{"id":599,"date":"2018-01-24T19:12:27","date_gmt":"2018-01-24T18:12:27","guid":{"rendered":"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=599"},"modified":"2023-01-01T00:25:12","modified_gmt":"2022-12-31T23:25:12","slug":"%d0%b6%d0%b0%d0%ba%d0%bb%d0%b8%d0%bd-%d0%b4%d1%83-%d0%bf%d1%80%d0%b5-%d1%81%d1%82%d0%b2%d0%b0%d1%80%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d0%b4%d1%83%d0%b3%d0%b5","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2018\/01\/24\/%d0%b6%d0%b0%d0%ba%d0%bb%d0%b8%d0%bd-%d0%b4%d1%83-%d0%bf%d1%80%d0%b5-%d1%81%d1%82%d0%b2%d0%b0%d1%80%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d0%b4%d1%83%d0%b3%d0%b5\/","title":{"rendered":"\u017daklin du Pre: Stvaraju\u0107i dugu"},"content":{"rendered":"

She shoots colors all around\u00a0<\/em><\/p>\n

Like a sunset going down <\/em><\/p>\n

Have you seen a lady fairer?\u00a0<\/em><\/p>\n

She’s a Rainbow<\/em>, The Rolling Stones*<\/p>\n

1949. godina, Oksford u Engleskoj. <\/strong><\/p>\n

Devoj\u010dica od 4 godine sedi sa svojom majkom u sobi, radio je upaljen. Pretpostavljamo da je izme\u0111u pet i \u0161est popodne jer je vreme za \u00a0Bi Bi Si-jev “De\u010diji sat“. Pa\u017enju joj privla\u010di do tad nepoznat zvuk i bez oklevanja obra\u0107a se mami: “daj mi stvar koja pravi taj zvuk<\/em>“. Majka, ina\u010de pijanistkinja, ozbiljno shvativ\u0161i \u0107erkinu \u017eelju, vrlo brzo joj nabavlja veliko violon\u010delo kome je mala \u017daklin bila dostojan saborac. I tako je po\u010delo.<\/p>\n

Sa 15 godina Pablo \u041aazals ju je na zajedni\u010dkoj fotografiji potpisao kao “genije<\/em>“. Sa 17 prvi put je izvela \u010duveni Elgarov koncert za violon\u010delo, a sa 18 uspela je da privu\u010de i zadr\u017ei na sebi poglede \u010ditavog umetni\u010dkog sveta, a i publike. Bio je to po\u010detak \u0161ezdesetih, Bitlsi su osvajali svet, Rubin\u0161tajn i Horovic bili sinonim za ozbiljnu muziku, a jedna mlada devojka upisivala je svoje ime na stranicama muzi\u010dke istorije. Pomenuto delo snimi\u0107e sa Londonskim Simfonijskim Orkestrom uz Sera D\u017eona Barbirolija ’65. i ni\u0161ta vi\u0161e ne\u0107e biti isto. Rostropovi\u010d , jedan od najve\u0107ih autoriteta kada je u pitanju violon\u010delo, nakon slu\u0161anja izvo\u0111enja svoje u\u010denice, skinu\u0107e Elgara sa repertoara, a mnogim budu\u0107im \u010delistima \u0107e ba\u0161 ovo njeno izvo\u0111enje biti paradigma tokom muzi\u010dkog sazrevanja.<\/p>\n

\"\"Iako nije pripadala rokerskom miljeu, \u017daklin je posedovala u sebi\u00a0 odre\u0111enu buntovnost koja se nije ba\u0161 mogla uo\u010diti kod klasi\u010dara tog doba (Pogoreli\u0107 i Najd\u017eel tek treba da se pojave osamdesetih, otvaraju\u0107i vrata ostalima). Me\u0111utim, nije se svojim izgledom izdvajala od standarnog koncertnog izvo\u0111a\u010da. Ona sama je bila potpuno jedinstvena, neuporediva sa drugima, dok o\u017eivljava emocije svojim “slobodnim stilom“, pripitomljuje instrument ne\u017enim pritiskom \u017eice ili rasplamsava njegovu te\u0161ku narav \u0161irokim i odse\u010dnim pokretima. Nije ni \u010dudo \u0161to ju je Zubin Mehta, gledaju\u0107i je kako jurca obalama Hebrida u mladosti, nazvao mustangom.<\/p>\n

\"\"Devojka mustang \u2013 neukrotiva i dok svira, sa o\u010dima koje nose ozbiljnost zrelih godina, ali samo dok se ne pojave radoznali mladala\u010dki pogled i osmeh na njenom licu, naj\u010de\u0161\u0107e upu\u0107en suprugu i prijateljima sa kojima je najvi\u0161e nastupala. Na sceni, kolege muzi\u010dari cenili su je zbog nepatvorenog dara koji je posedovala, nesputane lako\u0107e s kojom je pristupala delima, \u010desto nesvesna izazova koje im zadavala. Na taj na\u010din stvaranje muzike uz nju uvek je postajalo avantura. Van scene voleli zbog njene ljupkosti i vedrine \u2013 zato su je svi i zvali Smajli. A verovatno je zbog toga ljudima koji je nikada nisu upoznali draga i dan danas.<\/p>\n

Pri\u010du o njenom \u017eivotu na najlep\u0161i na\u010din ispri\u010dao je \u041aristofer Nupen u filmu koji \u017daklin Du Pre predstavlja u svoj njenoj prirodnosti i genijalnosti. Deo filma \u010dini i snimak Elgarovog koncerta iz ’67.\u00a0 kada ga je jo\u0161 jednom izvela u\u017eivo, gledaju\u0107i ovog puta za dirigentskim pultom svog supruga Danijela. Od po\u010detka nas obumizaju te\u0161ki i mra\u010dni tonovi,\u00a0 u skladu sa du\u0161evnim stanjem autora koji ga je pisao u svojim \u0161ezdesetim godinama. Paleta emocija i misli sa kojima se suo\u010davamo pred kraj \u017eivota isplivavaju iz svakog spajanja struna i \u017eica i u rukama 22-godi\u0161njakinje dobijaju sve nijanse duginih boja.<\/p>\n