holandija, Velika Britanija i Srbija. Ovaj guda\u010dki orkestar je nedavno izdao svoj prvi cd pod nazivom „Nordijski san“ („Nordic dream“) sa delima skadinavskih kompozitora, pa je tako i po\u010detak zemunskog koncerta zapo\u010deo naletom severne sve\u017eine i prozra\u010dnosti karakteristi\u010dnih za muziku ovog podneblja \u2013 bilo da je u pitanju Grig, Sibelijus ili \u0160ve\u0111anin Dag Viren, kakav je sad bio slu\u010daj.<\/p>\n
<\/p>\n
Iako vi\u0161e puta u pogre\u0161nom trenutku prekidan aplauzom publike \u017eeljne da nagradi umetnike, \u2019\u2019severni san\u2019\u2019 je odsanjan sa osmehom \u2013 poletnog uvoda, savr\u0161eno ujedna\u010denog picikata i energi\u010dnih ritmova nalik na ameri\u010dke, koji su nekada inspirisali Dvor\u017eaka. Od samog po\u010detka bilo je jasno da se pred nama nalazi dru\u017eina izuzetnih mladih umetnika, a do kraja koncerta bi\u0107e o\u010digledno i za\u0161to ih je be\u010dki \u2019\u2019\u041alassik heute\u2019\u2019 ve\u0107 svrstao u muzi\u010dare vi\u0161e lige.<\/p>\n
Dok je poslednji ton Virenove Serenade<\/em> lagano i\u0161\u010dezavao, plavetnilo panoa na sceni je sugerisalo bu\u0111enje, ovog puta pod nema\u010dkim nebom. Muzika Pola Hindemita za violu i orkestar predstavila je prvog solistu \u2013 Anu \u041ari\u017eak, koja je toplom bojom viole, uz ansambl, prikazala sve pitome i o\u0161tre crte Hindemitove \u017dalosne muzike<\/em>. \u041aao kontra nema\u010dkoj \u2019\u2019objektivnosti\u2019\u2019 sledila je strast \u0160panije i jedno od najomiljenijih dela za violiniste, a i za publiku \u2013 Fantazija \u041aarmen<\/em> Franca Vaksmana. Solista Leo Eselson je sa sigurno\u0161\u0107u daleko iskusnijeg umetnika briljirao poigravaju\u0107i se sa virtuoznim pasa\u017eima i rasko\u0161nim temama Bizeove opere.<\/p>\n Nakon \u2019\u2019plavog\u2019\u2019 dela koncerta, usledila je pauza pred naredni koji \u0107e se prikazati u crvenim tonovima scene, mo\u017eda ne slu\u010dajno \u2013 prvo delo koje \u0107e se uskoro za\u010duti bio je Tartinijev \u0110avolji triler<\/em>. Ukoliko postoji neka zami\u0161ljena granica, nivo, koju umetnici postavljaju svojim interpretacijama, \u041arista Marija Stanogora ju je zna\u010dajno pomerila. Barok, mo\u017eda nije previ\u0161e blizak sluhu 21. veka ali ima jedinstvenu mo\u0107 da budi ose\u0107aj uzvi\u0161enosti kod slu\u0161alaca, a u slu\u010daju Tartinijeve sonate i da ostavi bez teksta ako se izvede na pravi na\u010din. Pomenuta umetnica je upravo to u\u010dinila svojom sna\u017enom interpretacijom, ekspresivno\u0161\u0107u u solo deonici koja je, nalik na \u2019\u2019vratolomne\u2019\u2019 gitaristi\u010dke rok improvizacije, oduzimala dah i u\u010dinila da Tartinija zamislimo kao praprete\u010du \u2019\u2019\u0111avolske\u2019\u2019 rok muzike.<\/p>\n