{"id":5821,"date":"2021-12-24T20:06:50","date_gmt":"2021-12-24T19:06:50","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=5821"},"modified":"2021-12-25T10:14:43","modified_gmt":"2021-12-25T09:14:43","slug":"marijan-cvetanovic-naissblue-u-potrazi-za-plavom-notom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2021\/12\/24\/marijan-cvetanovic-naissblue-u-potrazi-za-plavom-notom\/","title":{"rendered":"Marijan Cvetanovi\u0107 NaissBlue: u potrazi za \u201eplavom notom\u201c"},"content":{"rendered":"

INTERVJU<\/em>: Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n

\u201eKoji god put da muzi\u010dar odabere, svakako \u0107e krenuti putem avanture koja potra\u017euje mnogo \u017ertvovanja. Me\u0111utim, u\u017eitak se ne nalazi u ubiranju plodova, ve\u0107 u procesu rada, i moje mi\u0161ljenje je da taj aspekt nema cenu\u201c.<\/strong><\/p>\n

Ni\u0161ki d\u017eez kvartet NaissBlue osnovao je 2012. godine d\u017eez truba\u010d Marijan Cvetanovi\u0107. Pod njegovim vo\u0111stvom, ovaj post-bop sastav je do danas objavio \u010detiri albuma („Radio Sessions\u201d, „Second Cut\u201d, „The Art of Mr. Simjanovi\u0107\u201d i „Fourth Wall\u201d) uz dva koncertna (u digitalnom formatu). Na samom kraju 2021. snimiljen je i peti „NaissBlue\u201d \u2013 album o\u010dekujemo po\u010detkom 2022. godine, \u00a0a bi\u0107e objavljen pod imenom Marijan Cvetanovi\u0107 Quintet.<\/p>\n

\"\"
Marijan Cvetanovi\u0107. foto: Vlayko Stankovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Jedna od specifi\u010dnosti NaissBlue kvarteta je uvek druga\u010dija ekipa muzi\u010dara na albumima. Takav je slu\u010daj i sad \u2013 truba je dobila podr\u0161ku u saksofonu Andreje \u0106iri\u0107a, a klavir je zamenila gitara Milana Mutaovi\u0107a. Marijan najavljuje i odli\u010dnu ritam sekciju koju \u010dine Branko Markovi\u0107 i Uro\u0161 Stamenkovi\u0107.<\/p>\n

Iako kreativno i diskografski najzna\u010dajniji, NaissBlue nije jedini sastav u kom Cvetanovi\u0107 prikazuje svoju muzi\u010dku svestranost. Pre „ni\u0161kih plavaca\u201d pokrenuo je elektro d\u017eez sastav Plan 9 Soundsystem (2004-2012), osnovao je Ni\u0161ki Big Bend (u kom svira solo trubu), a svemu je prethodilo klasi\u010dno obrazovanje, koncerti sa simfonijskim orkestrom i kamernim sastavima. Osim toga, stalni je \u010dlan alternativnih grupa Proces i Danilov Do\u017eivljaj Be\u010da. U slobodno vreme, pi\u0161e kratke pri\u010de, kao i filmske i muzi\u010dke kritike, a koautor je dokumentarnog filma Mi pla\u010demo iza tamnih nao\u010dara<\/em>, koji se bavi istorijatom ni\u0161ke rokenrol scene.<\/p>\n

Danas je, ka\u017ee, sve vi\u0161e ube\u0111en da nije on birao d\u017eez, ve\u0107 je upravo d\u017eez izabrao njega. \u201cNa taj na\u010din dobija\u0161 baklju dru\u0161tvene odgovornosti da postupa\u0161 u skladu sa tekovinama nasle\u0111a u \u010dijem epicentru su sloboda, ljubav i umetnost, kao vrline za koje vredi \u017eiveti<\/em>, obja\u0161njava. Tokom razgovora o novom albumu i starim \u201eplo\u010dama\u201c, Marijan Cvetanovi\u0107 nam otkriva \u0161ta se naj\u010de\u0161\u0107e vrti na njegovoj plejlisti i gde se u Ni\u0161u slu\u0161a dobar d\u017eez.<\/p>\n

CLASSICALL: Slede\u0107e godine Naissblue \u0107e obele\u017eiti deseti ro\u0111endan. Kako je uop\u0161te do\u0161lo do ideje o d\u017eez kvartetu i\u00a0 kako to da su se muzi\u010dari sa kojima si svirao uglavnom menjali? <\/strong><\/p>\n

\"\"
Marijan Cvetanovi\u0107 Quintet<\/figcaption><\/figure>\n

MARIJAN CVETANOVI\u0106<\/strong>: NaissBlue je nastao nakon raspada sastava Plan 9 SoundSystem, kada smo klavirista Bojan Bojkovi\u0107 i ja re\u0161ili da kreiramo muziku bli\u017eu klasi\u010dnoj d\u017eez osnovi i odvojimo se od fanki i fju\u017en motiva, \u0161to je vodilo ka muzi\u010dkom sazrevanju. Ali je \u017ertva bila velika, jer kvalitetna muzika zahteva i ozbiljne i posve\u0107ene izvo\u0111a\u010de, pa su promene svira\u010da bile relativno u\u010destale, ali je i to sasvim prirodan proces rada. Plod tog rada su autorske kompozicije i albumi, tako da kada se podvu\u010de crta ispod kvarteta NaissBlue, nakon deset godina mogu re\u0107i da je vredelo.<\/p>\n

