{"id":6426,"date":"2023-10-21T15:43:26","date_gmt":"2023-10-21T13:43:26","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=6426"},"modified":"2023-10-23T18:38:51","modified_gmt":"2023-10-23T16:38:51","slug":"alfonso-peduto-emocija-kroz-lepotu-forme","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2023\/10\/21\/alfonso-peduto-emocija-kroz-lepotu-forme\/","title":{"rendered":"Alfonso Peduto: Emocija kroz lepotu forme"},"content":{"rendered":"

\u201cVerujem da muzika mo\u017ee biti mnogo vi\u0161e od \u010distog intelekta. Va\u017eno je da savremena dela komuniciraju emotivno, jer to dovodi do iskustva koja vi\u0161e ispunjava.\u201d<\/strong><\/p>\n

Stvoriti ne\u0161to novo i druga\u010dije u umetni\u010dkoj muzici, a opet, zavodljivo slu\u0161aocima, nikad nije bilo lako, a mo\u017eda ponajmanje u 21. veku. Alfonsko Peduto, italijanski kompozitor i pijanista je poslednjih desetak godina u tom smislu vrlo ambiciozan i, iako mlad,\u00a0 reklo bi se da ve\u0107 ispunjava taj zadatak.<\/p>\n

Diplomirao je klasi\u010dnu kompoziciju i muzi\u010dku tehnologiju na Berkliju, magistrirao klasi\u010dnu kompoziciju na Konzervatorijumu Nove Engleske i diplomirao fiziku i matematiku na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. Ovi impresivni podaci iz CV-ja ne bi bili mnogo bitni da nisu temelj za muziku koju stvara \u2013 post-klasi\u010dnu, post-minimalisti\u010dku ili post-\u017eanrovsku \u2013 nazovimo je kako \u017eelimo. Ono \u0161to njegov kompozicioni proces \u010dini inovativnim jeste upliv brojki u slo\u017eene tonalne odnose \u2013 zahvaljuju\u0107i matematici Peduto se od klasi\u010dnih formi preusmerio na kreiranje muzi\u010dkog stila ukorenjenog u minimalizmu. Na taj na\u010din je, slobodno se mo\u017ee re\u0107i, postao tvorac novog muzi\u010dkog jezika. \u201cUvek sam te\u017eio da stvari radim na svoj na\u010din, tako da sam nakon \u0161to mi se ovaj novi <\/em>(minimalisti\u010dki) put ukazao, odvojio dosta vremena da zaronim duboko i prona\u0111em sopstvene odgovore<\/em>\u201d, Alfonso dodaje.<\/p>\n

\"\"
Photo: Ben James<\/figcaption><\/figure>\n

Mo\u017eda \u0107emo u njegovoj muzici nazreti obrise \u0160opena, Rahmanjinova ili Skrjabina, me\u0111utim Pedutov autenti\u010dni izraz je to \u0161to \u010dist klavirski zvuk \u010dini primamljivim i bliskim. U svoja dela unosi iskustvo \u017eivota \u2013 kontemplativan, strastven, kompleksan, ravnodu\u0161an ili sasvim smiren. Slu\u0161aoci to prepoznaju i prepu\u0161taju se tom suo\u010davanju, pronalaze\u0107i i svoj odraz u ovom ogledalu. Tako nas u Crnim prelidima<\/em> ili nekom stavu svojih oda posve\u0107enih No\u0107i, Zimi<\/em> ili Ti\u0161ini<\/em>, Peduto uvla\u010di u uzbudljivi crnobeli svet, potvr\u0111uju\u0107i da savremena muzika jo\u0161 uvek ima sposobnost da izrazi dostojanstvenost emocija.<\/p>\n

Na programu koncerta koji je zakazan za 1. novembar u Kolar\u010devoj zadu\u017ebini<\/em> bi\u0107e izbor komada iz poslednjih pet knjiga koje je napisao za solo klavir: Etudes Noires, Preludes Noirs<\/em> i trilogija Nacthmusik, Wintermusik i Stillemusik<\/em>. Kako sam ka\u017ee, kompozicije \u0107e izvoditi od najnovijih do onih starijih: \u201cMuziku za solo klavir \u00a0\u017eelim da predstavim na holisti\u010dki i komplementaran na\u010din. Slu\u0161alac tako mo\u017ee da bude svedok evolucije moje muzi\u010dke misli, od njene najsavremenije forme do njenog bliskog porekla<\/em>\u201d. Koncert \u0107e zatvoriti premijerom najnovijeg dela, \u0110avolji ples<\/em>, posve\u0107enog holandskom minimalisti Simeonu Ten Holtu.<\/p>\n

Uo\u010di predstoje\u0107eg nastupa, Alfonso Peduto govori o svojoj muzici, prostoru spajanja umetnosti i nauke, u kom uvek ostaje dovoljno mesta za li\u010dne do\u017eivljaje sveta.<\/p>\n

