{"id":3126,"date":"2020-01-15T18:58:17","date_gmt":"2020-01-15T17:58:17","guid":{"rendered":"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=3126"},"modified":"2025-03-07T20:26:21","modified_gmt":"2025-03-07T19:26:21","slug":"sanja-sodad-klavir-u-genima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2020\/01\/15\/sanja-sodad-klavir-u-genima\/","title":{"rendered":"Sanja Sodad: klavir u genima"},"content":{"rendered":"

INTERVJU<\/em><\/p>\n

Sanja Sodad je na\u0161a pijanistkinja koja vi\u0161e od 18 godina \u017eivi u Parizu. To mo\u017eda i ne bi bilo neobi\u010dno da tamo nije oti\u0161la sa samo 13 godina da \u2013 studira.<\/strong><\/p>\n

\"\"
Photo by: Lyodoh Kaneko<\/figcaption><\/figure>\n

Prve klavirske korake pravi u muzi\u010dkoj \u0161koli \u201eKosta Manojlovi\u0107\u201c u Zemunu. Sa 6 godina dolazi kod prof. Zlate Male\u0161 \u2013 pedagoga iz \u010dije su klase potekli na\u0161i brojni uspe\u0161ni pijanisti, izme\u0111u ostalog i Sanjina 12 godina starija sestra Lidija Bizjak. Ve\u0107 sa 8 godina je svirala Hajdnov koncert u D-duru u Velikoj sali Kolar\u010deve zadu\u017ebine (koncert je prenosio Dragstor ozbiljne muzike Beograda 202, a zanimljivo je da je tada nastupio i Nemanja Radulovi\u0107 koji \u0107e kasnije tako\u0111e biti \u0111ak \u201eKoste Manojlovi\u0107\u201c).<\/p>\n

Jedno od prvih se\u0107anja na nju mi je sa \u0161kolskih internih \u010dasova na koje sam retko kad izlazila bez treme, dok je 3 godine mla\u0111a Sanja samopouzdano kora\u010dala ka bini, kao da je sve to igra. S tim \u0161to je igra bila ozbiljna, a ona je sa zrelo\u0161\u0107u mnogo starije osobe njom lako upravljala, podi\u017eu\u0107i svaki put lestvicu za stepen vi\u0161e.<\/p>\n

Vrlo brzo, isticala se na svim zna\u010dajnim takmi\u010denjima u zemlji, a i \u0161ire (Bukure\u0161t, Ko\u0161ice, Pariz, Prag, Novgorod, Kijev…). Sa 12 godina pola\u017ee prijemni za Pariski konzervatorijum i kao stipendista francuske vlade odlazi na studije kod \u010duvenog \u017daka Ruvijea. U Parizu je \u010deka sestra Lidija, koja joj je najve\u0107a podr\u0161ka svih ovih godina. Njihov Bizjak Piano duo<\/a> je 2002. godine, iako neplanirano, usledio kao prirodan nastavak neraskidive sestrinske veze. Pored brojnih priznanja i koncerata sa zna\u010dajnim svetskim orkestrima, snimile su dva CD-a: \u201cPetru\u0161ka\u201d i \u201cPosve\u0107enje prole\u0107a\u201d<\/a> Igora Stravinskog u 4 ruke (Mirare, 2013), i koncerte Pulanka i Martinua sa \u0160tutgartskom filharmonijom<\/a> (Onyx, 2015).<\/p>\n

\"\"<\/a>
„Moja prva kaseta“: Sanja Bizjak i Nemanja Radulovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

S obzirom na koncertne aktivnosti i profesorski rad u muzi\u010dkoj \u0161koli \u201eKlod Debisi\u201c u Parizu, Sanja u Beograd dolazi najvi\u0161e tokom \u0161kolskog raspusta. Povod za poslednji boravak u rodnom gradu je bio koncert u galeriji SANU krajem decembra \u2013 24 godine nakon svog prvog nastupa na ovom mestu. Osim \u0161to je sada ne\u0161to iskusnija, i dalje sa istom posve\u0107eno\u0161\u0107u i perfekcionizom pristupa klaviru i klasi\u010dnoj muzici. Nema kompromisa, niti umiljavanja publici sa izborom repertoara, bilo da je u pitanju Mocart, \u0160uman, \u0160open ili Mokranjac. \u00a0Jedina vidna promena je u prezimenu \u2013 Sodad.<\/p>\n

Par dana pre Nove godine, nalazimo se u Zemunu i pri\u010damo o njenom detinjstvu, odlasku u Pariz, koncertima i svemu \u0161to profesija ozbiljnog muzi\u010dara nosi sa sobom \u2013 od putovanja, divnih iskustava do nezaobilazne usamljenosti, koja kako ka\u017ee \u2013 posebno prati pijaniste.<\/p>\n

