{"id":6457,"date":"2023-10-22T12:46:28","date_gmt":"2023-10-22T10:46:28","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=6457"},"modified":"2023-10-23T18:24:11","modified_gmt":"2023-10-23T16:24:11","slug":"violoncelista-piter-gregson-u-beogradu-muzika-koja-je-zivela-zivot","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2023\/10\/22\/violoncelista-piter-gregson-u-beogradu-muzika-koja-je-zivela-zivot\/","title":{"rendered":"Violon\u010delista Piter Gregson u Beogradu: Stvaranje muzike koja je \u017eivela \u017eivot"},"content":{"rendered":"

\u201eBiti pod uticajem \u010ditavog sveta oko nas zna\u010di biti inspirisan stvarima daleko od \u201esveta klasi\u010dne muzike\u201c. A to je ono \u0161to \u010dini muziku univerzalnom celinom\u201d.<\/strong><\/p>\n

\u0160kotski violon\u010delista i jedan od najtalentovanijih kompozitora dana\u0161njice Piter Gregson, nastupi\u0107e u Beogradu u UK Gvarnerijus 30. oktobra. Tom prilikom izve\u0161\u0107e premijerno muziku sa svog petog studijskog albuma \u201cPatina<\/span>\u201d.<\/p>\n

Kritka Njujorkera ga naziva predvodnikom nove muzi\u010dke scene i \u201cteh-frendli\u201d violon\u010delistom.\u00a0 Sara\u0111uje sa vodec\u0301im svetskim tehnolo\u0161kim centrima (Microsoft Labs, United Visual Artists, Reactifi i MIT Media Lab), a dobitnik je nagrade Spirit of Scotland 2008. za doprinos umetnosti u \u0160kotskoj. Svojevremeno je komponovao Ma\u0161inu za slu\u0161anje<\/em> (Listening machine<\/em>) i u ovom eksperimentalnom muzi\u010dkom projektu razvio program koji je tvitove pretvarao u zvukove. Ipak, digitalnu tehnologiju vidi kao samo prirodni korak u razvoju tehnologije generalno: \u201eNe smete zaboraviti da je \u010dak i klavir deo tehnologije! Digitalna tehnologija nije ni\u0161ta druga\u010dija, mo\u017ee da inspiri\u0161e, mo\u017ee da olak\u0161a, tako\u0111e mo\u017ee da odvrati pa\u017enju… Veoma je otvorena za istra\u017eivanje i mo\u017ee da vas odvede stazama za koje nikada ranije niste znali<\/em>\u201d, obja\u0161njava Piter.<\/p>\n

\"\"
Photo: Paul Husband<\/figcaption><\/figure>\n

\u0160iroj publici je poznat kao autor saundtrekova za film \u201eMali haos\u201d i TV serija \u201eNovi Papa\u201d i \u201eBrid\u017eerton\u201d, a sara\u0111ivao je i sa muzi\u010darima iz sveta pop muzike kao \u0161to su Ed\u00a0 \u0160iran i Rag n Bone Man. Ipak, autorska muzika, kao i dela renomiranih kompozitora koje izvodi (Stiva Rajha, Gabrijela Prokofjeva, Maksa Rihtera\u2026) je ono \u0161to Gregsona svrstava me\u0111u najcenjenije\u00a0 izvo\u0111a\u010de i kompozitore dana\u0161njice.<\/p>\n

Do sada je objavio \u0161est autorskih albuma, a sa \u010detvrtim \u201eBach recomposed<\/span>\u201d po\u010dela je njegova saradnja sa jednom od najstarijih izdava\u010dkih ku\u0107a Doj\u010de gramofon. Usledile su \u201ePatina<\/span>\u201d (2021) i \u201eKvarteti 3&4<\/span>\u201d (2022).<\/p>\n

Bliska veza tehnologije i muzike na specifi\u010dan na\u010din je ostvarena u \u201ePatini<\/span>\u201d najpre zbog neobi\u010dnog koncepta istra\u017eivanja prisustva i odustva u muzici i postavljanje pitanja \u0161ta se de\u0161ava kada se melodija ukloni. U procesu nala\u017eenja odgovora, Gregson je violon\u010delu priklju\u010dio analogne elektronske instrumente, guda\u010dki ansambl i klavir. Album je odmah po objavljivanju postigao veliki uspeh u svetu, a ocenjen je kao sjajan pokazatelj toga gde se nalazi savremena klasi\u010dna muzika u 21. veku.<\/p>\n

S obzirom na postupke uklanjanja ili izobli\u010davanja melodije, rezultat Gregsonovog eksperimenta uprkos mogu\u0107im o\u010dekivanjima, nije apstraktan zvuk. Melodija opstaje \u010dak i kada elektronika dominira nad dugim pokretima gudala (Patina, Continuum<\/em>), dok je u nekim slu\u010dajevima dominantan utisak ne\u017enih, gotovo jecaju\u0107ih tema (Over<\/em><\/a><\/strong> i Sense<\/em>). Kako je to lepo primetio jedan muzi\u010dki kriti\u010dar: \u201eu avangardi savremenog tehnolo\u0161kog proboja, ponovo saznajemo da je organski i nesavr\u0161eni ljudski dodir ono \u0161to stvara emocionalnu rezonancu u velikoj umetnosti<\/em>\u201d.<\/p>\n

