{"id":3174,"date":"2020-01-22T12:41:47","date_gmt":"2020-01-22T11:41:47","guid":{"rendered":"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=3174"},"modified":"2020-01-22T19:56:57","modified_gmt":"2020-01-22T18:56:57","slug":"trece-izdanje-rossi-festa-umetnost-i-tolerancija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2020\/01\/22\/trece-izdanje-rossi-festa-umetnost-i-tolerancija\/","title":{"rendered":"Tre\u0107e izdanje Rossi Festa: umetnost i kulturni dijalog"},"content":{"rendered":"

Tre\u0107i po redu Rossi fest<\/a> bi\u0107e odr\u017ean od 25. do 28. januara 2020. godine. Tokom \u010detiri dana festivala, u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu, nastupi\u0107e vrsni umetnici i predava\u010di, a poseban naglasak je i ovaj put na interkulturalnom dijalogu u muzici.<\/strong><\/p>\n

\"\"Nazvan po italijanskom kompozitoru jevrejskog porekla Salomonu Rosiju (1570 \u2013 1630), Rossi Fest na kreativan na\u010din neguje i unapre\u0111uje ideju koju je ovaj ranobarokni kompozitor sprovodio u svojoj muzici pre vi\u0161e od 3 veka: po\u0161tovanje razli\u010ditosti kulturnog nasle\u0111a<\/em>. Pored koncerata, festival ima i edukativni karakter jer se putem\u00a0 putem radionica, predavanja i tribina predstavljaju va\u017ena muzi\u010dka dela, a tako\u0111e se podsti\u010de stvaranje novih (program videti ovde<\/a>). Kao i prethodinih godina, i sada \u0107e biti odr\u017eani majstorski kursevi za solo peva\u010de. Go\u0161\u0107e-predava\u010di su sopran Metropoliten opere, primadona Olga Makarina i na\u0161 istaknuti mecosopran Alesandra di \u0110or\u0111o (Sanja Radi\u0161i\u0107), koje \u0107e nastupiti i na zavr\u0161nom koncertu.<\/p>\n

Festival \u0107e biti otvoren koncertom \u201cMuzi\u010dki cvetovi jevrejskog baroka\u201d, a nastupi\u0107e ansambl iz Italije Salomon Rosi. Na tradicionalnom koncertu \u201cPortreti i se\u0107anja<\/em>\u201d, posve\u0107enom \u017ertvama holokausta, slu\u0161a\u0107emo \u201cKvartet za kraj vemena\u201d Olivijea Mesijana, u re\u017eiji Ane Grigorovi\u0107. Zavr\u0161no ve\u010de zaokru\u017ei\u0107e koncert duhovne muzike \u201cDavidovi psalmi\u201d \u010dime \u0107e ujedno biti obele\u017eeno i 140 godina od osnivanja hora Bra\u0107a Baruh. Dirigova\u0107e Stefan Zeki\u0107, dugogodi\u0161nji \u201cupravnik\u201d pomenutog najstarijeg jevrejskog hora na svetu. Sa Stefanom, koji je ujedno i direktor Rossi Festa, smo razgovarali o ovogodi\u0161njem programu, ali i o va\u017enosti slanja poruka tolerancije putem umetnosti.<\/p>\n

ClassicAll: Po \u010demu je za tebe Salomon Rosi izuzetan? Iako je napravio revoluciju u muzici 17. veka i dalje ne znamo previ\u0161e o njemu.<\/strong><\/p>\n

\"\"
Stefan Zeki\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Stefan Zeki\u0107:<\/strong> Li\u010dnost kompozitora Salomona Rosija se izdvaja po mnogo \u010demu. U prvom redu mo\u017eemo re\u0107i da je on veliki modernista svog vremena. Njegove stvarala\u010dke \u00a0tendencije odlikuju se smelim sintezama izra\u017eajnih sredstava, vrlo neuobi\u010dajenim za dru\u0161tveno-istorijski kontekst u kome je stvarao. Njegovo ime se u istoriji muzike \u00a0tako\u0111e vezuje\u00a0 i za pojam Trio sonate<\/em> i mnogi muzikolozi ga smatraju rodona\u010delnikom ove\u00a0 forme. Dualna priroda njegovog dela koja je o\u010dita na razli\u010ditim nivoima njegovog stvarala\u0161tva je ne\u0161to \u0161to je mene posebno inspirisalo i \u0161to predstavlja idejnu okosnicu Rosi festa. Glavna manifestacija ovakvog delovanja ogleda se u specifi\u010dnom vidu interkulturnog dijaloga koji promovi\u0161emo i na festivalu.<\/p>\n

Ideja festivala je da muzikom utemeljenoj u\u00a0 jevrejskoj, srpskoj i evropskoj tradiciji negujete kulturni dijalog i se\u0107anje na \u017ertve holokausta. Kakve su reakcije publike i koliko tebi to zna\u010di? Tvoja uloga nije samo umetni\u010dka, ve\u0107 i dru\u0161tveno-anga\u017eovana, da ne ka\u017eem ljudska.<\/strong><\/p>\n

Svake godine, 27. januara obele\u017eavamo \u201cSvetski dan se\u0107anja na \u017ertve holokausta\u201d nizom programskih aktivnosti koje za cilj imaju omogu\u0107avanje boljeg shvatanja pojave predrasuda, rasizma, antisemitizma, ksenofobije i stereotipa u \"\"bilo kojem dru\u0161tvu. Smatramo da \u0107e istra\u017eivanje holokausta putem istorijskih i umetni\u010dkih praksi festivala doprineti razvoju svesti o vrednostima postojanja razli\u010ditosti u pluralisti\u010dkom dru\u0161tvu i podsta\u0107i senzibilnost prema polo\u017eaju manjina. U tom smislu mo\u017eemo govoriti o dru\u0161tveno-anga\u017eovanoj prirodi dela programa festivala koji se manifestuje u okviru programa \u201cPortreti i se\u0107anja<\/em>\u201d. Ovakvim na\u010dinom delovanja, Rossi fest preuzima zna\u010dajnu ulogu u ba\u0161tinjenju kulture se\u0107anja i stvara novu vrlo zna\u010dajnu kulturnu sferu u umetni\u010dkoj praksi budu\u0107ih pokoljenja.<\/p>\n

