{"id":4177,"date":"2020-11-21T20:49:48","date_gmt":"2020-11-21T19:49:48","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=4177"},"modified":"2021-02-02T13:07:59","modified_gmt":"2021-02-02T12:07:59","slug":"intervju-sa-aleksadrom-grujicem-moderan-dzez-je-kao-snalazenje-za-klopu-na-putu-od-nekog-mesta-do-kuce","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2020\/11\/21\/intervju-sa-aleksadrom-grujicem-moderan-dzez-je-kao-snalazenje-za-klopu-na-putu-od-nekog-mesta-do-kuce\/","title":{"rendered":"Intervju sa Aleksandrom Gruji\u0107em: moderan d\u017eez je kao snala\u017eenje za klopu na putu od nekog mesta do ku\u0107e"},"content":{"rendered":"

„Mand\u017eunat Bi Si je dolazio na konzervatorijum u Amsterdamu da dr\u017ei \u201ekonnakkol\u201c radionice. Konnakkol<\/em> \u00a0je nazovi eloquent percusion, s<\/em>li\u010dno kao parlato<\/em> kod nas. Ja sam jednostavno morao da odem kod njega, da nau\u010dim to na njegovom par\u010detu temlje. Bilo je to intenzivnih mesec dana, pre svega zbog same Indije. Svaki dan smo provodili nekoliko sati kod njega ku\u0107i i ve\u017ebali. Tako sam dobio detaljni uvid u njihovu muziku. Trebalo bi mi jedno 50 godina da sve to \u0161to sam nau\u010dio ve\u017ebom pretvorim u ve\u0161tinu.“<\/strong><\/p>\n

\"\"
Fotografija: Jean-Marie Fox<\/figcaption><\/figure>\n

Klasika ili d\u017eez? Malo muzi\u010dara na ovo pitanje odgovara sa: oba! Aleksandar Gruji\u0107 je jedan od tih \u201evanzemaljaca\u201c koji podjednako dobro sviraju i jedno i drugo \u2013 zavr\u0161io je klavir na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti, a u d\u017eez je uplovio zahvaljuju\u0107i knjizi \u201eJazz Piano Book\u201c koju mu je u klju\u010dnom trenutku poklonio kolega Vasil Had\u017eimanov. Tako se upustio u improvizacione vode iako je po mnogima bio u \u201epoodmaklim\u201c godinama za d\u017eez start. Ipak, sledi master diploma d\u017eez klavira na konzervatorijumu u Utrehtu i zavr\u0161en \u010detvorogodi\u0161nji program \u201eSavremene Improvizacije kroz primenu nezapadnja\u010dkih tehnika\u201c u Amsterdamu (u pitanju je ju\u017enoindijski ritmi\u010dki sistem potekao iz indijske klasi\u010dne muzike). 2012. godine odlazi u Bangalor (Indija) kod Mand\u017eunat Bi Sija \u2013 jednog od najpriznatijih konnakkol<\/em> majstora i perkusionista dana\u0161njice.<\/p>\n

Danas predaje d\u017eez klavir u muzi\u010dkoj \u0161koli \u201eStankovi\u0107\u201c u Beogradu i bavi se primenjenom muzikom u svom Red Light studiju. Klasi\u010dar pro\u0161irenih (harmonskih) vidika i d\u017eezer koji se najbolje ose\u0107a u klasici, po sopstvenom priznanju, u velikoj meri je individualista. Ipak, pre dve godine snima album GIV & Gaslight (Metropolis, 2018) sa Igorom Male\u0161evi\u0107em (bubanj) , Vladimirom Samard\u017ei\u0107em (elektri\u010dni bas), An\u0111elkom Stuparom (bubanj), Milo\u0161em \u010colovi\u0107em (kontrabas) i gostima. Opisuje ga kao izraz koji se delom oslanja na alternativne na\u010dine sviranja i na elektroniku, a sve to sme\u0161teno u forme sli\u010dne preludijumima i svitama sa attacca<\/em> stavovima.<\/p>\n

