{"id":6880,"date":"2025-02-26T14:41:54","date_gmt":"2025-02-26T13:41:54","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=6880"},"modified":"2025-02-26T21:41:21","modified_gmt":"2025-02-26T20:41:21","slug":"horovi-na-studentskim-protestima-glas-naroda-kolektivna-svest","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2025\/02\/26\/horovi-na-studentskim-protestima-glas-naroda-kolektivna-svest\/","title":{"rendered":"Horovi na studentskim protestima: glas naroda \u2013 kolektivna katarza"},"content":{"rendered":"

O pesmama koje su obele\u017eile studentske proteste za „ClassicAll“ govore dirigentkinje Tamara Adamov Petijevi\u0107, Du\u0161ica Stojkovi\u0107, Vesna Jevti\u0107, kompozitor Dragoljub Ili\u0107 Ilke i rok kriti\u010dar Petar Janjatovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Pogibija petnaestoro ljudi prilikom pada nadstre\u0161nice u Novom Sadu 1. novembra pokrenula je lavinu doga\u0111aja koji i dalje traju zahvaljuju\u0107i neopokolebljivosti studenata, organizaciji, solidarnosti i empatiji koju pokazuju, \u0161to se kao lan\u010dana reakcija prenosi na sve nas. Plemenite vrednosti za koje se zala\u017eu, zahteve koje iznose, prati puno kreativnosti i, kako to obi\u010dno na velikim protestima biva, muzi\u010dke poruke. Devedestih godina su bile upe\u010datljive akcije antiratno nastrojenih bendova. Osim Slu\u0161aj \u2018vamo<\/em> grupe Rimtutituki, pesama Zemlja<\/em> i Par godina za nas <\/em>grupe EKV, rok kriti\u010dar Petar Janjatovi\u0107 u prvom planu isti\u010de \u201eKojine zgusnute mudrosti Vreme je za pravdu, vreme je za istinu<\/em> i Buka u modi <\/em>koje su ohrabrivale tokom tromese\u010dnih \u0161etnji u zimu \u201996 \/\u201997. \u201eTako\u0111e“, dodaje, \u201emuzi\u010dka zastava je bila i Nema povla\u010denja, nema predaje<\/em> grupe Revolveri. Ove i neke druge stihove, kako se ispostavilo, slu\u0161aju i ovi<\/em> novi klinci.\u00a0 \u201eNe bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu\u201d, osvanuli su na transparentu na prvom protestu 3. novembra u Beogradu, a Ne lomite mi bagrenje <\/em>je bila jedna od prvih melodija koja se za\u010dula na studentskim blokadama. Ipak, ove studentske proteste nisu obele\u017eili nastupi mladih bendova kao pre 30 i vi\u0161e godina (uz izuzetak Bojane Vunturi\u0161evi\u0107 u Novom Sadu) ve\u0107 najmasovniji horovi koje smo do sad \u010duli i videli. Sa njima pevali i, nije sramota re\u0107i, plakali.<\/p>\n

\"\"
Pop hor Radio Foto: privatna arhiva<\/figcaption><\/figure>\n

Na neki na\u010din dirigenti horova u na\u0161im muzi\u010dkim \u0161kolama postali su muzi\u010dki urednici velikih protestnih skupova \u2013 po\u010delo je sa Beogradom 27. januara i blokadom Autokomande kada je Studentski hor Filolo\u0161kog fakulteta u besprekornoj ti\u0161ini izveo himnu Svetom Savi <\/em>i Vostani Serbie, <\/em>a nastavilo se u Novom Sadu sadr\u017eajnijim programom. Tamara Adamov Petijevi\u0107, dirigent hora muzi\u010dke \u0161kole \u201eIsidor Baji\u0107“ povodom tog gotovo celove\u010dernjeg koncerta ka\u017ee da su im studenti, kad su \u010duli da \u0107e biti vi\u0161e od 200 uve\u017ebanih peva\u010da u vi\u0161eglasnim horu dali \u010dak 50 minuta za nastup: \u201eMoja vizija tog doga\u0111aja je bila da podr\u017eimo studente, podignemo atmosferu nakon vi\u0161e\u010dasovnog stajanja na hladnom vremenu, a ujedno i da promovi\u0161emo kulturu horskog pevanja, zajedni\u010dkog pevanja, ne samo kao vrhunsko civilizacijsko muzi\u010dko dostignu\u0107e, nego i kao dru\u0161tveno odgovorni \u010din\u201d.<\/p>\n