Rossi fest otvori\u0107e ansambl iz Italije Salomon Rosi. Da li prvi put dolaze i da li su se iznenadili kad su \u010duli da postoji festival u Srbiji sa istim imenom i idejama?<\/strong><\/p>\n

Njima je, kao i nama, posebno imponovala \u010dinjenica da \u0107e upravo istoimeni ansambl imati priliku da koncertom \u201cMuzi\u010dki cvetovi jevrejskog baroka\u201d otvori tre\u0107u ediciju festivala. To \u0107e ujedno biti i prilika da se po prvi put predstave beogradskoj publici.<\/p>\n

Kao jako mlad dirigent preuzeo si vo\u0111stvo hora Bra\u0107a Baruh. Kako ti je to tad izgledalo I kako ti sad, u 14. godini upravljanja najstarijim horom na svetu, deluje? <\/strong><\/p>\n

Moja li\u010dna pri\u010da u vezi sa horom Bra\u0107a Baruh je prili\u010dno duga\u010dka i interesantna budu\u0107i\u00a0 da je moj prvi kontakt sa horom bio jo\u0161 u ranim tinejd\u017eerskim danima. Oduvek sam prema horu gajio posebne emocije, istovremeno svestan \u00a0odgovornosti da predstavljamo kulturne ambasadore \u00a0i srpskog i jevrejskog naroda. Taj ose\u0107aj ljubavi i entuzijazma koji sam imao jo\u0161 od prvih dana me jo\u0161 uvek nije napustio.<\/p>\n

Za zatvaranje Rossi Festa je upravo i planiran koncert kojim \u0107e se obele\u017eiti 140 godina trajanja hora Bra\u0107a Baruh. Ka\u017ei nam ne\u0161to o programu koji \u0107ete izvesti<\/strong>.<\/p>\n

\"\"Posebnost programa se ogleda u ideji multikulturalnosti, odnosno multikonfesionalnosti, koja doprinosi popularizaciji i zbli\u017eavanju razli\u010ditih kulturnih i verskih tradicija. Polaze\u0107i od ideje da treba menjati svest o neophodnosti \u0161ireg anga\u017eovanja mladih u oblasti kulture i potencirati razvijanje ose\u0107aja zajedni\u0161tva i solidarnosti, ta\u010dku susretanja smo prona\u0161li u Starom Zavetu, odnosno u knjizi Davidovih psalama, \u010dije tekstove izvodimo na sedam razli\u010ditih jezika. Sa druge strane, program je vrlo primamljiv, kako \u0161irokom auditorijumu, tako i svim ljubiteljima umetni\u010dke muzike (Rosi, Bah, Vivaldi, Mocart, Gre\u010daninov, Harlap, Levandovski, Janovski i Bern\u0161tajn). Tematika poput izabrane (Davidovi psalmi) je samo jedan od vidova uspe\u0161ne komunikacije koja je inspirisala \u010ditavu plejadu kompozitora klasi\u010dne muzike tokom vekovne istorije.\u00a0 Velika nam je \u010dast \u0161to \u0107e, kao go\u0161\u0107e na ovogodi\u0161njem zavr\u0161nom koncertu, nastupiti i dive sopran Olga Makarina, mecosopran Alesandra di \u0110or\u0111o i sopran Ajelet Koen koja nam dolazi iz Izraela.<\/p>\n

Na \u0161ta si najvi\u0161e ponosan kada je hor u pitanju i \u0161ta su budu\u0107i planovi?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Hor Bra\u0107a Baruh<\/figcaption><\/figure>\n

Ponosan sam na \u010dinjenicu da je Srpsko-jevrejsko peva\u010dko dru\u0161tvo, hor Bra\u0107a Baruh zapravo najstariji jevrejski hor na svetu (gledano po jevrejskoj liniji) i da je osnovan ba\u0161 u Beogradu jo\u0161 davne 1879. godine. Pored velikih umetni\u010dkih dostignu\u0107a koje je hor ostvario jo\u0161 od samog osnivanja, dodao bih i to da smo, u proteklih desetak godina, ostvarili zaista impozantan broj koncerata, nastupa, inostranih gostovanja i da smo osvojili veliki broj nagrada na me\u0111unarodnim festivalima i takmi\u010denjima.<\/p>\n

Koliko \u010dlanova ima i ako bi neko voleo da se priklju\u010di \u2013 da li ima audicije nekim danima?<\/strong><\/p>\n

Hor broji oko \u0161ezdeset aktivnih \u010dlanova, a obi\u010dno svake jeseni organizujemo audiciju za prijem novih \u010dlanova. Vi\u0161e o radu hora se\u00a0 mo\u017ee na\u0107i i na internet stranici hora, odnosno dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n

\u0160ta bi po\u017eeleo Rossi Festu u Novoj godini?<\/strong><\/p>\n

\u017deleo bih da festival okupi jo\u0161 vi\u0161e mladih, talentovanih I kreativnih ljudi kojima \u0107e mo\u0107i da pru\u017ei dalji podstrek u budu\u0107em usavr\u0161avanju i umetni\u010dkim ostvarenjima.<\/p>\n

\n

Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n