Dok\u2019n\u2019Ritam<\/a> po\u010delo je u utorak 22.09. i traja\u0107e do petka 25. septembra. Uz filmske projekcije, posetiocima je predstavljena i najnovija knjiga o novom talasu\u00a0 \u201eBunt dece socijalizma\u201c Du\u0161ana Vesi\u0107a. Moderator je bio Ivan Velisavljevi\u0107, a na promociji su pored autora govorili istori\u010dar umetnosti Moma Rajin, rok kriti\u010dar Petar Janjatovi\u0107 i direktorka festivala Sandra Ran\u010di\u0107.<\/p>\nevergreen<\/em>, da ne ka\u017eemo klasici \u2013 sviraju se i pu\u0161taju na \u017eurkama, daleko od konteksta u kom su nastajale. A bendovi koji su stvarali tu scenu nesvesno su postavljali temelje za sve \u0161to \u0107e kasnije uslediti. Prema re\u010dima prisutnih \u2013 aktera i svedoka tog vremena \u2013 sve je bilo stihijski i neplanirano.<\/p>\n\u201eScena je najednom buknula, raspr\u0161ila se kao eksplozija koju je bilo nemogu\u0107e zaustaviti<\/strong>\u201c, opisuje Moma Rajin glavnu godinu novog talasa \u2013 1980. I dok se ve\u0107i deo zemlje suo\u010davao sa odlaskom neprikosnovenog vo\u0111e i bio zabrinut u pogledu svoje budu\u0107nosti, neprime\u0107eno se stvarala jedna \u201estra\u0161no \u017eiva i urbana scena\u201c<\/strong>. Ipak, u to vreme jo\u0161 uvek\u00a0 nije bilo u potpunosti jasno koliki \u0107e odjek to sve imati u narednim godinama.<\/p>\n\u201eMi smo bili zbunjeni, sve se tolikom brzinom de\u0161avalo\u201c<\/strong>, se\u0107a se Janjatovi\u0107. \u201eIdoli su se pojavili, imaju 5 pesama i sve je ludilo. Ali niko od nas nije kapirao da \u0107e Idoli biti jedan od najzna\u010dajnih bendova u jugoslovenskom rokenrolu ikada. Kao kad se pojavio album Prljavog kazali\u0161ta \u201eCrno bijeli svijet\u201c niko nije o\u010dekivao da \u0107e to oti\u0107i tako daleko i toliko tira\u017eno\u201c.<\/p>\nKnjiga obe\u0107ava da \u0107e biti dobar vodi\u010d onima koji malo ili gotovo ni\u0161ta ne znaju o ovom muzi\u010dkom periodu, kao i drugima koji su uvereni da gotovo sve znaju. Kroz pri\u010du o klju\u010dnim godinama novog talasa u periodu od 1977-1982. autor je, prema Janjatovi\u0107u, napravio\u00a0 ki\u010dmu cele pri\u010de.<\/p>\n
\u201eMonta\u017ea knjige je na nivou dokumentarca \u2013 ska\u010de iz benda u bend, iz godine u godinu.<\/strong> Vodio je ra\u010duna o porodi\u010dnom okru\u017eenju u kome su odre\u0111eni junaci novog talasa formirali \u2013 saznajemo kako se zovu o\u010devi i majke ve\u0107ine junaka novog talasa, \u0161ta su bili po profesiji, gde su radili, gde su vukli decu sa sobom \u2013 jer se dobijao razli\u010dit kulturni profil ako si, kao recimo Milan Mladenovi\u0107, ro\u0111en u Zagrebu, osnovnu \u0161kolu zavr\u0161io u Sarajevu i preselio se u Novi Beograd.\u201c<\/p>\nPostava Idola, snimio Brajan Ra\u0161i\u0107 krajem marta 1981. godine<\/figcaption><\/figure>\nOdrastanje uz rokenrol, koji je tih godina bio svuda, je bilo privilegija.