\"\"
Hor muzi\u010dke \u0161kole „Isidor Baji\u0107“ sa prijateljima. Foto Slobodan An\u0111elkovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Hor je imao raznovrstan repertoar te ve\u010deri, uz neizostavne Vostani Serbie<\/em> i Gaudeamus igitur: \u201e<\/em>Program smo po\u010deli kratkim odlomkom iz oratorijuma Zeniteum<\/em>, koji je za Sve\u010dano otvaranje Evropske prestonice kulture 2022. godine komponovala Dragana S. Jovanovi\u0107 i sad odu\u0161evljeno dala pisanu saglasnost da se njeno delo izvede i u ovoj prilici\u201d, obja\u0161njava Tamara. Jedan od svakako najlep\u0161ih i ujedno najtu\u017enijih momenata je bio deo iz Mokranj\u010deve liturgije, Tebe pojem<\/em> posve\u0107en Vuka\u0161inu i Teodori koji su pre\u017eiveli pad nadstre\u0161nice.<\/p>\n

Uz Tamaru, horom je dirigovala i Dunja Deuri\u0107, dirigentkinja hora A\u041aUDUNS \u201eSonja Marinkovi\u0107\u201d, a kada je u pitanju rok repertoar pesme Zemlja<\/em> grupe EKV i posebno emotivnu Za milion godina<\/em><\/a> (u aran\u017emanu Ane Frlin), dirigovala je energi\u010dna Ana \u041aova\u010di\u0107, poznata po radu sa de\u010dijim horovima.<\/p>\n

Horsko poja\u010danje stiglo je i u Kragujevac za Sretenje, kada je prema re\u010dima Vesne Jevti\u0107, dirigentkinje hora tamo\u0161nje muzi\u010dke \u0161kole, pevalo oko 150 do 200 ljudi. Uz Kragujev\u010dane kojih je o\u010dekivano bilo najvi\u0161e, bili su i Beogra\u0111ani, Novosa\u0111ani, Ni\u0161lije, Zrenjaninci, Kraljev\u010dani, \u010ca\u010dani, Jagodinaci, Lazarev\u010dani. I na ovom nastupu je kao i u Novom Sadu Za million godina<\/em>\u00a0prepoznata kao poruka univerzalne podr\u0161ke i solidarnosti.<\/p>\n

\"\"
Ana Kova\u010di\u0107 i veliki zdru\u017eeni hor u Novom Sadu izvode pesmu Za milion godina. Foto: Miroslav Obradovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Autor ove pesme Draguljub Ili\u0107 Ilke u tome vidi posebnu simboliku: \u201eNiko ne mo\u017ee da me ubedi da je slu\u010daj to \u0161to pesma do\u017eivljava svoj drugi \u017eivot i to na 40-tu godi\u0161njicu od njenog nastanka. <\/em>Postoje pesme koje su obele\u017eile vreme u kom su nastale a isto tako i karijere ljudi koji su ih pisali. I nije slu\u010daj \u0161to su studenti i oni koji su se njima pridru\u017eili, prepoznali u pesmi snagu i njenu univerzalnu poruku koja, pre svega, govori o ljubavi i zajedni\u0161tvu da bi se ovaj na\u0161 svet u\u010dinio boljim. Bilo je za ovih 40 godina poku\u0161aja da se pesmi u razli\u010ditim vokalno-instrumentalnim formama da novo ruho, ali \u010dini mi se da se, u ovom momentu, pojavila nikad ja\u010da i ve\u0107a potreba za zajedni\u0161tvom i solidarno\u0161\u0107u. Zato se ova pesma vratila u narod, simboli\u0161u\u0107i sve uzvi\u0161ene ciljeve koje ona sobom nosi. Meni, kao autoru pesme, javlja se isto ose\u0107anje kao i prvi put \u2013 to je neizrecivo ose\u0107anje ponosa i sre\u0107e, \u0161to sam svojim delom ispunio du\u0161e i srca mnogobrojnih ljudi u ovom trenu na\u0161ih \u017eivota.\u201d<\/p>\n

