{"id":6981,"date":"2025-03-05T20:35:39","date_gmt":"2025-03-05T19:35:39","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=6981"},"modified":"2025-06-19T21:16:15","modified_gmt":"2025-06-19T19:16:15","slug":"reditelj-vladimir-petrovic-uz-koga-cemo-da-stanemo-ako-ne-uz-svoju-decu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2025\/03\/05\/reditelj-vladimir-petrovic-uz-koga-cemo-da-stanemo-ako-ne-uz-svoju-decu\/","title":{"rendered":"Reditelj Vladimir Petrovi\u0107: Uz koga \u0107emo da stanemo ako ne uz svoju decu?"},"content":{"rendered":"

\u201eOvu generaciju ne mo\u017ee\u0161 da zezne\u0161. Nema \u0161anse. To je ta paralela \u0161ezdesetih i ovih godina sada. Zaista verujem da svet vi\u0161e nikad ne\u0107e biti isti\u201c<\/strong><\/p>\n

\"\"Pro\u0161le godine na Martovskom festivalu premijerno je prikazan muzi\u010dki dokumentarac \u201cSanjalice\u201d \u00a0o pionirkama jugoslovenskog rokenrola, ali i jednom od prvih \u017eenskih rok bendova u svetu. O \u010detiri devojke koje su rame uz rame svirale sa mu\u0161kim bit bendovima nismo znali gotovo ni\u0161ta, a skoro \u0161est decenija kasnije zahvaljuju\u0107i reditelju Vladimiru Petrovi\u0107u upoznali smo ove \u0161armantne dame: Ljilju solo (Ljiljana Mandi\u0107, solo gitara, vokal), Dodu (Slobodanka Mi\u0161\u010devi\u0107, ritam gitara, vokal), Ljilju bas (Ljiljana Jevti\u0107, bas gitara) i Nenu (Sne\u017eana Veselinovi\u0107, bubanj). \u201cPotpuno je fascinantno kako je to pro\u0161lo ispod radara sve ovo vreme. Bile su me\u0111u prvim \u017eenskim bendovima na nivou Evrope, zvani\u010dno postoje od ’64. godine, a formalno su se skupile ’63. Tri devoj\u010dice, a kasnije se priklju\u010dila bubnjarka. I ve\u0107 smo imali senzaciju na pomolu\u201c, obja\u0161njava autor filma.<\/p>\n

Sanjalice su obele\u017eile polovinu \u0161ezdesetih godina (svirale su do 1969.), deceniju koja je zbog svih dru\u0161tveno-politi\u010dkih i kulturnih promena ina\u010de fascinacija reditelja Vladimira Petrovi\u0107a. Poslednjih meseci je revolucionarni duh \u0161ezdesetih primetan na ulicama gradova \u0161irom Srbije koju pohode studenti, a kako Petrovi\u0107 ka\u017ee, ispostavilo se da je film vizionarski jer po\u010dinje stihovima Mi mladi menjamo svet.<\/em><\/p>\n

Na Martovskom festivalu \u201cSanjalice\u201d su nagra\u0111ene za monta\u017eu, na beogradskom Dok\u2019n\u2019ritmu i vinkova\u010dkom DORF-u je poneo nagradu \u017eirija za najbolji film. Slede\u0107e prikazivanje je u aprilu u okviru Impuls festivala u Rijeci, a beogradska publika ga i dalje i\u0161\u010dekuje u bioskopima. U me\u0111uvremenu, Vladimir Petrovi\u0107, koji je tako\u0111e profesor re\u017eije na Akademiji umetnosti u Beogradu, podr\u017eava studente u blokadi i smi\u0161lja nove ideje za filmove. Jo\u0161 uvek ih ne otkriva, ali intrigantan zaplet sme\u0161ten u posleratnu Jugoslaviju nagove\u0161tava citiraju\u0107i D\u017eimija Hendriksa \u201eAko treba ne\u0161to u svetu menjati onda ga menja\u0161 kroz muziku<\/em>\u201c. Zato i razgovaramo o dokumentarcima, o muzici, fikciji i stvarnosti i na\u010dinu na koji se sve navedeno prepli\u0107e sa aktuelnim studentskim protestima.<\/p>\n

„CLASSICALL“: Osim pri\u010de o Sanjalicama koja je sama po sebi fascinantna, \u0161ta misli\u0161 da je dodatno doprinelo uspehu filma kod razli\u010ditih generacija?<\/strong><\/p>\n

\"\"
reditelj Vladimir Petrovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