CLASSICALL: <\/strong>Va\u0161e kompozicije kao da oslikavaju ljudskost u njenim raznim oblicima. \u0160ta vam je najinspirativnije u tom zajedni\u010dkom istra\u017eivanju muzike i sopstvenih emotivnih stanja i promi\u0161ljanja o \u017eivotu?<\/strong><\/p>\n

ALFONSO PEDUTO:<\/strong> Veoma sam sre\u0107an \u0161to ste do\u017eiveli takvu reakciju na moje kompozicije. Iako je moj rad uglavnom vo\u0111en formalnim razmatranjima, kao \u0161to su simetrija, struktura i forma, poku\u0161avam da budem u kontaktu sa onim \u0161ta ose\u0107am kada komponujem. To je za mene veoma va\u017eno, da slu\u0161alac do\u017eivi ono \u0161to ja ose\u0107am u trenutku stvaranja. Smatram da je sama ta praksa uzbudljiva. Sam rad, \u010din sedenja i tra\u017eenja, su ono \u0161to me inspiri\u0161e. Ipak, emocija je u mojim o\u010dima izjedna\u010dena sa formalnim muzi\u010dko-kompozicionim aspektima svakog dela: to jest, nastojim da prona\u0111em emocije kroz inherentnu lepotu forme.<\/p>\n

Za\u0161to je va\u017eno da umetni\u010dka muzika bude komunikativna sa slu\u0161aocem, i na koji na\u010din se trudite da to ostvarujete?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Photo: Ben James<\/figcaption><\/figure>\n

Jako me privla\u010de lepe ideje, kakve god da su. Podjednako sam u\u017eivao, u formativnim godinama, analiziraju\u0107i Betovena koliko i Buleza. Ipak, iako je to veoma zanimljivo i intelektualno podsticajno, dok sam sve vi\u0161e i vi\u0161e u\u010dio o savremenim delima, shvatio sam da gubim sam ono \u0161to me muzici pre svega privla\u010dilo \u2013 emocionalnu privla\u010dnost koju sam nekada ose\u0107ao kada sam svirao, recimo \u0160opena, Baha ili Rahmanjinova.<\/p>\n

Mo\u017eda druge ljude ispunjava \u010disto intelektualan odnos prema muzici, ali kod mene to nije slu\u010daj. Verujem da muzika mo\u017ee biti mnogo vi\u0161e od \u010distog intelekta. Zbog toga je va\u017eno da savremena dela komuniciraju emotivno, jer to dovodi do iskustva koje vi\u0161e ispunjava. Bar je to moj na\u010din na koji do\u017eivljavam umetni\u010dku formu i to nastojim da prenesem u svoj rad.<\/p>\n

Koji minimalisti su imali najvi\u0161e uticaja na vas i na koji na\u010din je nepravedno zanemareni kompozitor Simeon Ten Holt inspirisao delo Devil’s dance<\/em>?<\/strong><\/p>\n

\u041aompozitor koji je najvi\u0161e uticao na mene dok sam bio u procesu razvoja svog muzi\u010dkog jezika je Stiv Rajh. \u010citanje njegovog rada \u201eMusic as a Gradual Process\u201c i slu\u0161anje njegove Muzike za 18 muzi\u010dara<\/em> i Elektronskog kontrapunkta<\/em>\u00a0imalo je dubok uticaj na moje vi\u0111enje muzike. Tako\u0111e sam u\u017eivao u otkrivanju autora koje smatram drugim talasom minimalisti\u010dkih autora kao \u0161to su D\u017eulija Volf i Dejvid Lang.<\/p>\n

Simeona Ten Holta sam otkrio prili\u010dno kasno u ovom procesu. Ve\u0107 sam razvio opse\u017ean katalog muzike za solo i vi\u0161e klavira i bio sam \u0161okiran kada sam prona\u0161ao autora \u010dije su umetni\u010dke zasluge bile daleko iznad njegove ozlogla\u0161enosti i \u010diji jezik je bio toliko blizak mom. On je potcenjeni moderni gigant koga treba vi\u0161e svirati i slu\u0161ati.<\/em> Nakon \u0161to sam \u010duo ve\u0107inu njegove muzike, otkrio sam da je napisao seriju komada, od kojih se svaki zove Soloduiveldans<\/em>, Solo Devil\u2019s Dance<\/em>. Dopao mi se koncept, sam naziv kao i obim dela, tako da sam bio primoran da napi\u0161em ne\u0161to u istom duhu \u0161to bi bilo posve\u0107eno njemu. Moj \u0110avolji ples<\/em> je jednostavno delo od 28 minuta za solo klavir gde samo jedan ostinato preuzima glavnu re\u010d kao protagonista celog komada.<\/p>\n