Iako je muzici posvetio \u010ditav \u017eivot, ve\u0107 neko vreme ne svira uz izgovor da mu treba pauza. Sa Aleksandrom Gruji\u0107em razgovaramo o klasici, d\u017eezu, Amsterdamu, Indiji, mladim d\u017eez nadama i o omiljenim d\u017eez plo\u010dama.<\/p>\n

ClassicAll:<\/strong> Muzi\u010dari su ve\u0107 vi\u0161e od pola godine u krajnje nezavidnom polo\u017eaju zbog sitacije sa korona virusom, a ti si prestao sa svirkama i pre toga. Za\u0161to?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Fotografija: Jean-Marie Fox<\/figcaption><\/figure>\n

Aleksandar Gruji\u0107:<\/strong> Pravim pauzu jer bih da menjam \u2013 vratim na staro odnos sa muzikom.\u00a0 Taj odnos se drasti\u010dno sam od sebe pobolj\u0161ao od kad sam prestao da sviram javno. Sada mnogo ja\u010de ose\u0107am muziku. Kad svira\u0161 d\u017eez i \u017eivi\u0161 od toga onda se podrazumeva da svira\u0161 puno sa raznim muzi\u010darima. Stiglo me zasi\u0107enje od toga, ne samo od muzike ve\u0107 i od me\u0111uljudskih odnosa i meni neprihvatljivih kriterijuma po kojima sada\u0161nja d\u017eez scena kod nas funkcionise.<\/p>\n

Sa producentom Dejanom Tomkom partnerski vodi\u0161 Red Light studio. \u0160ta snimate, kakvu muziku pravite?<\/strong><\/p>\n

Ve\u0107 par godina stvaramo primenjenu muziku za razne klijente i potrebe poput reklama, kampanja, programiranja instrumenata i produkcije za umetnike iz inostranstva. Snimamo izvodjace koliko nam uslovi dozvoljavaju jer imamo mali projektni studio. Dejan Tomka i ja trenutno produciramo dva albuma, jedan je novi d\u017eez album saksofoniste Uglje\u0161e Novakovi\u0107a, a drugi mlade nade, kantautorke Irine Stefanovi\u0107. \u010cekamo da se snimi novi album d\u017eez sastava Drama kvartet pa da se dohvatimo produkcije.<\/p>\n

Primenjenu elektronsku muziku prvi put si radio za savremeni balet u Amsterdamu. Koliko je ovaj grad muzi\u010dki inspirativan?<\/strong><\/p>\n

Nisam prvi put, stvarao sam ve\u0107 dosta takve muzike u Srbiji i pre nego sto sam se odselio u Amsterdam. A \u0161to se ti\u010de inspiracije u Holandiji, sve je ba\u0161 po mom ukusu. Od konzervatorijuma, koncerata, \u017eanrovski opredeljenih komuna i ostalog. Profesor d\u017eez klavira mi je bio najbolji profesor ikad, u pitanju je Bert van den Brink. On je tako\u0111e zavr\u0161io klasiku i to je bila \u201espojka\u201c. Oti\u0161ao sam ba\u0161 sa namerom kod njega. Dve godine se \u010dinilo malo vremena, a opet puno ste\u010denog znanja za \u010ditav \u017eivot. Osim toga, u sklopu konzervatorijuma sam poha\u0111ao i program za elektronsku muziku koji je fantasti\u010dan. Muzi\u010dka scena je bogata, od skoro svakodnevnih d\u017eez koncerata i se\u0161na<\/em> do klasi\u010dnih koncerata. Tako\u0111e je i scena free improvizacije dosta bogata, od \u201etradicionalnih\u201c free stajlera pa do onih koji svakog ponedeljka u klubu \u201eZaal 100\u201c udaraju u \u0161erpe i lonce. Sve zanimljivo.<\/p>\n