VLADIMIR PETROVI\u0106: <\/strong>Period \u0161ezdesetih je jedno od najzanimljivijih razdoblja u istoriji \u010dove\u010danstva. Ta dekada izaziva emocije kod \u0161irokog spektra ljudi \u2013 i kod onih koji su ih do\u017eiveli i kod onih koji nisu, kod onih kojima je to bilo \u201ezlatno vreme\u201c, pa i kod onih kojima je to bio sumrak morala i autoriteta. Ra\u0111aju se ikone pop kulture, razni pokreti se osnivaju, politi\u010dke krize, <\/em>politi\u010dka ubistva, di\u017ee se Berlinski zid, tu su i tehnolo\u0161ka dostignu\u0107a, prvi \u010dovek na mesecu, prva \u017eena u kosmosu, prvi prenos u boji, prva kompjuterska igrica… Svet je tada napravio veliki korak, a kulminacija su veliki studentski protesti \u201968. koji su zaista bili globalni fenomen. Nakon \u0161ezdesetih svet vi\u0161e nikad nije bio isti. Tako da ova pri\u010da ima jako zanimljivo istorijsko upori\u0161te. Sve to mi je bilo interesantno. Plus, \u010detiri devoj\u010dice u tada\u0161njoj Jugoslaviji koje imaju rokenrol bend \u2013 zaista smo delovali kao progresivno dru\u0161tvo.<\/p>\n

Koliko je bilo te\u0161ko do\u0107i do arhivskog materijala iz tog vremena?<\/strong><\/p>\n

Dosta su nam i one pomogle. Najpre su stekle poverenje da ho\u0107emo da radimo ne\u0161to ozbiljno, jer u po\u010deku je bilo \u2013 ko ste, odakle sad vi, za\u0161to nas, ko se setio… Ljilja solo je na\u0161la 8-mm traku za koju nije bila sigurna \u0161ta je i dala nam je. To je zaista bo\u017eanstven snimak! One su snimale, amaterski kad su i\u0161le na Pesme leta, po nekim turnejama, \u010dak ima snimak TV ekrana gde su one gostovale, a neko je snimao sa sve onim \u201edrljavim\u201c potezima kamere. Taj snimak nam je pomogao da rekonstrui\u0161emo sva ta de\u0161avanja. Naravno, tu su Filmske novosti, Dunav film, Centar film, arhiv RTS-a… I onda je krenulo da se sla\u017ee. Dosta puta sam ponovio koliko je to zabavno raditi, kao da ima\u0161 neki superkul set za lego kockice za koji nema\u0161 uputstvo, pa onda improvizuje\u0161. Kola\u017enim pristupom smo uspeli da do\u010daramo to vreme na nenametljiv i zabavan na\u010din \u2013 \u0161to nam je bilo jako va\u017eno.<\/p>\n

Tako\u0111e, \u0161ta je super u dokumentarnom filmu \u2013 sve vreme pipa\u0161 u mraku. Ima\u0161 neku inicijalnu ideju \u0161ta \u017eeli\u0161 da snimi\u0161 i onda razotkriva\u0161 potpuno nove rukavce pri\u010de koji ti bacaju novo svetlo, tuma\u010denje. Tako sam otkrio tu pri\u010du o njihovim roditeljima, o podr\u0161ci koje su dobijale. To je zaista predivno jer ima\u0161 tog jednog oca koji \u201963. \/ \u201964. godine radi u tekstilnoj industriji, prodaje svoj automobil, odlazi u Italiju i kupuje gitaru koju potom \u0161vercuje. Elektri\u010dnu gitaru na kojoj \u0107e njegova maloletna \u0107erka da svira neku muziku koja dolazi sa zapada.<\/p>\n

To je bilo prili\u010dno neobi\u010dno za ono vreme, pa \u010dak i danas bismo pomislili \u2013 ko to jo\u0161 radi?<\/strong><\/p>\n

\"\"
VIS Sanjalice. Foto: privatna arhiva<\/figcaption><\/figure>\n

Ja \u017eelim svi roditelji da to rade, da podr\u017eavaju svoju decu, da ih puste i da lupe glavom o zid i da naprave gre\u0161ku. Ja ne mogu da zamislim kako je razmi\u0161ljao taj \u010dovek. Zaista je primer svim roditeljima danas. One su bile maloletne, pratili su ih na turnejema, o\u010devi su bili njihovi roudiji, majka je bila tu za pregovore ako je trebalo da se menad\u017eeri\u0161e… U potpunosti su ih podr\u017eali. Nekako mislim da ide u korak sa dana\u0161njim vremenom. Uz koga \u0107emo da stanemo ako ne uz svoju decu?<\/p>\n