Poznavanje matematike\u00a0usmerilo vas je ka minimalisti\u010dkoj muzici.\u00a0\u041aako biste objasnili tu vezu izme\u0111u brojeva i muzike?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Photo: Ben James<\/figcaption><\/figure>\n

Matematika u genetskom kodu muzike. Muzika je za mene nauka koliko i umetnost.<\/em> To proizilazi iz \u010dinjenice da je veoma egzaktna i logi\u010dna, a njena lepota se mo\u017ee otkriti u preciznim procesima, u simetrijama, u elegantnim odnosima nota. Verujem da je to slu\u010daj sa mnogim repertoarskim remek-delima, \u010dak i kada to, na prvi pogled, mo\u017eda nije prvo \u0161to bi vam palo na pamet.<\/p>\n

U svojoj kolekciji iz 2016. Sekvence<\/em>, knjizi za vi\u0161e klavira, koristio sam matematiku formalno u fazi kompozicije, kako bih odredio note i doneo odluke za ritam. U toj kolekciji uzeo sam matemati\u010dke sekvence, pozajmljene iz analize \u00a0i permutacione grupe, pozajmljene iz apstraktne algebre. Od tada je odnos izme\u0111u moje matematike i moje muzike bio slobodniji, a manje formalan, ali uvek te\u017eim da lepotu prona\u0111em u preciznosti oblika i elegantnih struktura. Nezavisno od toga, tako\u0111e smatram da me je studiranje matematike u\u010dinilo boljim kompozitorom, \u010disto muzi\u010dki \u2013 u pogledu na\u010dina na koji ona oblikuje i trenira mozak. Zaista verujem da to mo\u017ee biti plodna aktivnost za svakog muzi\u010dara.<\/p>\n

A kada takvom kompozicionom postupku dodamo i uticaj novih tehnologija? Da li uz Yamaha Disklavier na kom tako\u0111e svirate, postoje ograni\u010denja za izra\u017eajne mogu\u0107nosti klavira? \u00a0<\/strong><\/p>\n

Odnos muzike i tehnologije tako\u0111e mi je veoma prirastao srcu. Sami muzi\u010dki instrumenti su pre svega deo tehnologije, napravili su ih i dizajnirali ljudi, \u0161to nam je omogu\u0107ilo da se izrazimo na nove na\u010dine. Stoga ne treba da se pla\u0161imo razmi\u0161ljanja o tome kako druga\u010dije mo\u017eemo da \u201cpoguramo\u201d na\u0161u umetnost sa onim \u0161to trenutno imamo u dana\u0161nje vreme tehnolo\u0161kog napretka. Zato sam veliki obo\u017eavatelj Jamahine Disklavier tehnologije<\/em>, jer mi omogu\u0107ava da stvaram stvari koje jednostavno ne mogu da kreiram sa tradicionalnim klavirom.<\/p>\n

Prvo i najva\u017enije, Diskalvier<\/em> mi omogu\u0107ava da realizujem muziku za vi\u0161e ruku bez potrebe drugih izvo\u0111a\u010da. Tako\u0111e, njegove ulazno-izlazne mogu\u0107nosti mi omogu\u0107avaju da programiram instrument na na\u010din da odmah reaguje na ono \u0161to sviram tako da u realnom vremenu mogu da vodim pravi razgovor sa instrumentom. Inspirisan sam ovim delom tehnologije i uvek tra\u017eim na\u010dine da istra\u017eujem izra\u017eajne mogu\u0107nosti klavira u novim pravcima. I ose\u0107am da sam za sada samo zagrebao povr\u0161inu.<\/em><\/p>\n

Kona\u010dno, \u0161ta biste rekli \u2013 \u00a0da li \u0107e dve ruke i regularni klavir nastaviti da nas inspiri\u0161u i ubudu\u0107e? Da li \u0107e to biti dovoljno?<\/strong><\/p>\n

Iako sam napravio opse\u017ean katalog za solo klavir, za vi\u0161e klavira i muziku posebno dizajniranu za Disklavier<\/em>, oduvek sam bio zainteresovan za niz razli\u010ditih ansambala i medija da bih izrazio svoje muzi\u010dke ideje. U pro\u0161losti sam pisao ne\u0161to za hor, kameru i orkestar, sa vi\u0161eslojnim muzi\u010dkim jezikom koji sam razvio za klavir, i imam neke projekte za skoru budu\u0107nost koji \u0107e mi omogu\u0107iti da se pro\u0161irim u tim pravcima. I uvek sam u potrazi za razli\u010ditim na\u010dinima kako to da uradim. Bez obzira na to, moja bezuslovna ljubav prema klaviru i tehnologiji uvek \u0107e me zaokupljati u poku\u0161aju da pomerim granice i otkrijem nove teritorije muzi\u010dkog izraza.<\/p>\n

Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n