„CLASSICALL“: Kako ti deluje povratak u Zemun? <\/strong><\/p>\n

SANJA SODAD:<\/strong> Ose\u0107am se ba\u0161 blisko sa Zemunom. Beograd me je malo umorio, ali Zemun mi je ostao ta neka prva mladost, odnosno detinjstvo. Iako ja nisam Zemunka \u2013 otac mi je Zemunac, ali ja sam odrastala na Novom Beogradu. Sigurna sam da bih jednog dana kupila ku\u0107u ovde. Blizu Dunava ili u nekoj mirnoj ulici. To je ma\u0161tanje, ali konkretno ma\u0161tanje. Zemun ima neki poseban \u0161mek.<\/p>\n

Rano si oti\u0161la u Pariz, sve si ubrzano zavr\u0161ila kada je \u0161kola u pitanju, do kog si razreda ovde stigla?<\/strong><\/p>\n

Konzervatorijum u Parizu sam upisala sa 13 godina, moralo je sve da se zbrza. Jedan razred u ni\u017eoj muzi\u010dkoj sam spojila, tako da sam i\u0161la 5 godina. Trebao mi je sertifikat da sam zavr\u0161ila neku srednju \u0161kolu pa sam srednju muzi\u010dku zavr\u0161ila za godinu dana. Malo su mi progledali kroz prste \u2013 nemam muzi\u010dku gimnaziju, ali sam ispolagala sve muzi\u010dke predmete. Harmoniju recimo \u2013 za par meseci sam dala gomilu ispita. I \u017eao mi je \u0161to nisam imala hor! \u0160uman ima mali priru\u010dnik za muzi\u010dare gde izme\u0111u ostalog ka\u017ee svaki muzi\u010dar treba da peva u horu, to je va\u017eno iskustvo. A sa Jelenom Br\u010darevi\u0107 u \u201eKosti Manojlovi\u0107\u201c hor je bio do\u017eivljaj. U Parizu sam posle u\u010dila u ve\u010dernjim terminima i zavr\u0161avala 7. i 8. razred osnovne \u0161kole kad sam dolazila u Beograd.<\/p>\n

Kako pamti\u0161 \u010dasove klavira sa Zlatom Male\u0161?<\/strong><\/p>\n

Ja sam to radila sa nekom vrstom lako\u0107e. Zlata je bila zahtevna, davala mi je Betovenovu sonatu sa 10 godina. Ali, bilo je dosta te\u0161kih momenata i dosta samo\u0107e. Sada mo\u017eda ne bih sve ba\u0161 tako uradila, ali tad ja nisam odlu\u010divala. Zlata me je vodila na sva \u017eiva takmi\u010denja, svuda \u2013 od Rusije do Ni\u0161a. Bilo je va\u017eno da se tad krene. Zahvaljuju\u0107i toj ranoj dispilini i ozbiljnom radu sada nisam izgubljena, znam \u0161ta ho\u0107u, imam u slobodu u tom smislu.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do toga da ide\u0161 u klasu kod \u017daka Ruvijea i kako ti se to sve \u010dinilo kad si oti\u0161la?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Photo: Marco Borggreve<\/figcaption><\/figure>\n

Za Pariz se nekako znalo od moje devete godine. I da \u0107u prvom prilikom \u2013 a to je sa 12 godina, ako sve bude ok, da poku\u0161am, da odem na prijemni. Za to se spremalo. Bila sam jako sre\u0107na \u0161to idem, ali onda kad sam do\u0161la shvatila sam da nije ba\u0161 sve idili\u010dno. Svi su imali bar po 4, 5, 6 godina vi\u0161e. Malo sam bila razo\u010darana u po\u010detku, taj moj de\u010diji entuzijazam je malo splasnuo. Ali, iako je bilo te\u0161ko, to mi je baza. I dan danas se prvo obratim svom profesoru Ruvijeu kad god mi ne\u0161to treba u profesionalnom smislu. A i sestra Lidija je ve\u0107 bila tamo, tako da je to neka dublja veza nego sa profesorima kod kojih sam kasnije i\u0161la na master.<\/p>\n

Master si poha\u0111ala kod ruskih profesora ?<\/strong><\/p>\n

Posle Pariza sam bila u Gracu. Na prvi master sam krenula sa 16 godina sa Aleksandrom Sacom. Posle sam bila u Minhenu dve godine kod Eliso Virsaladze koja je pijanisti\u010dka ikona. Za tre\u0107i master \u2013 i tu sam se zaustavila \u2013 sam bila u Londonu sa Dmitri Aleksejevim.<\/p>\n