Budu\u0107i da si pro\u0161le godine na raznim festivalima pobe\u0111ivao sa „Sanjalicama“, reklo bi se da je publika \u017eeljna ovakvih filmova. Ipak, ima li dovoljno interesovanja za muzi\u010dke dokumentarce?<\/strong><\/p>\n

Sve vi\u0161e osvajaju publiku, ljudi vole da ih gledaju. To je najpre publika na nekim muzi\u010dkim festivalima koji u okviru programa imaju i filmove, kao \u0161to je slu\u010daj sa Implus festivalom u Rijeci. Muzika je Bogom dana stvar. Muzika ne la\u017ee. Izaziva svaku emociju koju mo\u017ee\u0161 da zamisli\u0161. U tom smislu, zaista je zahvalno baviti se muzi\u010dkim dokumentarcima.<\/p>\n

U kom momentu si shvatio da je to forma koja te najvi\u0161e privla\u010di?<\/strong><\/p>\n

Kada sam osvestio koliko mi vi\u0161e slobode daje u odnosu na druge \u017eanrove. Opet, kao klinac sam svirao, tako da mi je muzika uvek bila nekako tu. Relativno skoro sam saznao \u2013 \u00a0ritam<\/em> na sanskritu zna\u010di istina<\/em>. Onda je sve postalo jasno! Uveo bih obavezno muzi\u010dko obrazovanje na filmskim akademijama, naro\u010dito u re\u017eiji i monta\u017ei, mislim da je to jako va\u017eno. Jer, ako uhvati\u0161 ritam, ako na\u0111e\u0161 ritam svog filma, on postaje pitak, gledljiv, razumljiv. Ima tu jako nadahnjuju\u0107ih stvari u pogledu tema, ne samo kao \u0161to su portreti muzi\u010dara nego i neki fenomeni, to mo\u017ee biti i jedna pesma. Kao \u0161to je na primer film o pesmi Bella ciao<\/em> koji je ove godine prikazan na Paralel festivalu.<\/p>\n

\u201eSanjalice\u201c su zapravo tvoj drugi dokumentarac, pre 15 godina radio si dokumentarni film \u201eU redu pobedio sam\u201c o Du\u0161anu Prelevi\u0107u. Kako je do te saradnje do\u0161lo?<\/strong><\/p>\n

Ja ga nisam poznavao do tre\u0107e godine studija kada sam radio kratki film po jednoj njegovoj pri\u010di. Jer ja sam Preleta prvobitno upoznao kao pisca. Kad sam \u010ditao njegove pri\u010de, uo\u010dio sam jedan jako fin ljudski sentiment. A onda \u010dujem o njemu lo\u0161e stvari, ljudi su ga i voleli i mrzeli iz dna du\u0161e. Svako je imao neku anegdotu vezanu za tog \u010doveka. Opisivali su ga kao robusnu, grubu li\u010dnost. Nakon \u0161to sam ga upoznao uo\u010dio sam njegovu svestranost, \u0161to je meni bilo potpuno fascinantno. \u010covek je napisao jedan scenario, imao je jedan solisti\u010dki koncert u Domu sindikata. Igrao je u jednoj predstavi, napisao jednu knjigu. Naslikao jednu sliku \u2013 ulje na platnu. Sve je uradio po jednom, dokazao sebi da to mo\u017ee. U tom smislu je bio zaista renesansni \u010dovek. I vrlo brzo sam uvideo tu njegovu dualnost \u2013 Du\u0161an i Prele su zaista dva razli\u010dita \u010doveka. Du\u0161an je bio du\u0161a od \u010doveka. A Prele je bio dosta prgav tip. I to mi je bilo zanimljivo, predstaviti tog urbanog dr D\u017eekila i mr Hajda.<\/p>\n