<\/strong><\/p>\n\u201ePo\u010dela je da buja omladinska \u0161tampa (\u201eD\u017euboks\u201c, \u201eZdravo\u201c, „Polet“, „Mladina“ ) u kojoj su pisali neki mladi ljudi odrasli u rokenrolu, na modernom filmu i na modernoj literaturi\u201c pri\u010da Rajin. I po\u010deli su da obrazla\u017eu svoja ose\u0107anja i svoj stav prema svetu u kojem \u017eivimo. Do tada se ni u svetu nije govorilo ba\u0161 tako otvoreno i tako stilski raznovrsno kao u tom trenutku. Za razliku od danas, rokenrol je bio centar mlade kulture.<\/strong> Voleo bih kada bi ta omladinska kultura bila opet u takvoj\u00a0 \u017ei\u017ei javnosti, kada bi bila sredi\u0161nje mesto o kome bismo danas mogli da pri\u010damo kao \u0161to pri\u010damo sada \u2013 40 godina kasnije.\u201c<\/p>\n\u201eBunt dece socijalizma\u201c Du\u0161an Vesi\u0107 je napisao po se\u0107anju \u2013 70% pri\u010de je iz glave, koju je kasnije dopunjavao. Na pitanje protiv \u010dega su se bunili mladi ljudi tada, daje neo\u010dekivan odgovor: protiv mentaliteta.<\/strong><\/p>\n\u201eMi stalno \u010ditamo pri\u010de kako su se bunili protiv re\u017eima. To je bio u osnovi levi\u010darski pokret. Ne kao u Engleskoj \u2013 koji je bio ekonomski, pre svega. Borili smo se protiv gluposti sistema, parola\u0161ke idolatrije, protiv tog licemerja koje se namno\u017eilo, a koje je kulminiralo \u201977. godine.\u00a0 Mnogi ka\u017eu da je novi talas mogao da se nastavi dalje. Nije mogao dalje jer je bio spontan, nije bilo organizacije ni politi\u010dke osve\u0161\u0107enosti.\u201c<\/strong><\/p>\nJanjatovi\u0107 isti\u010de da, iako se \u010dinilo da su u to vreme pankeri bili protiv sistema, tek 90-tih godina se zapravo videlo da su oni bili levi\u010dari. \u201eSvi ti akteri rok scene su voleli taj sistem, samo su ukazivali na to \u0161ta u njemu ne valja \u2013 ono u \u010demu smo, daj da popravimo. Divljan je sa duhovitim ironijama pravio otklon od svega toga i jednostavno opisao sve u par re\u010di: \u201eMar\u0161al je moj Bog\u201c.<\/strong><\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/vesic-bunt-260x400.png\")
O novom talasu se decenijama pripoveda sa \u017earom koji ne jenjava. Vreme od pre 40 godina se idealizuje, uz priznavanje nostalgije i mitologiziranje neponovljivog perioda \u201ebratstva i detinjstva\u201c. Ali, li\u010dni do\u017eivljaji, imaju\u0107i u vidu konkretnu zaostav\u0161tinu novog talasa, dodatno doprinose njegovom \u0161armu. \u201eZaka\u010den\u201c je i kod nas istorijski trenutak rokenrola, kako je u jednom dokumentarcu re\u010deno: prvi put se vi\u0161e slu\u0161ala doma\u0107a muzika nego strana. Pesme koje su tada nastajale danas su evergreen<\/em>, da ne ka\u017eemo klasici \u2013 sviraju se i pu\u0161taju na \u017eurkama, daleko od konteksta u kom su nastajale. A bendovi koji su stvarali tu scenu nesvesno su postavljali temelje za sve \u0161to \u0107e kasnije uslediti. Prema re\u010dima prisutnih \u2013 aktera i svedoka tog vremena \u2013 sve je bilo stihijski i neplanirano.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/idoli-krov-400x275.jpg\")