{"id":799,"date":"2018-04-12T10:27:02","date_gmt":"2018-04-12T08:27:02","guid":{"rendered":"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=799"},"modified":"2022-03-25T23:21:15","modified_gmt":"2022-03-25T22:21:15","slug":"%d1%81%d0%b5%d1%80%d0%b3%d0%b5%d1%98-%d1%80%d0%b0%d1%85%d0%bc%d0%b0%d1%9a%d0%b8%d0%bd%d0%be%d0%b2-%d1%83-%d0%bf%d0%be%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b7%d0%b8-%d0%b7%d0%b0-%d0%b4%d0%be%d0%bc%d0%be%d0%b2%d0%b8","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2018\/04\/12\/%d1%81%d0%b5%d1%80%d0%b3%d0%b5%d1%98-%d1%80%d0%b0%d1%85%d0%bc%d0%b0%d1%9a%d0%b8%d0%bd%d0%be%d0%b2-%d1%83-%d0%bf%d0%be%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b7%d0%b8-%d0%b7%d0%b0-%d0%b4%d0%be%d0%bc%d0%be%d0%b2%d0%b8\/","title":{"rendered":"Sergej Rahmanjinov \u2013 u potrazi za domovinom"},"content":{"rendered":"

\u041aako jednom prilikom re\u010de \u010duveni dirigent Valeri Gjergijev, ne postoji pijanista koji je tokom svog \u0161kolovanja i sviranja klavira mogao da zaobi\u0111e Sergeja Rahmanjinova. To se do danas nije promenilo, a isti je slu\u010daj i sa ljubiteljima klasike. Rahmanjinov se jednostavno ne mo\u017ee presko\u010diti.<\/p>\n

Rekla bih, a \u010dini mi se da nije u pitanju subjektivni stav, da je on uz \u010cajkovskog, \u0160opena i naravno Mocarta (mogla bi se tu dodati jo\u0161 neka imena) jedan od najomiljenijih kompozitora dana\u0161njice. To jeste malo nebi\u010dno s obzirom na to da kompozitori s po\u010detka pro\u0161log stole\u0107a ne zauzimaju ba\u0161 visoke pozicije na li\u010dnim “rang listama“ klasike. U vreme kada su Stravinski, \u0160enberg i ostali pripadnici modernzma pisali klju\u010dna dela umetni\u010dke muzike novim i ne preterano razumljivim jezikom atonalnosti, izazivaju\u0107i na premijerama prave pobune publike i stru\u010dne javnosti, Rahmanjinov je ostao „retro\u2019\u2019. Veran svojim na\u010delima i u maniru poznog romantizma pisao je muziku onako kako je i ose\u0107ao \u2013 onu koja mora da „donese olak\u0161anje, da rehbilituje um i du\u0161u, da razotkrije emocije srca<\/em>“. Tako je bilo sve dok nije napustio ovaj svet 1943. godine, par dana pred svoj 70. ro\u0111endan.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sergej Vasiljevi\u010d Rahmanjinov ro\u0111en je 1. aprila 1873. Iako nam pogled na njegovo ozbiljno lice uliva strahopo\u0161tovanje,\u00a0oni koji su mu bili bliski govorili su da je bio veoma duhovit. Voleo je brza kola, u mladosti bio strasno zaljubljen u udatu \u017eenu ciganske krvi (nije slu\u010dajno opera Aleko<\/em> inspirisana Pu\u0161kinovim\u00a0Ciganima<\/em>, a posvetio joj je i Prvu simfoniju<\/em>), bio veliki ljubitelj prirode, narodnih obi\u010daja i iznad svega svoje domovine. Od trenutka kada ju je napustio 1917. sanjao ju je ose\u0107aju\u0107i se kao „duh koji luta svetom<\/em>“. A lutao je dosta \u2013 preko Stokholma, Drezdena, Njujorka, Pariza do Lucerna i kona\u010dno Los An\u0111elesa.<\/p>\n

Iako nije ba\u0161 bio tip vernika koji nedeljom ide u crkvu, kako ga je opisala njegova setri\u010dina Sofija Satina, vera mu je puno zna\u010dila, \u0161to se vidi i po opusu duhovnih dela. Ljubav prema crkvenim zvonima, prema re\u010dima Satine, nije imala veze\u00a0\u00a0sa religijom ve\u0107 sa ‘“ruskom du\u0161om“, a ona, bar onakva kakvu je zami\u0161ljamo iz knjiga, izvire iz muzike Rahmanjinova na svakom koraku \u2013 strastvena, mra\u010dna, melanholi\u010dna, ne\u017ena, nostalgi\u010dna, bolna, furiozna… Uostalom, sam Rahmanjinov je smatrao da sve ono \u0161to sam kompozitor nosi u sebi\u00a0\u00a0mora prikazati i kroz muziku \u2013 „ljubavne veze, religiju i domovinu<\/em>“.<\/p>\n

Jedno od najpoznatijih dela napisao je sa 19 godina, dok je jo\u0161 boravio u malom porodi\u010dnom raju u selu Ivanovka. U pitanju je\u00a0Prelid<\/em> u cis molu, ba\u0161 onaj u kome odzvanjaju zvona sa obli\u017enje crkve. Nastanak kompozicije opisao je kao silu koje nije mogao da se oslobodi, nesvestan verovatno da \u0107e ona, preobra\u017eena u mo\u0107ne masivne akorde, vrlo brzo pokoriti svet.<\/p>\n