Najavljuju\u0107i beogradski koncert, utiske o albumu \u201ePatina\u201d ali i uop\u0161te o svom radu, podelio je i sam autor, otkrivaju\u0107i nove na\u010dine na koje mo\u017eemo razmi\u0161ljati o muzi\u010dkoj umetnosti u digitalnoj eri.<\/p>\n

CLASSICALL: Ideja istra\u017eivanja prisustva i odsustva u muzici je veoma interesantna. Kako ste to postigli na albumu i \u0161ta ostaje kada se kona\u010dno, kako ste rekli, melodije ukloni?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Photo: Paul Husband<\/figcaption><\/figure>\n

PETER GREGSON: <\/strong>Ideja je bila da stvorimo muziku koja \u0107e izgledati kao da je \u017eivela \u017eivot, i da mo\u017eemo da \u010dujemo taj \u017eivot na plo\u010di. To je kao sa va\u0161om ode\u0107om \u2013 cipele su najlep\u0161e onog dana kada ih kupite, ali su i najmanje udobne. Nakon \u0161to se razgaze i postanu udobne, one stare, propadaju. To je potpuno prirodno. Isto je i sa ljudima. Starimo, propadamo. Vinil, traka\u2026 Oronu, propadaju. Ovo je prirodni aspekt ljudskog stanja. Boja se raspada i fotografije blede kada su izlo\u017eene svetlosti… Kako da se onda odnosimo prema digitalnoj umetnosti koja, uprkos svim pregledima ili strimovima, ostaje nepromenjena tokom svog \u017eivota? \u041aako da se s tim pove\u017eemo? \u017deleo sam da napravim plo\u010du u kojoj eho<\/em>\u00a0nestaje, a zvukovi se smanjuju kroz razli\u010dite procese izobli\u010denja, uklanjaju\u0107i delove zvuka da bi postepeno izlizali ivice.<\/p>\n

Da li je savremenoj klasi\u010dnoj muzici potrebno malo elektronskog \u201epoja\u010danja\u201d, modernijeg zvuka, novih aran\u017emana\u2026?<\/strong><\/p>\n

Uvek je bilo tako! Bah je pisao za nove instrumente, a Betoven je napisao novu muziku u saradnji sa proizvo\u0111a\u010dem klavira koji je dodao nove niske note! Guda\u010dki instrumenti su evoluirali tokom vremena, \u0161to je zauzvrat omogu\u0107ilo da se pi\u0161e nova muzika i da se \u010duju novi zvukovi. Isto va\u017ei i za muzi\u010dke strukture. Na\u0161e savremeno uho je naviklo na odre\u0111ene stilove, odre\u0111ene forme u muzici. Ni mi kompozitori se tu ne razlikujemo \u2013 biti pod uticajem \u010ditavog sveta oko nas zna\u010di biti inspirisan stvarima daleko od \u201esveta klasi\u010dne muzike\u201c. A to je ono \u0161to \u010dini muziku univerzalnom celinom.<\/p>\n

Na koji na\u010din je saradnja sa muzi\u010darima koji ne dolaze iz sveta klasike izazovna za vas, kao kompozitora i izvo\u0111a\u010da?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Photo: Paul Husband<\/figcaption><\/figure>\n

Ne mislim da je nu\u017eno te\u0161ko sara\u0111ivati sa ljudima izvan sveta klasi\u010dne muzike. Po\u010detak neretko mo\u017ee biti sporiji u takvim projektima jer poku\u0161avate da uspostavite zajedni\u010dki jezik i na\u0111ete na\u010din da razgovarate o muzici koju stvarate. Ali je to veoma korisno i \u010desto vodi ka boljem razumevanju u odnosu na pretpostavljenu udobnost jezika klasi\u010dne muzike \u2013 ta lako\u0107a se tako\u0111e mo\u017ee opisati kao lenjost. Tako da je mo\u017eda aktivnija saradnja sa onima sa kojima zaista morate da sara\u0111ujete na fundamentalnom nivou?<\/p>\n

Da li su filmovi i serije danas novi prostor za \u201e<\/strong>promociju\u201d klasi\u010dne muzike, za privla\u010denje nove publike?<\/strong><\/p>\n

Filmovi su uvek bili neverovatan prostor za muziku. Ne volim da razmi\u0161ljam o ovim stvarima kao o prevari \u2013 kao, odgledajte ovaj film, a onda slu\u0161ajte moje plo\u010de. Naravno, divno je kada to tako ispadne, ali mislim da kada neko pristane da snima film ili TV seriju, to mora biti ura\u0111eno iz pravih motiva. Neke partiture se u tom procesu pojavljuju kao potpuno druga\u010dije od onoga \u0161to su re\u017eiser ili kompozitor ikada planirali, a ako je va\u0161 cilj da naterate ljude da slu\u0161aju drugu muziku, propusti\u0107ete priliku da ispri\u010date pri\u010du koju film od vas tra\u017ei.<\/p>\n

Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n