Pretpostavljam da su kompozicije nastajale u prethodnih godinu i po dana, u vreme korona izolacije. Na koji na\u010din su ove nove \u017eivotne okolnosti obojile i muziku koja je nastajala?<\/strong><\/p>\n

Izolacija i ovaj \u010dudan vremenski period nemaju previ\u0161e konekcije sa kreativnim radom, ali jesu ostavili prostor za kontempliranje o \u017eivotu i individualnom napredovanju u radu i delatnostima kojima se ljudi bave, pa su tako kompozicije koje sam stvorio u prethodne dve godine vi\u0161e odraz stilskog sazrevanja, nego namere da inputiram sofisticiraniji kontekst u skladu sa stresnim okolnostima. Muziku sagledavam kao eksperiment i mozaik ispunjen koloritnim spektrom zvu\u010dnih frekvencija. Kao i obi\u010dno, pedeset posto ideja i zamisli odbacim i selektujem ono \u0161to \u0107e biti osnova na kojoj \u0107emo svi dati svoj maksimum i prepustiti se magiji improvizacije. Zato je d\u017eez besmrtna tvorevina.<\/p>\n

Kako bi opisao razvojni put ansambla od prvog do poslednjeg albuma?<\/strong><\/p>\n

Put sazrevanja i individualnog napredovanja. Na\u017ealost, mnogo toga nije opstalo na na\u010din na koji sam to isprva zami\u0161ljao, jer su neke konekcije sa dragim saradnicima izgubljene, pre svega zbog pritiska nestabilnih vremena u kojima smo se bavili kreativnom umetno\u0161\u0107u, verovatno gaje\u0107i iluziju da \u0107e taj rad br\u017ee ste\u0107i po\u0161tovanje zajednice.<\/p>\n

\u201eFourth Wall\u201c je, bar mi se \u010dini, u odnosu na prethodna tri, malo \u201eusporio ritam\u201c. Sanjivim bojama kao da budi asocijacije na \u010ceta Bejkera. I u samim nazivima numera se nazire ta \u201eplava nota\u201c, sa\u00a0 izuzetkom recimo Cofee after Dark<\/em>.\u00a0 <\/strong><\/p>\n

\"\"
Foto: Vlayko Stankovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

„Fourth Wall“ je emotivno najiscrpljuju\u0107i album koji sam radio, jer se i snimanje i izdanje odu\u017eilo. Poslednje tonove smo uklopili po\u010detkom 2020. godine, ali kada podvu\u010dem crtu danas nakon gotovo dve godine, album ne samo da ima izra\u017eenu \u201eplavu notu\u201c (koju jurim celog \u017eivota), ve\u0107 zvu\u010di prili\u010dno moderno, \u0161to nije isklju\u010divo moja zasluga, ve\u0107 mog klaviriste Vojislava Ili\u0107a. On je strpljivo jurio sopstvene plave note, pa smo tako temeljnom ritmizacijom tema stvorili teren da Vladan Karad\u017eov na kontrabasu i \u0110or\u0111e Hartl na bubnjevima daju svoj maksimum, \u0161to je na kraju Milo\u0161 Medi\u0107 obojio produkciono da sve bude u skladu sa nazivom albuma.<\/p>\n

Za\u0161to taj naziv, \u201eFourth Wall\u201c? <\/strong><\/p>\n

Naziv albuma je u savr\u0161enom skladu sa terminolo\u0161kim zna\u010denjem pojma (prostor koji razdvaja izvo\u0111a\u010da od publike, prim.aut.), a koji asocira na delo li\u010dnog karaktera u kome autor otvara du\u0161u slu\u0161aocima u \u017eelji da postigne \u0161to ja\u010di efekat komunikacije i interakcije. To je bila moja \u017eelja, ali ne znam da li sam uspeo, i svestan sam da kada je umetni\u010dka muzika u pitanju samo je vreme referentna ta\u010dka kvaliteta.<\/p>\n

Na tre\u0107em albumu \u201eThe Art of Mr. Simjanovi\u0107\u201c d\u017eezirali ste filmske teme na\u0161eg renomiranog kompozitora. Kako je do\u0161lo do te ideje i kakvi su bili utisci gospodina Simjanovi\u0107a?<\/strong><\/p>\n

Do ideje je do\u0161lo kada sam slu\u0161ao albume pijaniste Enrika Pjeranuncija, kako interpretira teme Nina Rote i Enia Morikonea, a ime Zorana Simjanovi\u0107a do\u0161lo je prirodno, pa smo tako Bojan i ja, preko Dejana Dabi\u0107a, na\u0161eg filmskog kriti\u010dara, stupili u kontakt sa Simketom. Naravno, on je u startu bio skepti\u010dan, ali smo relativno brzo postigli dogovor, nakon \u0161to je \u010duo na\u0161e ideje i na\u010din na koji smo pristupili kompozicijama.<\/p>\n