{"id":6068,"date":"2022-02-13T10:58:08","date_gmt":"2022-02-13T09:58:08","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=6068"},"modified":"2025-03-07T20:32:40","modified_gmt":"2025-03-07T19:32:40","slug":"6068","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2022\/02\/13\/6068\/","title":{"rendered":"Album \u201cRu\u017ee istoka\u201d pijanistiknje Jelene Stojkovi\u0107: klasika koja oplemenjuje"},"content":{"rendered":"

INTERVJU: Ivana Ljubinkovi\u0107<\/em><\/p>\n

„Umetnik danas mo\u017ee i treba biti vrsta mosta me\u0111u narodima. Da pa\u017eljivo pokre\u0107e velike promene u ljudima, dru\u0161tvu, da inspiri\u0161e, motivi\u0161e nove generacije\u201d. <\/strong><\/p>\n

Srpska pijanistkinja Jelena Stojkovi\u0107 ve\u0107 dugi niz godina \u017eivi i stvara u Minhenu, a krajem pro\u0161le godine objavljen je njen album „Roses of East<\/a>\u201d (Spektral, 2021) koji je u startu osvojio ljubitelje klavirskog zvuka, ali i strogu kritiku.<\/p>\n

\"\"
Foto: Marc Senna<\/figcaption><\/figure>\n

Album otvara egozi\u010dna i sanjiva \u0160eherezada <\/em>Nikolaja Rimskog Korsakova, delo koje umetnica izdvaja kao jedno od najdra\u017eih, a na nju se nadovezuju prelidi<\/em> tako\u0111e omiljenog Sergeja Rahmanjinova. Ne\u017ene teme mudre \u0160eherezade kao da lebde pod lakim prstima, dok se prepoznatljive harmonije Rahmanjinova prepli\u0107u u hitroj igri tamnih i svetlih registara (c-mol, gis-mol<\/em>) ili u smirenim, masivnim akordima (h-mol<\/em>). I tu dolazimo do kraja klasi\u010dno-zapadnja\u010dkog (iako ruskog) repertoara, samo da bi put ka predelima Gr\u010dke, Turske i Srbije otvorili Minas Borbusakis, Dorotea Hofman, Marko Taj\u010devi\u0107 i Fazil Saj. „Izbor kompozitora\u00a0 je vezan za afinitete prema kompozicijama koje su na razli\u010dite na\u010dine povezane\u00a0sa mojom \u017eivotnom pri\u010dom.\u00a0Naravno veliki uticaj su imali\u00a0i\u00a0sami kompozitori\u00a0\u010dije mi je\u00a0stvarala\u0161tvo po senzibilitetu i na\u010dinu komponovanja veoma blisko, a neke od njih i\u00a0li\u010dno poznajem<\/em>\u201d, obja\u0161njava Jelena.<\/p>\n

„<\/em>Ru\u017ee istoka\u201d <\/em>tako objedinjuju kulturni prostor istoka i zapada, ali i pri\u010daju li\u010dnu ispovest pijanistkinje \u010diji je \u017eivot obele\u017eilo sre\u0107no odrastanje u multietni\u010dkoj sredini u Prizrenu. Jedna slika to posebno lepo opisuje \u2013 sa terase njene porodi\u010dne ku\u0107e pogled se pru\u017eao na d\u017eamiju, pravoslavnu i, malo dalje, katoli\u010dku crkvu. U tom smislu, „Roses of East\u201d je i konceptualni iskorak jer, osim zanimljivo osmi\u0161ljenog repertoara i osve\u017eavaju\u0107e interpretacije, \u0161alje va\u017enu poruku o toleranciji, lepoti su\u017eivota u razli\u010ditosti i kona\u010dno nostalgiji za zavi\u010dajem koja nikad ne i\u0161\u010dezava.<\/p>\n

\u00a0„CLASSICALL\u201d: <\/strong>Naveli ste u jednom intervjuu da ste odrastali okru\u017eeni pravoslavnom crkvenom muzikom. Koja su vam prva neka se\u0107anja na detinjstvo u Prizrenu, muziku kojom ste bili okru\u017eeni?<\/strong><\/p>\n

JELENA STOJKOVI\u0106<\/strong>: Iskreno, bilo je tu svega! Od na\u0161ih starih izvornih prizrenskih narodnih pesama, koje je pevala moja baba, stara Prizrenka, koja je do kraja \u017eivota nosila prizrensku no\u0161nju, preko Mocartovih klavirskih koncerata i simfonija \u010cajkovskog, koje mi je pu\u0161tao otac koji je bio dirigent, do Parnog Valjka i Bajage koje su slu\u0161ale moje sestre i na kraju predivnih duhovnih pesama, kao na primer Heruvimska pesma<\/em>\u00a0Kovalevskog\u00a0koju sam slu\u0161ala na nedeljnim\u00a0liturgijama u\u00a0Prizrenu.<\/p>\n