Za\u0161to si se vratio u Srbiju?<\/strong><\/p>\n

\"\"Holandski mentalitet je dosta druga\u010diji. Dobro je kad ne\u0161to studira\u0161, pa si godinama zauzet oko toga. Ali u jednom trenutku pozavr\u0161ava\u0161 sve i tek onda vidi\u0161 gde si po\u010deo da \u017eivi\u0161. Iza\u0111e\u0161 na ulicu i ne\u0161to te stegne, a nije nostalgija. Stegne osecaj nepripadanja.<\/p>\n

A Indija?<\/strong><\/p>\n

Druga planeta. Kad sleti\u0161 tamo ve\u0107 je sve druga\u010dije. Ortak me je sa\u010dekao na aerodromu i pitao me kojim busom ho\u0107u da idemo \u2013 turisti\u010dkim ili lokalcem. Ka\u017eem \u2013 lokalcem! A autobusi ko iz filmova \u2013 koko\u0161ke gore, \u017eene napred, mu\u0161karci nazad. Tri i po sata smo putovali sa aerodroma \u2013 prvi bus, drugi bus, pe\u0161ice, pa nai\u0111emo na sahranu gde se igra i svira, pa tre\u0107i bus, pe\u0161ice… Odmah smo upoznali originalnu Indiju. Ona turisticka je sli\u010dna kao i u drugim zemljama.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo uop\u0161te do odlaska u Indiju kod najboljeg konnakkol<\/em> mastera?<\/strong><\/p>\n

Mand\u017eunat Bi Si je dolazio na konzervatorium u Amsterdamu da dr\u017ei \u201eKonnakkol\u201c radionice. Konnakkol<\/em> \u00a0je nazovi eloquent percusion<\/em>. Sli\u010dno kao parlato kod nas. Ja sam jednostavno morao da odem kod njega, da nau\u010dim to na njegovom par\u010detu temlje. Bilo je to intenzivnih mesec dana, pre svega zbog same Indije. Svaki dan smo provodili nekoliko sati kod njega ku\u0107i i ve\u017ebali. Tako sam dobio detaljni uvid u njihovu muziku. Trebalo bi mi jedno 50 godina da sve to sto sam nau\u010dio ve\u017ebom pretvorim u ve\u0161tinu. Primenjujem ne\u0161to od toga u svojoj muzici. Notaciju, fraziranje, ritam naravno. Zanimljivo je da kad sam se posle tog iskustva vratio na klasiku video sam kojih sve nedostataka ima u zapadnom muzi\u010dkom sistemu. Toga su zapadnjaci svesni, zato i skupljaju \u017eanrovski razli\u010ditu muzi\u010dku elito po svetu, da ih koriguje i osve\u017ei.<\/p>\n

Je l\u2019 prati\u0161 \u0161ta na\u0161i muzi\u010dari sviraju, rade?<\/strong><\/p>\n

Pratim na dru\u0161tvenim mre\u017eama, ne idem na svirke. Promenila se ekipa, neki muzi\u010dari iz stare ekipe su i dalje tu, ali se to sve transformi\u0161e, to je kao neki \u017eivi organizam. Ima super klinaca, napreduju.<\/p>\n

Kako je izgledala onlajn nastava u \u201eStankovi\u0107u\u201c, odnosno \u010dasovi d\u017eez klavira?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Fotografija: Sara Revi\u0161in<\/figcaption><\/figure>\n

Bilo je kul, \u010dak mislim da su u\u010denici vi\u0161e napredovali nego u\u017eivo. Regularni \u010dasovi \u010desto ne traju 45 minuta nego se pretvore u puno pri\u010de i svirke, neku op\u0161tu zabavu iz koje iza\u0111e mnogo vi\u0161e korisnih stvari \u00a0nego kad bih dr\u017eao standardno rigidnu nastavu. Ali nekad ume da bude iscrpljuju\u0107e. A onlajn je lak\u0161e \u2013 zadam im stvari koje oni urade ili ne urade.<\/p>\n

