{"id":3763,"date":"2020-10-06T10:38:05","date_gmt":"2020-10-06T08:38:05","guid":{"rendered":"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=3763"},"modified":"2020-10-15T08:59:39","modified_gmt":"2020-10-15T06:59:39","slug":"discover-beethoven-velika-godisnjica-nemackog-titana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2020\/10\/06\/discover-beethoven-velika-godisnjica-nemackog-titana\/","title":{"rendered":"250 godina od ro\u0111enja: otkrijte Betovena u svim njegovim (ob)licima"},"content":{"rendered":"

Jubilej koji je ove godine trebalo slaviti \u0161irom sveta \u2013 \u010detvrt milenijuma od ro\u0111enja velikog nema\u010dkog kompozitora \u2013 ostao je u senci pandemije korona virusa. Ipak, Betoven ne\u0107e biti otkazan \u2013 do septembra 2021. posetioci brojnih nema\u010dkih gradova \u0107e mo\u0107i da ga do\u017eive i \u201eotkrivaju\u201c u razli\u010ditim scenografijama. #DiscoverBeethoven <\/em>je jedan od slogana Nema\u010dke turisti\u010dke organizacije koji poziva ljubitelje Betovenovog lika i dela da po\u0111u njegovim stopama<\/strong>. Za po\u010detak, Bon se name\u0107e kao dobar izbor<\/strong> \u2013 \u201eLonely Planet\u201c, najve\u0107i svetski izdava\u010d turisti\u010dkih vodi\u010da, proglasio ga je petim gradom, na listi od deset, koji je najbolje posetiti u 2020. godini. Betovenovo rodno mesto nudi najposve\u0107enijim ljubiteljima posebnu turu od 16 lokacija zna\u010dajnih za \u017eivot mladog kompozitora, a mi izdvajamo nekoliko najzna\u010dajnijih.<\/p>\n

\"\"
Betovenovu ku\u0107u godi\u0161nje poseti oko 100.000 ljudi. Tu se nalazi vi\u0161e od 150 originalnih dokumenata, orgulje koje je svirao kao dete kao i njegov klavir sa pohabanim dirkama (od, pretpostavlja se, sna\u017enog sviranja). Fotografija: Sonja Werner<\/figcaption><\/figure>\n

Betovenov muzej.<\/strong> Ovo je zapravo jedina preostala rezidencija porodice Betoven, sa\u010duvana u velikoj meri u originalnom stanju. Ludvig van Betoven (1770-1827) je prve \u010detiri godine svog \u017eivota proveo u ovoj ku\u0107i. Rodio se kao drugo od osmoro dece Marije Magdalene i Johana van Betovena, od kojih su samo on i dva mla\u0111a brata pre\u017eivela. Pokazuju\u0107i od malena talenat za klavir, prve \u010dasove muzike dobio je upravo od oca koji bio tenor u dvorskoj kapeli. \u017dele\u0107i da od sina stvori „\u010dudo od deteta“, poput Mocarta, re\u017eim u\u010denja od najranijeg uzrasta je bio u prili\u010dnoj meri surov \u2013 \u010dasovi klavira, violine ili viole \u010desto su malog Ludviga dovodili do suza. Sa sedam godina imao je prvi javni nastup kao pijanista, a na najavnim plakatima pisalo je da ima \u0161est.<\/p>\n

Betovenov najzna\u010dajniji profesor u mladosti je bio Kristijan Gotlob Nefe kod koga u\u010di kompoziciju ve\u0107 sa 10 godina. Sa 12 po\u010dinje da svira orgulje u dvorskoj kapeli (gde mu je radio otac, ali i deda, tako\u0111e tenor) kao Nefeov pomo\u0107nik, i ubrzo pi\u0161e Varijacije za klavir<\/em>. Usledi\u0107e i prve klavirske sonate<\/em> i prve kritke u novinama koje hvale „de\u010dka koji obe\u0107ava“. Ipak, malo od onoga \u0161to je Betoven napisao pre odlaska na studije kod Jozefa Hajdna u Be\u010d, 1792. godine, je sa\u010duvano.<\/p>\n

