![\"\"](\"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/chagall-fly.jpg\")
sme sebi da prizna koliko je upla\u0161ena. Preosetljiv je, bole\u0161ljiv, sklon ma\u0161tarijama… kako li \u0107e se izboriti sa ovakvim svetom, sa trnjem i korovom?<\/p>\nBudi se, i jo\u0161 krmeljav i sanjiv pri\u010da kako je cele no\u0107i leteo iznad sela, gledao je krovove pod snegom i crkvu, \u017eutu sa plavim kupolama, uli\u010dne \u010dista\u010de i pogrbljene prolaznike… On govori bez prestanka. Njagova majka ga u\u0107utkuje i ne sme sebi da prizna koliko je upla\u0161ena. Preosetljiv je, bole\u0161ljiv, sklon ma\u0161tarijama… kako li \u0107e se izboriti sa ovakvim svetom, sa trnjem i korovom?<\/p>\n
\u201eMoj\u0161a, \u0107uti, \u0161ta pri\u010da\u0161?\u201c, prekida ga, dok joj se grlo ste\u017ee. Rekla bi svom najstarijem detetu da je \u017eivot suvi\u0161e stvaran da bi se dao obojiti: \u201e\u0160ta bi ti otac kazao da te \u010duje?\u201c. Ona se nada \u0107e od njega biti knjigovo\u0111a ili trgovac, ne\u0161to opipljivo… ali, kada se zagleda u o\u010di svog sina, ona ose\u0107a \u2013 ne\u0161to u njemu je druga\u010dije, toliko da ne zna da li da Bogu zahvali ili da Ga proklinje.<\/p>\n
\u041aada jedno hladno jutro ushi\u0107eni de\u010dak saop\u0161ti majci da je lebde\u0107i po bistroj mese\u010dni sreo \u010dudnog \u010doveka sa nakrivljenim \u0161e\u0161irom kako se klati sviraju\u0107i violinu, ona, skromna i religiozna \u017eena, ho\u0107e da to sve namah prekine. No\u0107u, odvaja se od mla\u0111e dece, i gle\u017eanj svog prvenca vezuje ne\u017enom, belom trakom za krevet. Nada se da je niko ne\u0107e videti, sramota je od toga \u0161to radi, ali ne mo\u017ee da se oslobodi tog nemira. Budna je cele no\u0107i. Pred zoru, dok se varljivo sunce penje iznad Vitebska, majka utr\u010dava u sobu i zati\u010de svog sina kako duboko spava. Ispu\u0161ta uzdah olak\u0161anja sve dok ne primeti da trake kojom je vezala njegovu nogu nema nigde. Tra\u017ei je ispod kreveta, me\u0111u posteljinom, Moj\u0161e se budi i pita majku \u0161ta se doga\u0111a. \u201eSpavaj\u201c, ka\u017ee mu tiho i obla\u010di se. Majka istr\u010dava vani, gleda oko sebe pa put kro\u0161nji. Na grani golog drveta, visoko, vijori se ostatak njene bele trake.<\/p>\n
Dok u\u0107utkuje svoj krik da li je pred o\u010dima izle\u0107u slike nekog sutra u kojem \u0107e se rublje kotrljati po podu, one rublje koje \u0107e njen mu\u017e dati svom najstarijem detetu za \u010dasove slikanja, ali tako da ih ogor\u010den baca po podu; vidi li onaj trenutak kada \u0107e ona stajati pored pe\u0107i za hleb dok joj Moj\u0161e govori da \u017eeli da bude slikar.<\/p>\n
Da li da ose\u0107a da \u0107e njen sin, Mark \u0160agal, biti jedan od najve\u0107ih slikara dvadesetog veka \u010dije su slike sama muzika i eksplozija boja.<\/p>\n
\u0160agal je voleo muziku, a u svakoj njegovoj ljubavi, bilo prema svojoj prvoj \u017eeni Beli, mestu u kojem je odrastao ili onome \u0161to je radio, izbija toliko mahnite strasti da bi se od toga dao stvoriti \u010ditav jedan kosmos. Ljubitelj Baha i Mocarta, ali i pod uticajem male hesidske jevrejske zajednice kojoj je pripadao i muzike koju je tamo \u010duo.<\/p>\n
Oslikao je tavanicu Pariske opere, dok se francuska javnost bunila kako ruski Jevrejin, jo\u0161 i avangardni umetnik, oslikava francuski spomenik. Napravio je murale za Metropoliten operu u Njujorku. Tvorac je kostima za balet \u010dije se replike i danas, 68 godina kasnije, i dalje koriste. \u0160agalov prijatelj, Pablo Pikaso, \u0107e kazati da nije bilo nikog od Renoara ko ima takav ose\u0107aj za svetlost kakav ima \u0160agal, na \u0161ta \u0107e ovaj odgovoriti: \u201e\u041aakav je genije taj Pikaso! \u0160teta \u0161to ne slika.\u201c Bole\u0161ljivi de\u010dak iz Vitebska nastavio je da leti celi svoj \u017eivot.<\/p>\n
Jelena Jorga\u010devi\u0107<\/p>\n
Muzika: “Serenade to spring“, \u0430\u043b\u0431\u0443\u043c “Songs from a Secret Garden“<\/p>\n