Da li svako mo\u017ee da nau\u010di neke osnove improvizovanja?<\/strong><\/p>\n

Da. Posebno ljudi koji se bave klasikom. Oni su karakteristi\u010dni jer su zbog prirode muzike napunjeni muzi\u010dkim sadr\u017eajem koji manje vi\u0161e ne znaju da organizuju u vremenu. Navikli su da \u0161etaju tempo gore dole i da nemaju odnos sa apsolutnim pulsom. Kontekstualni odnos sa muzikom u realnom vremenu nedostaje, a to je pitanje pre svega ritmi\u010dkog treninga. Kad se to sprovede onda mogu da sviraju sva\u0161ta.<\/p>\n

Povodom godi\u0161njice ro\u0111enja Erika Satija 2016. godine izveo si u Beogradu i Parizu program \u201cGimnastika Zvuka \u2013 D\u017eez improvizacije na teme Erika Satija\u201d. Ka\u017ee\u0161 da se u klasici najbolje ose\u0107a\u0161, \u0161ta bi voleo jo\u0161 da svira\u0161 ili snimi\u0161?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Fotografija: Sara Revi\u0161in<\/figcaption><\/figure>\n

Voleo bih da snimim sve \u0160openove etide, da sviram dosta Ravela i ponekog Prokofjeva. Napravio bi ne\u0161to poput tog Sati projekta ali na ozbiljnijem nivou po\u0161to sam u me\u0111uvremenu ovladao nekim stilovima zahvaljuju\u0107i znanju koje sam pokupio od profesora d\u017eez klavira sa konzervatorijuma iz Utrehta. On mo\u017ee da svira \u0161ta ho\u0107e\u0161 jer mu je jasno kako funkcioni\u0161u muzi\u010dki sistemi i moze da ih izvede. Poku\u0161avam da tako radim sa u\u010denicima, da ih u\u010dim da znaju odakle dolazi d\u017eez \u2013<\/strong> iz spoja klasike i crna\u010dkog bluza. Bukvalno uzmemo \u010cernijevu etidu i onda od nje da napravimo bluz.<\/p>\n

Koji d\u017eez albumi su ti va\u017eni?<\/strong><\/p>\n

Herbi Henkok albumi na prvom mestu. Onda Kit D\u017eeret, Brenford Marsalis kvartet, Stiv Kolmen, Pjer de Betman. Na studijama mi je profesor otkrio pijanistu Klera Fi\u0161era. Stalno ga slu\u0161am i \u010dujem ne\u0161to novo. Kakav odnos sa instrumentom… Retki su oni koji imaju taj odnos sa zvukom. Bil Evans recimo. Njegov klavir ima spektar boja kao u klasici, a svira d\u017eez sadr\u017eaj. Aron Parks od mla\u0111e generacije \u2013 <\/strong>on je i matemati\u010dar.<\/p>\n

Postoji li veza izme\u0111u matematike i d\u017eeza?<\/strong><\/p>\n

Kad otvori\u0161 bilo koji d\u017eez praktikum \u2013 sve je puno brojeva \u2013 F13, C7, C9… Metrika kao osnova ritma je po bitnosti organizovana na par nepar, metri\u010dke podele na kombinacije brojeva. Harmonske veze su obele\u017eene brojevima u nekom odnosu. Kod elektronskih instrumenata sve je matematika, svaki ton ima broj u MIDI protokolu zapisa sadr\u017eaja i komunikacije sa drugim instrumentima.\u00a0 Za potrebe komponovanja nekih sekcija za album GIV & Gaslight napravio sam sistem \u2013 izabrao sam desetine meni najlep\u0161ih parova akorada, isprogramirao \u201eRandom choice\u201c algoritam i pritiskom na dugme izbacivao kombinacije. Hibrid kompjuterski izabranih akorada i \u201erukom\u201c napisane melodije preko njih je na kraju bio dobitna kombinacija.<\/p>\n