Kako se va\u0161 profesionalni odnos razvijao?<\/strong><\/p>\n

Zanimljivo je bilo. Ja sam se pojavio sa fla\u0161om rakije, jer kao \u2013 idem prvi put \u010doveku u ku\u0107u. I poneo sam scenario koji sam napisao po njegovoj pri\u010di. I taj prvi susret je protekao u nekom odmeravanju, \u0107utanju. Ipak je do\u0161ao neki mlad \u010dovek \u2013 ja u tom momentu imam 20 godina. \u201eDobro mali, ajde, pro\u010dita\u0107u ja to. Javi\u0107u ti se…mo\u017eda\u201c.<\/em> I onda me zvao sutradan ujutru. \u201eE vidi mali. Pro\u010dit\u2019o sam, dobro… ima tu sva\u0161ta ne\u0161to. Nego \u010dim si se ti tu pojavio sa kilom rakije video sam da tu nisu \u010dista posla. Ajde do\u0111i ti da mi pri\u010damo<\/em>\u201c. I onda je tako nekako krenulo. On je ve\u0107 taj dan stavio neke bele\u0161ke \u0161ta da ispravim, dopisao scenu koja je fenomenalna. Nisam to o\u010dekivao. Jer su me malo i zastra\u0161ile starije kolege \u2013 \u201egde \u0107e\u0161, dugo nije izlazio, ga\u0111a\u0107e te pikslom s vrata…\u201c. Me\u0111utim, desilo se potpuno suprotno. I dosta vremena sam provodio sa njim, pri\u010dali smo o muzici, knjigama, o filmovima. Ideja o dokumentarcu je bio prirodan sled doga\u0111aja.<\/p>\n

Puno ljudi sam snimio i imao sam ozbiljne dileme koga izbaciti. Kako ka\u017eu \u2013 mora\u0161 da zamrzi\u0161 svoj materijal. Ljudi se ve\u017eu, a ne mo\u017ee film da traje \u0161est sati. Svi mi imamo strah da ne budemo dosadni. Krivo mi je \u0161to je otpala ekipa d\u017eezera koju sam snimio u Kamenoj dvorani Radio Beograda. U prvi plan je iza\u0161la majka koja je donela neverovatnu emociju filmu. \u0160to i sam Prele ka\u017ee \u2013 imao sam \u010detrdeset hiljada poznanika i jednog prijatelja. Verovatno je mislio na majku.<\/p>\n

Da li si razmi\u0161ljao o snimanju biografskog filma o nekom na\u0161em bendu?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Sanjalice. Foto: privatna arhiva<\/figcaption><\/figure>\n

Film o albumu Angel\u2019s breath<\/em>. Iako nisam nikad bio neki preveliki fan EKV-a, bili su nezaobilazni u mom odrastanju, pre svega zbog starijeg brata. To me je jedno vreme dr\u017ealo, imao sam i neke veze sa Brazilom… I to bi mo\u017eda bila neka hibridna forma \u2013 igrano, dokumentarno, mokumentarno…<\/p>\n

Za\u0161to su mokumentarci, kao posebna vrsta dokumentaraca o izmi\u0161ljenim dogadjajima, sve izazovniji dana\u0161njim autorima? <\/strong><\/p>\n

Upravo iz razloga \u0161to sa daleko manje sredstava mo\u017ee\u0161 da do\u0111e\u0161 do po\u0161tenog filma. Nije nu\u017eno da bude neka super oprema. Neretko se de\u0161ava da natur\u0161\u010dici igraju, tako da dosta smanjujete produkcione zahvate. U tom smislu je zahvalno, a i kreativno je osloba\u0111aju\u0107e jer opet ima\u0161 jak dokumentaristi\u010dki upliv koji ti daje nevi\u0111enu slobodu, sva\u0161ta mo\u017ee\u0161 da kombinuje\u0161 \u2013 intervjue, \u201ekamena s ramena\u201c \u2013 kamera koja mo\u017ee da bude i amaterska, arhivski materijali \u2013 zaista je sve u igri. U tom smislu je zahvalno i izazovno autorima. A sve vi\u0161e vidim da je izazovnije i velikim studijima. Tu je glavni motiv je novac \u2013 kako da za 10 dolara zaradim 100 miliona dolara. Tako da je sad na nivou tih velikih studija po\u010delo da se rabi vi\u0161e nego \u0161to bi mo\u017eda trebalo, pa se otvara pitanje koliko su tu u stvari \u010dasne namere. Nekad ljudi koriste tu mokumentaristi\u010dku formu da bi pokrila nedostatke narativa. Razni \u017eanrovi se pakuju u taj mokumentaristi\u010dki fazon, od horora, romanti\u010dne komedije, muzi\u010dkih filmova…<\/p>\n

\u0160ta bi nam preporu\u010dio za gledanje?<\/strong><\/p>\n

Ima puno toga… Recimo \u201eWhat we do in the shadows\u201c \u2013 \u010detiri \u00a0generacije vampira na Novom Zelandu dele stan i pri\u010daju o svom su\u017eivotu, potpuno je blesavo. Pa belgijski film \u201e\u010covek koji je ujeo psa\u201c, \u201eThis is spinal tap\u201c \u2013 o rokenrol bendu, „Bob Roberts“ \u2013 film o kantri peva\u010du koji ulazi u politiku, re\u017eija i glavna uloga Tim Robins…<\/p>\n