\"\"
Foto: Marc Senna<\/figcaption><\/figure>\n

U Minhenu upravljate horom u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Jovan Vladimir. Koliko \u010dlanova broji hor i ko ga \u010dini?\u00a0 Na koji na\u010din vas taj rad kao pijanistkinju dopunjava?<\/strong><\/p>\n

Od 2016. godine dirigujem na\u0161im crkvenim horom u Minhenu. Trenutno imamo oko 30 \u010dlanova. Na \u017ealost, zbog pandemije i mera koje su veoma rigorozne u Nema\u010dkoj nas je na liturgijama mnogo manje. Svakako radimo i trudimo se, koliko je to u trenutnoj situaciji mogu\u0107e. \u010clanovi hora su \u0161kolovani muzi\u010dari i amateri. Ono \u0161to je za mene najbitnije je da su to divni, veruju\u0107i ljudi sa velikom ljubavlju prema crkvenoj muzici.<\/p>\n

Najve\u0107a razlika u pijanisti\u010dkom radu i radu sa horom je u stvari rad sa ljudima. Sa horom ste jednostavno zavisni od ljudi koji tu dolaze, a kojima to ipak nije profesija. Za mene kao umetnicu, pijanistkinju, rad sa horom je ogromno iskustvo u svakom pogledu jer sagledavate rad na klaviru iz jedne druge, bolje perspektive.<\/p>\n

Svu no\u0107 mi bilbil<\/em> prepeva i Gusta mi magla padnala<\/em> su pesme koje je nema\u010dka kompozitorka Dorotea Hofman aran\u017eirala za klavir. Kakav je za vas odnos muzike koju svirate i nostalgije za zavi\u010dajem? Ima li muzika\u00a0isceliteljsko dejstvo?<\/strong><\/p>\n

Takve kompozicije, koje su vezane za moj zavi\u010daj, bude veoma jaka\u00a0se\u0107anja u meni. One su kao neki snovi pro\u0161losti koje sanjam\u00a0na javi. Iako zbog takvih\u00a0se\u0107anja\u00a0ose\u0107am bol\u00a0pro\u0161lih vremena, izgubljenog zavi\u010daja, opet sam zahvalna Bogu na tome gde sam\u00a0ro\u0111ena, kako smo \u017eiveli i ko sam zbog svega toga i to mi daje\u00a0 snagu za dalji \u017eivot \u2013 u\u00a0tom\u00a0kontekstu je svakako isceljuju\u0107e.<\/p>\n

\"\"
Foto: Marc Senna<\/figcaption><\/figure>\n

Na disku je i\u00a0 Sedam balkanskih igara<\/em> Marka Taj\u010devi\u0107a, postoji li mo\u017eda jo\u0161 neka pesma na\u0161e bogate muzi\u010dke ba\u0161tine koju biste voleli da svirate u aran\u017emanu nekog savremenog kompozitora?\u00a0<\/strong><\/p>\n

Ima nekoliko pesama koje bih rado u aran\u017emanima svirala,\u00a0\u00a0ali bih trenutno odvojila jednu koja mi nekako u poslednje vreme \u010desto padne na pamet, a to je Bolna ljuba<\/em>. Prelepa je.<\/p>\n

\u0160est misli<\/em> gr\u010dkog kompozitora Minasa Borbudakisa „hvataju\u201d muzi\u010dke do\u017eivljaje poput zapisivanja u dnevnik, pa su tako i kratki stavovi kao fragmenti se\u0107anja. Kako je do\u0161lo do ovog poznanstva i saradnje i kako biste opisali njegovu muziku?<\/strong><\/p>\n

Minas Borboudakis i ja se ve\u0107 dugo godina poznajemo. Ve\u0107 nekoliko puta sam svirala njegove\u00a0\u00a0kamerne i solo kompozicije. Rad sa njim na njegovim delima je bio fantasti\u010dan svaki put, kao i sada sa kompozicijom \u00a0\u0160est misli <\/em>(Sechs Gedanken<\/em>). Njegova muzika ima razli\u010dite faze, ali bi je\u00a0generalno opisala kao veoma\u00a0ekspresivnu \u2013 u\u00a0koloritu, izrazu i\u00a0ritmu, i\u00a0sa neverovatnom\u00a0unutra\u0161njom dinamikom. To se ogleda kako u veoma kratkim, tihim minimalisti\u010dkim\u00a0kompozicijama, tako i\u00a0kod burnih,\u00a0brzih, veoma ritmi\u010dnih dela i naravno, kod velikih formi poput opera.\u00a0Moglo bi se re\u0107i da su njegove minijature \u0160est misli<\/em>\u00a0mikrokosmos njegovog stvarala\u0161tva.<\/p>\n

