![\"\"](\"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2020\/12\/john-joko-sean-400x270.jpg\")
Kao \u0161to se podrazumevalo da u Parizu odemo na groblje Per La\u0161ez i obi\u0111emo D\u017eima Morisona, tako sam 2012. u Njujorku stao ispred zgrade \u201cDakota\u201d. Neobi\u010dno mi je bilo da na fasadi nema spomen table ili bilo kakvog znaka da je Lenon tu ubijen. Po\u0161tovanje mu je iskazano tridesetak metara dalje. U Central parku je trg nazvan Strawberry Field sa mozaikom protkanim tekstom Imagine<\/em>. Tu je i mali kameni spomenik na kome pi\u0161e koje su sve dr\u017eave donirale da se taj trg napravi. Novac je 1990. dala i Jugoslavija. Kada je deset godina pre toga umro Lenon bio sam sa mojim drugom Milenkom u vikendici njegovih roditelja na brdu iznad Grocke. Kao, oti\u0161li smo da spremamo ispite, a uglavnom smo kuvali i duvali. I bilo je ledeno tog jutra. Zavejao sneg. Palimo radio. Prvi program Radio Beograda. Ozbiljan glas spikerke ka\u017ee: \u201cUbijen je D\u017eon Lenon\u201d. \u010cinilo mi se da mi se magla iz glave jo\u0161 nije razi\u0161la. \u0160est meseci pre toga ozbiljan glas je rekao: \u201cUmro je drug Tito.\u201d Jebo te! A sad je ubijen drug Lenon. Godinu i po dana posle toga, dug i krivudav put<\/em> vodio me je po Evropi.<\/p>\n Glazgov 1982. godine<\/p>\n Tog leta sam, verno slede\u0107i hipi ideologiju, \u010dupav, bradat i pra\u0161njav, stopirao unaokolo. Nezaboravan je to ose\u0107aj da mo\u017ee\u0161 da se uputi\u0161 gde god ti padne napamet. Tako sam stigao i do \u0160kotske. Glazgov i Edinburg su imali poseban \u0161arm. Posle ogromnog Londona u njima sam se ose\u0107ao nekako prisno. I komunikacija sa ljudima je bila druga\u010dija. U Glazgovu sam se dru\u017eio sa veselim momkom koji me uvodio u tajne \u0161kotskih pri\u010da i mentaliteta. Bio je levi\u010dar. I budu\u0107i da sam dolazio iz Jugoslavije, smatrao je da treba da odemo u sedi\u0161te njihove Komunisti\u010dke partije. U\u0161li smo u malu, starinsku kancelariju u kojoj se, izgledalo je, ni\u0161ta nije promenilo od sredine pedesetih godina. Sem jednog detalja. Na zidu su bile uramljene slike iste veli\u010dine. Jedan kraj drugog drugovi Marks, Engels, Lenjin i Lenon.<\/p>\n Havana 2003. godine<\/p>\n U rezidencijalnom delu, tamo gde su ambasade, u velikom parku je spomenik Lenonu. Sedi na klupi u prirodnoj veli\u010dini okrenut zami\u0161ljenom sagovorniku. Spustio sam se na tu klupu, izvadio kasetofon i glumio da radim sa njim intervju. Mada sam se malo glupo ose\u0107ao dok smo razgovarali jer su mu iz korena nosa virile dve \u017eice. Na njima su stajale nao\u010dari, dakle lenonke, ali je postala fora da ih turisti kradu. U to vreme su se na Kubi me\u0111u lokalnim suvenirima, kao i slikama \u010ce Gevare na svemu i sva\u010demu, \u010desto nalazile figurice \u010carlija \u010caplina i Lenona. Obojica stigli iz Engleske, \u017eiveli u Americi i \u017eestoko je kritikovali. Dovoljno da budu njihovi heroji.<\/p>\n Hamburg 2017. godine<\/p>\n Tog septembra sam bio na Reeper bahn Festivalu koji se odvija u brojnim klubovima u tom delu grada krcatom javnim ku\u0107ama. Upravo onom u kome su Bitlsi zara\u0111ivali gastarbajterski muzi\u010darski hleb sviraju\u0107i po rupama i striptiz barovima. I otkrivali prve \u010dari seksa, droge i rokenrola. Idu\u0107i stazama Bitlsa zabasao sam u zadnje dvori\u0161te stambene zgrade prepoznatljivog ulaza: pa pred tim vratima se tada slikao Lenon! Kasnije, ta\u010dnije 1975. godine, tu sliku je stavio na omot solo albuma \u201cRock\u2019n\u2019roll\u201d. Razmrljani prolaznici ispred njega su, naravno drugari iz Bitlsa. Lepa posveta klju\u010dnom bendu. Kao i svaki nametljivi turista zauzeo sam pozu kao Lenon (sa le\u017eerno prekr\u0161tenim nogama) i slikao se na istom mestu. I pazio da laktom ne pritisnem interfon, jer su trapavci sli\u010dni meni stalno nehotice uznemiravali stanare.<\/p>\n Ovog oktobra Lenon bi napunio osamdeset godina. Ovog decembra je \u010detrdeset godina od njegove smrti. Iz perspektive mnogih koji su zaboravili zna\u010denje re\u010di empatija, tekst pesme Imagine<\/em> deluje kao gimnazijski rad de\u010dki\u0107a sa glavom u oblacima. Svet je postao previ\u0161e grub. Strange days indeed<\/em>.<\/p>\n Petar Janjatovi\u0107<\/p>\n