Re\u017eija se uglavnom upisuje sa idejom o snimanju igranih filmova. Koliko se dana\u0161nji studenti\u00a0 interesuju za dokumentarnu formu?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Studentski protesti u Ni\u0161u 1. mart 2025.<\/figcaption><\/figure>\n

Polako osve\u0161\u0107uju dokumentarac. Imam utisak da poslednje dve, tri godine dolaze odmah sa interesovanjem. Dokumentarci su danas progresivniji. I publika je inteligentnija, ne mo\u017ee\u0161 je vi\u0161e prevariti jednim te istim generi\u010dkim zapletima. Publika ho\u0107e da vidi pravog \u010doveka od krvi i mesa. Volim da ih ohrabrim da probaju sve \u0161to im padne na pamet, mislim da je upravo sad period kada treba najvi\u0161e da eksperimenti\u0161u i da se tra\u017ee. Ima i dobrih i lo\u0161ih i nejasnih ideja. Ali svi\u0111a mi se na\u010din na koji ih brane. U tom smislu su tvrdi. I to mi je drago. Stoje iza svojih ideja, ali su spremni na konstruktivnu raspravu i nekako na kraju do\u0111e to na svoje.<\/p>\n

Sva\u0161ta ih zanima, vrlo \u0161arenoliko moram priznati. U jednom momentu sam imao utisak da su okrenuti na unutra\u0161nje probleme i neke dileme koje su se ticale njih samih. To je izgleda ovo vreme nametnutnog individualizma \u2013 svi smo posebni, sve sami originali. Me\u0111utim, sve vi\u0161e ih doti\u010du stvari spolja. To ide i u prilog ovom zajedni\u0161tvu kom svedo\u010dimo, solidarnosti, ljudi reaguju na nepravdu, vide \u0161ta se de\u0161ava. Ovu generaciju ne mo\u017ee\u0161 da zezne\u0161. Nema \u0161anse. To je ta paralela \u0161ezdesetih i ovih godina sada. Zaista verujem da svet vi\u0161e nikad ne\u0107e biti isti. Ka\u017eem \u2013 svet, jer mislim da j ova generacija koja dolazi i osve\u0161\u0107uje daleko \u0161ira od na\u0161ih prostora.<\/p>\n

Bilo je re\u010di o tome da se snima i film o protestima?<\/strong><\/p>\n

Nekoliko filmova se snima, nisam u potpunosti upu\u0107en u ideju, ali verujem da ih je sve ovo \u0161to se de\u0161ava nadahnulo. Na\u0161 poziv jeste da svedo\u010dimo nekom vremenu, ne mo\u017ee\u0161 da bude\u0161 imun na de\u0161avanja koja su toliko sna\u017ena, koja su ve\u0107a od nas samih. Fer je da to nekako dokumentujemo, arhiviramo, da ne ostane samo u vazduhu.<\/p>\n

Studenti su pokazali poslednjih meseci puno kreativnosti i zrelosti u svemu \u0161to rade tokom vi\u0161emese\u010dnih blokada. \u0160ta je to \u0161to ove nove generacije odlikuje, \u0161ta prepoznaje\u0161 u pozitivnom smislu kao druga\u010dije u odnosu\u00a0na, recimo,\u00a0milenijalce\u00a0?\u00a0<\/strong><\/p>\n

U na\u0161oj generaciji, kad se de\u0161avaju protesti sve je kroz neku frku. Ovde vidim ne\u0161to potpuno drugo. Zaista me je dirnulo i ganulo. Za 20 godina nisam do\u017eiveo da ljudi \u017eele da te zagrle na ulici, da ti ka\u017eu lepu re\u010d. Probudili su neku solidarnost. Pre neki dan izlazim sa klincem iz prodavnice, \u010dovek mi zadr\u017ei vrata. Ja ka\u017eem hvala, on mi odgovori \u2013 bilo mi je zadovoljstvo<\/em>. Svi su postali fini. Uliva mi to nadu u neko bolje \u010dove\u010danstvo, pravednije dru\u0161tvo. Svi mi imamo svojih problema, ali vidimo \u0161ta se de\u0161ava, smeta nam i ljuti smo. Ova deca razoru\u017eavaju, zaista su divna. I hvala im na svemu. Samo, ne smemo da ih ostavimo na vetrometini.<\/p>\n

Ivana Ni\u0107iforovi\u0107<\/p>\n

Sad ili nikad treba \u017eiveti<\/em><\/strong><\/p>\n

A mi smo \u017eeljni smeha, radosti<\/em><\/strong><\/p>\n

Volimo, sanjamo za sve.<\/em><\/strong><\/p>\n