Yu rOkean misija<\/strong><\/p>\n

Pesma Za milion godina <\/em><\/a>koju izvode muzi\u010dari okupljeni pod imenom Yu rock misija, komponovana je kao jugoslovenski odgovor na pesmu Do They know it’s Christmas<\/em> britanskog Band aid-a (super grupe muzi\u010dara koju je pokrenuo britanski muzi\u010dar Bob Geldof kako bi se prikupila pomo\u0107 za decu Etiopije). Kompozitor na\u0161e pesme Dragoljub Ili\u0107 Ilke se i danas se\u0107a posebne atmosfere koja je pratila njen nastanak: \u201eKada mi je Mladen Popovi\u0107, tada\u0161nji urednik TV emisije \u201eHit meseca\u201c predlo\u017eio da se uklju\u010dimo u globalnu akciju pod nazivom \u201eBand Aid\u201c, nisam ni sanjao da \u0107e pesma pod nazivom Za milion godina<\/em>, koju smo napisali u tu svrhu, postati simbol ljudske solidarnosti. Energija koja je pratila snimanje pesme i kao neka vanvremenska sila se nadvila nad projektom, ostala mi je u se\u0107anju do dana\u0161njih dana. Takve stvari, de\u0161avaju se jednom ili nijednom u \u017eivotu, i mogu samo da budem zahvalan \u0161to sam ja bio taj prema kome je bio uperen prst sudbine. Tu magiju pesma je zadr\u017eala do dana\u0161njih dana\u201d.<\/p>\n

\"\"
Pop hor radio, blokada Mosta slobode. Foto: privatna arhiva<\/figcaption><\/figure>\n

Pesma koja je podjednako emotivno delovala na ljude i postala simbol studentskih protesta je i Okean<\/em><\/a> novosadske grupe La strada. \u010culi smo je prvi put u Novom Sadu u horskom izvo\u0111enju Pop hor radija koji vodi Du\u0161ica Stojkovi\u0107, ina\u010de \u010dlanica grupe Drum\u2019n\u2019Zez. Du\u0161ica je odrastala uz muziku La Strade i ova pesma za nju, kao i za ostale \u010dlanove hora zauzima posebno mesto. Ipak, nije mogla da pretpostavi kakav \u0107e odjek imati na ljude okupljene ispred Mosta slobode 1. februara:<\/p>\n

\u201eNadali smo se da \u0107e se ljudima svideti, ali ono \u0161to se dogodilo prevazi\u0161lo je sva na\u0161a o\u010dekivanja. Energija i emocija koja se prolila preko ulica Novog Sada bila je gotovo opipljiva. To je jedan od onih trenutaka kada shvati\u0161 koliko muzika mo\u017ee da pove\u017ee ljude i koliko pesma mo\u017ee da postane vi\u0161e od obi\u010dne melodije \u2013 postala je simbol trenutka, borbe i zajedni\u0161tva. Vapaj i snaga okupljenih. \u010cim smo je zapevali, osetila se neka univerzalna emocija u publici, \u010dak i kod onih koji ranije nisu bili upoznati sa pesmom. Sada, svaki put kada je \u010dujem, ose\u0107am deo te ve\u010deri, naboj emocija, podr\u0161ke i odlu\u010dnosti koje su bile prisutne. Pesma je dobila novo zna\u010denje, ne samo za nas, ve\u0107 i za sve one koji su tog dana bili s nama. Sigurno \u0107e Okean zauvek odzvanjati druga\u010dije u na\u0161im u\u0161ima\u201d.<\/p>\n