{"id":7124,"date":"2025-09-13T19:17:31","date_gmt":"2025-09-13T17:17:31","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=7124"},"modified":"2025-09-13T20:42:02","modified_gmt":"2025-09-13T18:42:02","slug":"novi-album-pijanistkinje-jelene-stojkovic-subertovi-odjeci-eho-ljudskosti-koja-nam-je-potrebna","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2025\/09\/13\/novi-album-pijanistkinje-jelene-stojkovic-subertovi-odjeci-eho-ljudskosti-koja-nam-je-potrebna\/","title":{"rendered":"Novi album pijanistkinje Jelene Stojkovi\u0107 \u201c\u0160ubertovi odjeci\u201d: Eho ljudskosti koja nam je potrebna"},"content":{"rendered":"

PRIKAZ ALBUMA\u00a0<\/em><\/p>\n

\u201cKako u \u017eivotu, tako i sa muzikom \u2013 ako smo dovoljno mudri, vremenom u\u010dimo da odvojimo bitno od nebitnog, u svakom pogledu. To nam je mo\u017eda jasno i kada smo veoma mladi, ali kroz radosti, gubitke, boli i u\u010denja da razumemo i da prihvatamo, kroz sva dugogodi\u0161nja iskustva koja sti\u010demo, bitno i nebitno postaju mnogo svesniji. Samim tim, shvatamo da je ono \u0161to je iskreno i ljudsko, najbli\u017ee izvoru \u017eivota. <\/em>\u0160ubert je za mene sada jo\u0161 jasniji, nego pre 20, 30 godina<\/em>\u201d. Ovim re\u010dima pijanistkinja Jelena Stojkovi\u0107 obja\u0161njava poseban odnos sa muzikom Franca \u0160uberta (1797-1828), kompozitora zahvaljuju\u0107i kome \u0107e jo\u0161 kao dete intuitivno osetiti da je muzika njen \u017eivotni poziv. Krajem pro\u0161le godine objavljen je njen drugi solo album \u201cSchubert\u2019s Echos\u201d (Spektral, 2024) kao posveta autoru uz kog je muzi\u010dki stasavala i njegovom trajnom uticaju na generacije muzi\u010dara koje su usledile. U ovom izboru nalazi se \u0160ubertova Sonata B-dur, D.960<\/em>, dve solo pesme u aran\u017emanu Franca Lista za klavir (Gretchen am Spinnrade<\/em> i Erlk\u00f6nig<\/em>), kao i savremene kompozicije Enjota \u0160najdera (Notturno Oscuro<\/em>) i Dorotee Hofman (Migration – Transformation<\/em>).<\/p>\n

\"\"
Foto: Jean Marie Fox<\/figcaption><\/figure>\n

Melanholija, samo\u0107a, (samo)refleksivnost, empatija… Neizostavni su deo romanti\u010darskog do\u017eivljaja sveta, ali Franc \u0160ubert ne pravi puno \u201cdrame\u201d oko toga u svojoj muzici. \u0160ta vi\u0161e, njegova melanholija traje, bez te\u017enje da se razre\u0161i (za razliku od, recimo, intenzivnih kontrastnih motiva kod Betovena, kome se divio). \u010cak i kada se suo\u010dava sa sopstvenom prolazno\u0161\u0107u, \u0160ubert pi\u0161e teme koje su ne\u017eni oma\u017e \u017eivotu. Takva je upravo B-dur sonata<\/span> <\/em><\/a>koju je komponovao uo\u010di smrti, koja i otvara album. \u201cNjegova melanholija, ali i volja za \u017eivotom, prihvatanje neizbe\u017enog, ali i nada; emotivna transparentnost i narativnost su me jako op\u010dinili, duboko dirnuli i u\u010dinili ovo delo jednim od omiljenih. Tu nema ve\u0161ta\u010dkih emocija. Ova muzika je iskonska<\/em>\u201d, poja\u0161njava nam pijanistkinja. Ba\u0161 usled su\u0161tinskog razumevanja onoga \u0161ta se krije iza partiture, kao i ve\u0161tine i znanja da to prenese u svoj autenti\u010dni izraz, Jelena otkriva slu\u0161aocu neke nove prostore lepote, bliskosti i utehe. Prvi stav (Molto moderato<\/em>) nas vodi kroz svetlost i tamu sopstvenih se\u0107anja, radosti i strahove mladosti, dok se u drugom (Andante sostenuto<\/em>) tiho i pomirljivo od nje opra\u0161tamo. Eho prva dva stava \u0107e trajati i kada ih smeni razigranost tre\u0107eg (Scherzo. Allegro vivace con delicatezza) <\/em>i \u010detvrtog \u00a0(Allegro ma non troppo<\/em>) uz prirodno graciozni i rafinirani ton.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna od osobenosti \u0160uberta kao kompozitora jeste sposobnost da u muzici o\u017eivi ljudsko iskustvo, sa svim onim nijansama neprevodivim u re\u010di. U tome se krije njegov dar za narativnost ili \u201cstorytelling\u201d, a verovatno se zato i Enjot \u0160najder na\u0161ao na ovom albumu kao kompozitor kog \u201cfascinira pri\u010danje pri\u010de putem slika i muzike\u201d. Emocija koju nosi njegov Notturno oscuro<\/em><\/a> <\/span>o\u010digledna je iz samog naziva, a kroz gustu tamu probi\u0107e se na trenutak „eho-zrak“ \u2013 citat iz Mise F-dur. \u00a0<\/em><\/p>\n

U 19. stole\u0107e nas ponovo vra\u0107aju dva najpoznatija ostvarenja za glas i klavir, u klavirskom aran\u017emanu \u2013 Gretchen am Spinnrade<\/em> i Erlk\u00f6nig<\/em>. Fascinira i dalje \u010dinjenica da je \u0160ubert sa samo 17 godina oplemenio nema\u010dku narodnu pesmu i \u201cpromenio tok istorije muzike<\/a><\/span>\u201d sa svojom (i Geteovom) Grethen i njenim vretenom. Klju\u010d za razumevanje na\u010dina na koji je transformisao nema\u010dki lied <\/em>je zapravo u muzi\u010dkom opisivanju psiholo\u0161kih stanja likova. Bolno lepom melodijom koja se transformi\u0161e u te\u0161ke akorde Jelena uverljivo oslikava nemir i teskobu mlade Grethen koja misli na Fausta, a sveprisutni puls preslice nagove\u0161aj je da uteha ipak ne\u0107e do\u0107i. Godinu dana posle ove pesme, nasta\u0107e Vilinski kralj, <\/em>kako se veruje, za par sati tokom jednog popodneva. Tehni\u010dki izazovi za pijanistu su u transkripciji Franca Lista jo\u0161 ve\u0107i, pa su tako i slike iz Geteove pri\u010de o ocu koji ne uspeva da spase sina od sila smrti, dodatno zastra\u0161uju\u0107e. U odlu\u010dnom pijanisti\u010dkom pripovedanju prepli\u0107u se u razli\u010ditim registrima glasovi naratora, umiruju\u0107eg oca, isprepadanog sina i zavodljivog vilinskog kralja, sa konstantnom napeto\u0161\u0107u i slutnjom tragi\u010dnog zavr\u0161etka.<\/p>\n