\"\"
Fotografija: Sonja Werner<\/figcaption><\/figure>\n

Gledaju\u0107i ozbiljni, strogi lik \u010duvenog kompozitora te\u0161ko ga mo\u017eemo zamisliti kako se kao mali \u0161etka ulicama Bona, ne slute\u0107i da \u0107e jednoga dana ba\u0161 on biti smatran njegovim najzna\u010dajnijim sinom. Betoven zapravo nikada i nije imao bezbri\u017eno detinjstvo. S jedne strane zbog ambicija svog oca, a sa druge i zbog \u010dinjenice da je osim starije bra\u0107e i sestara, sa 16 godina ostao bez majke. Otac gubi anga\u017eman na dvoru usled problema sa alkoholom i brigu o porodici preuzima Ludvig. Novac zara\u0111uje dr\u017eanjem \u010dasova i sviranjem viole u dvorskom orkestru, upoznaju\u0107i se na taj na\u010din sa operama Mocarta, Gluka i Paizijela.<\/p>\n

Skulpturu \u201eBeton<\/a>\u201c<\/strong> (\u201eBeethon\u201c) napravio je \u00a0Klaus Kamerihs 1986. godine. Ova bista, ispred Betoven hale, danas je sinonim za Bon. Nastala je po uzoru na najpoznatiji Betovenov portret naslikan pre ta\u010dno 200 godina. U prole\u0107e 1820. godine \u010duveni portretista Karl Jozef Stiler je imao tu retku \u010dast da Betovena poseti \u00a0nekoliko puta. Sedenje i poziranje kompozitor je izdr\u017eao zarad svojih dobrih prijatelja koji su i naru\u010dili ovaj portret (u pitanju su Antonia Brentano i Franc List).<\/p>\n

\"\"
Izvor: Getty Images<\/figcaption><\/figure>\n

Spomenik Betovenu na Minsterplacu<\/strong>. Ova va\u017ena znamenitost grada delo je Ernsta Juliusa Henela. Osim \u0161to nas podse\u0107a na Betovenov zna\u010daj, svedo\u010di i o njegovom odnosu sa drugim muzi\u010darima koji su prire\u0111ivali brojne dobrotvorne koncerte kako bi sakupili novac za izgradnju ovog dela (u to vreme podizanje spomenika umetnicima nije bila uobi\u010dajena pojava). \u00a0Za to je, ipak, u najve\u0107oj meri zaslu\u017ean pomenuti \u00a0Franc List. List se divio Betovenu, a na neki na\u010din su bili i srodne du\u0161e \u2013 obojica inovativni u muzici i u odnosu sa publikom. Spomenik je podignut je na Betovenov 75. ro\u0111endan, a otkrivanju su prisustvovali pruski kralj Fridrih Vilhelm IV, kraljica Viktorija i pruski nau\u010dnik Aleksandar fon Humbolt. Tada je odr\u017ean i prvi trodnevni festival Betovenu u \u010dast \u201eBetovenfest\u201c, koji traje i danas.<\/p>\n

\"\"
Fotografija: Michael Sondermann<\/figcaption><\/figure>\n

Kada je Peter Brojer izlo\u017eio prve modele za Betovenov spomenik<\/a> u Berlinu 1916. godine, rekacije su bile podeljene. Jedni su ga poredili sa radom Maksa Klingera<\/a> nazivaju\u0107i ga drugorazrednom imitacijom (kod Klingera Betoven tako\u0111e sedi, a ta skulptura se nalazi u muzeju u Lajpcigu). Drugi \u2013kriti\u010dari umetnosti i Betovenovi obo\u017eavaoci, su ovaj koncept vrlo brzo po\u010deli da hvale. Divljenje je raslo ’20-tih godina i donacije su se prikupljale, a ideja o spomeniku u Berlinu preusmerila se na Bon. Svejedno, pro\u0107i \u0107e godine do njegove kona\u010dne realizacije. Finansijska podr\u0161ka je tra\u017eena i od \u010delnih ljudi Tre\u0107eg Rajha. Tek nakon Brojerove smrti 1938. godine skultpura je „za\u017eivela“ u parku Alter Zoll u Bonu. Izradio ju je dugogodi\u0161nji Brojerov kolega Fridrih Diderih. Ipak, granitni Betoven je sklonjen 1949. godine, a ponovo je izlo\u017een javnosti 1977. Od tada se nalazi u Rajnau parku u Bonu<\/a> i predstavlja jo\u0161 jedan Betovenov spomenik od nacionalnog zna\u010daja.<\/p>\n

Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n

\n

Vi\u0161e o 250. jubileju Ludviga van Betovena u Nema\u010dkoj mo\u017eete saznati na sajtu germanytravel.\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Pratite nas na fejsbuku\u00a0ClassicAll \u2013 all the classics you can handle<\/strong><\/a><\/p>\n

i na YouTube kanalu\u00a0ClassicAll Radio<\/a><\/strong><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

<\/div>
\n\t\t\t\t\t\t
Share List<\/span><\/div>\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>