\u0160ta vam je najve\u0107i izazov u izvo\u0111enju kompozicije Black Earth<\/em> Fazila Saja i kako ste postigli tako autenti\u010dan zvuk klavira, nalik na saz?<\/strong><\/p>\n

Po\u0161to Fazil Saja poznajem li\u010dno, izazov u sviranju njegovih kompozicija mi je da oslikam ustvari njegovu veoma intersantnu prirodu u sopstvenoj interpretaciji. Njegova dela kako solo, tako i dela kamerne muzike su veoma zastupljene u mom repertoaru i zaista su mi veoma bliska. U tome je jos jedna vrsta pote\u0161ko\u0107e proistekla iz jakog ose\u0107aja bliskosti sa kompozicijama \u2013pote\u0161ko\u0107a objektivnosti u izvodjenju dela.<\/p>\n

Zvuk saza sam postigla pritiskaju\u0107i \u017eice klavira, a sviraju\u0107i na dirkama uz stalno pritisnuti desni pedal. Naravno, predhodno sam dosta slu\u0161ala komade sa sazom u traganju za savr\u0161enim zvukom koje bih mogla da prenesem na preparirani klavir.<\/p>\n

Zanimljiv ste izbor prelida<\/em> napravili, \u0161ta je po vama taj neki poseban element muzike Sergeja Rahmanjinova koji \u010dini da ona i danas sna\u017eno komunicira sa slu\u0161aocima?\u00a0<\/strong><\/p>\n

\"\"
Foto: Marc Senna<\/figcaption><\/figure>\n

Na\u017ealost, nezaslu\u017eeno je muzika Rahmanjinova \u010desto bila u kontekstu predrasuda o povr\u0161nosti. Ali ba\u0161 naprotiv, njena vi\u0161eslojnost i vi\u0161ezna\u010dnost stvara jednu sasvim druga\u010diju sliku, sliku u kojoj ima melanholije, nostalgije, senzibilnosti, povezanosti, ali tako\u0111e i distanciranosti, vere i o\u010dajanja, radosti i duboke tuge i depresivnosti, sliku koja \u010dini sada\u0161njeg, modernog \u010doveka \u2013 uranjanje u ogledalo sopstvene psihe. Ba\u0161 zbog te transparentnosti njegova muzika je ljudska, li\u010dna i iskrena. To je ono \u0161to je u su\u0161tini najbitnije u komunikaciji bilo koje me\u0111uljudske konstelacije i bezvremeno je.<\/p>\n

Koliko se umetni\u010dki poziv danas razlikuje u odnosu na pro\u0161li vek, \u0161ta su prednosti, imaju li umetnici neke nove „obaveze\u201d u smislu bu\u0111enja svesti, \u0161irenja tolerancije, na suptilan, ali opet, vidljiv na\u010din?<\/strong><\/p>\n

S obzirom da je sada\u0161nji umetnik mnogo prisutniji u \u017eivotima drugih putem medija i dru\u0161tvenih mre\u017ea (bez kojih se trenutno umetni\u010dka karijera ne mo\u017ee zamisliti) ima vi\u0161e prednosti u mogu\u0107nostima sopstvene reklame, ali samim tim i vi\u0161e odgovornosti. Problemati\u010dno je jo\u0161 \u0161to u sada\u0161nje vreme, ba\u0161 zbog pomenutih fenomena (mediji, dru\u0161tvene mre\u017ee) u odnosu na pro\u0161li vek ima mnogo vi\u0161e prostora za \u0161und i ki\u010d, za pogre\u0161na vrednovanja u svakom pravcu. Zato umetnik sada ima i te kako obavezu da se bori za prave vrednosti.<\/p>\n

Osim toga, umetnik danas mo\u017ee i treba biti vrsta mosta me\u0111u narodima, imamo primer Barenbojma, Dudamela\u2026 Posebno muzika \u2013 bezgrani\u010dna umetnost, koja za mene ima najdirektiji put do srca \u2013 mo\u017ee uticati na druge neverovatno jako. Umetnik-muzi\u010dar u tom smislu mo\u017ee svojim primerom pa\u017eljivo da pokrene velike promene u ljudima, dru\u0161tvu, da inspiri\u0161e, motivi\u0161e nove generacije. Sada\u0161nja dejstvovanja umetnika su kao ma\u010d sa dve o\u0161trice \u2013 odgovornost je postala ve\u0107a, ali i dostupnost i transparentnost, tako\u0111e.<\/p>\n

Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n

Digitalno izadnje albuma mo\u017eete nabaviti ovde<\/a><\/strong>.<\/p>\n