Kako bi najjednostavnije opisala \u0161ta je \u201eruska \u0161kola\u201c?<\/strong><\/p>\n

Ne postoji vi\u0161e ruska \u0161kola kao nekad. Izme\u0111u francuske i ruske \u0161kole je recimo razlika u prostoredu. Mo\u017eda i u temperamentu. Francuzi posve\u0107uju pa\u017enju sitnicama, prefinjeni su, a Rusi imaju \u0161iru sliku. Ali opet to ne mora ni\u0161ta da zna\u010di. Meni ta \u201eruska \u0161kola\u201c sa\u017eima sve \u2013 i tehniku i muziku i op\u0161te obrazovanje, knji\u017eevnost, estetiku, istoriju… Sve je u sklopu usavr\u0161avanja za ozbiljnog muzi\u010dara.<\/p>\n

Mora\u0161 biti odre\u0111eni profil li\u010dnosti da bi se ozbiljno bavio klasi\u010dnom muzikom?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Festival La Folle Journ\u00e9e, Nantes<\/figcaption><\/figure>\n

Francuska je demokratska zemlja u sr\u017ei te re\u010di. Ne znam nijednu zemlju koja je toliko u jednakosti: muzika je za sve. I sad ne mo\u017ee\u0161 da im ka\u017ee\u0161 \u2013 pa… nije ba\u0161. Naravno da jeste u smislu da slu\u0161a\u0161, ali da se bavi\u0161 time… nije za svakoga. Ne\u0107u da budem elitista, ali u su\u0161tini, ima ta doza povr\u0161nosti. To je kao i sve ostalo, ali ne mo\u017ee\u0161 da se bavi\u0161 sportom 3 puta nedeljno i onda do\u0111e\u0161 ku\u0107i i to je to. Mora\u0161 da ima\u0161 instrument ako ho\u0107e\u0161 da ide\u0161 u muzi\u010dku \u0161kolu. Porodica je tu jako bitna.<\/p>\n

Da li su ljudi \u010dijoj deci dr\u017ei\u0161 \u010dasove svesni da im je profesorka nekada\u0161nji vunderkind?<\/strong><\/p>\n

E, to se i ja nekad pitam (smeh<\/em>). Nismo svi isto kvalifikovani. Neki ljudi ka tome streme, \u017eele da budu profesori klavira. Ja iskreno nisam planirala da budem profesor klavira u ovim godinama. Prvo sam bila malo ljuta, a sad sam prihvatila to na na\u010din da ja imam ne\u0161to da nau\u010dim. Ne samo o muzici, ve\u0107 i odnosu sa decom, roditeljima, o\u010dekivanju od\u00a0 manje i vi\u0161e talentovane dece, radu sa rasejanom, hiperaktivnom, povu\u010denom decom… Muzika je tamo kao hobi, \u010dasovi su po pola sata. Ali kad je dete nadareno dr\u017eim \u010dasove i kod ku\u0107e i to mi nije te\u0161ko. Imam jednu u\u010denicu koja je ba\u0161 nadarena, ima 10 godina. Njeni roditelji organizuju male koncerte kod njih ku\u0107i, pa sviramo program ona i ja.<\/p>\n

U\u010destvovala si kao vrlo mlada na takmi\u010denju Vladimir Horovic u Kijevu, kada je to bilo?<\/strong><\/p>\n

Bila sam sa Lidijom tamo 2003. godine. Ona me je bodrila. Svirala sam drugi \u0160openov koncert. To je takmi\u010denje za mlade, ali su u \u017eiriju bili Ba\u0161kirov, Boris Berman… Trajalo je dugo, 3 nedelje. Tad nisam htela mnogo da ve\u017ebam, pa smo tamo u\u010dile koncert na licu mesta i dobila sam drugu nagradu. To sve zahvaljuju\u0107i Lidiji.<\/p>\n

\u0160ta bi jo\u0161 izdvojila od zna\u010dajnih nastupa?<\/strong><\/p>\n

Ima raznih iskustava. Kao klinka sam svirala u Pragu u Rudolfinumu; sad smo svirale u Kini po prvi put u nekoj ogromnoj sali sa zlatnim plafonima, u gradu koji je recimo kao Ni\u0161. S tim \u0161to je njihov Ni\u0161 4 Srbije. Akustika je fenomenalna. U Japanu je isto akustika fantasti\u010dna. U Kini smo svirale Pulanka i Bruha. U Tokiju sam ja sama izvodila poslednji Mocartov koncert.<\/p>\n