{"id":2885,"date":"2019-11-13T23:46:00","date_gmt":"2019-11-13T22:46:00","guid":{"rendered":"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=2885"},"modified":"2021-06-03T22:44:27","modified_gmt":"2021-06-03T20:44:27","slug":"twenty-children-an-elegy-for-the-sandy-hook-victims","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2019\/11\/13\/twenty-children-an-elegy-for-the-sandy-hook-victims\/","title":{"rendered":"\"Twenty Children\" - an Elegy for the \"Sandy Hook\" victims"},"content":{"rendered":"

AMERIKANAC U BEOGRADU<\/em><\/p>\n

Majkl \u0160afer, kompozitor<\/p>\n

\u010cak iako pratite de\u0161avanja preko okeana vezana za klasi\u010dnu muziku, verovatno niste do sad bili u prilici da \u010dujete za ameri\u010dkog kompozitora Majkla \u0160afera. A mo\u017eda ste i pro\u0161li pored njega negde na Karaburmi \u2013 omiljenom delu grada za razmi\u0161ljanje i pisanje muzike, kada boravi u Beogradu. Ipak, sastanak ugovaramo u centru i nalazimo se u ba\u0161ti hotela \u201cMoskva\u201d na iznena\u0111uju\u0107e prijatnom oktobarskom suncu. Majkl \u0160afer, ozbiljan i duhovit u isto vreme, pri\u010da o svom umetni\u010dkom putu koji je sve samo ne tipi\u010dan. Po\u010dev\u0161i od toga da je radije izabrao vojsku nego studije muzike, preko raznih profesija kojima se bavio \u2013 glumom, pisanjem mjuzikla i pozori\u0161nih komada, do 30 godina radnog sta\u017ea u u kompjuterskoj firmi, da bi se od 2003. ponovo posvetio komponovanju. \"\"<\/p>\n

Centralna tema razgovora je kompozicija \u201cTwenty Children\u201d \u2013 njegovo najzna\u010dajnije delo posve\u0107eno \u017ertvama tragi\u010dne pucnjave koja se dogodila u Konektikatu, gde je \u0160afer rastao. Kao posledica napada 20-togodi\u0161njeg \u010doveka, dvadesetoro dece (izme\u0111u 6 i 7 godina) i \u0161est u\u010ditelja nastradalo je u osnovnoj \u0161koli Sandy Hook, 2012. godine. Slede\u0107e godine planira se premijera\u00a0 u Americi, a glavni cilj bi\u0107e prikupljanje nov\u010danih sredstava namenjenih Sandy Hook Promise organizaciji<\/a>.<\/p>\n

U momentu kada se upoznajemo, pored ovoga, o Majklu \u0160aferu znam samo to da je pisao muziku predvi\u0111enu za terapiju pacijenata koji pate od Alchajmerove bolesti. \u010cinjenica da svojim kompozicijama poku\u0161ava da pomogne drugima dovoljan je razlog da se obrati pa\u017enja na njegovu \u017eivotnu pri\u010du, koju on po\u010dinje \u2013 od po\u010detka.<\/p>\n

ClassicAll: Kada je muzika u\u0161la u Va\u0161 \u017eivot?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Majkl \u0160afer u Makedonskoj ulici<\/figcaption><\/figure>\n

Majkl \u0160afer<\/strong>: Po\u010deo sam sa \u010dasovima klavira sa \u010detiri godine, moj otac je bio nastavnik klavira. I ve\u0107 u osmoj sam znao da \u017eelim da komponujem koncertnu muziku. Ne znam kako sam do\u0161ao do tog zaklju\u010dka, ali jesam (smeh<\/em>). Tako da sam puno u\u010dio, svirao nekoliko instrumenata u srednjoj \u0161koli \u2013 trubu, hornu\u2026 Kada je do\u0161lo vreme za koled\u017e nisam \u017eeleo da u\u010dim da pi\u0161em u\u017easnu muziku kao na Akademiji. I nisam \u017eeleo da mi ti likovi budu profesori (Roger Sessions i drugi). Bili su toliko nadmeni, kao iz drugog veka. Tako da sam se pridru\u017eio vojsci sa 18 godina. Bila je 1964, bli\u017eio se rat u Vijetnamu. Bio sam tamo kratko, kao obave\u0161tajni oficir.<\/p>\n

\u0160ta se de\u0161ava nakon vojske?<\/strong><\/p>\n

I dalje nisam \u017eeleo da idem na koled\u017e. \u017diveo sam neko vreme u Berlinu, bavio se glumom (Beket, Pinter, velika produkcija Aristofanovih \u201cPtica\u201d). Napisao sam i nekoliko mjuzikla, tako\u0111e. Kasnije, preselio sam se u Njujork i po\u010deo da pi\u0161em komade. Pisao sam ih 20 godina. Prvi zna\u010dajan, koji je privukao malo pa\u017enje, je bio komad o tome kako \u0160ekspir nije pisao sva ta dela. I sad, ameri\u010dki kompozitor Daron Hagen, \u017eeli da ga pretvorimo u operu, nakon \u0161to je toliko dugo zakopano. Tako da, eto mene, 35 godina kasnije (smeh<\/em>).<\/p>\n

Kada ste odlu\u010dili da napi\u0161ete delo koje se odnosi na tragi\u010dni doga\u0111aj koji se desio u \u0161koli Sandy Hook?<\/strong><\/p>\n

Zapravo, supruga me je zvala dok sam vozio da mi ka\u017ee za ubistva, Kada sam video vesti, gledao sam u decu koja su izgledala isto kao moja. Emili Parker je bila kao moja \u0107erka Kejti, a Dilan Hokli kao moj sin Patrik. Imam rane muzi\u010dke bele\u0161ke od februara 2013, dva meseca nakon napada. Kako sam dugo radio u marketingu, do\u0161ao sam do ideje da napi\u0161em delo koje \u0107e slu\u017eiti kao sredstvo za prikupljanje novca. A Vlada (Vladimir Uratarevi\u0107, violinista, aran\u017eer) kog sam upoznao 2014. pomogao mi je da osmislim kona\u010dni izgled dela.<\/p>\n

Kako biste opisali kompoziciju \u201cTwenty children\u201d?<\/strong><\/p>\n

To je horska elegija. Elegija je poeti\u010dna re\u010d (Elegy Written in a Country Churchyard <\/em>je poznata pesma). Ambiciozno delo, moje najve\u0107e do sad. Pisano je za 26 peva\u010da (6 nastavnika i 20-oro dece) i guda\u010dki sekstet, a dirigova\u0107e Joel Revsen. On je dirigent Metropoliten opere i kada je \u010duo za sve ovo rekao je „ra\u010dunajte na mene“ bez da je prethodno \u010duo muziku.<\/p>\n

Da li je muzika uznemiruju\u0107a?<\/strong><\/p>\n

Tema je uznemiruju\u0107a. Moj otac je bio orgulja\u0161 i horski dirigent pa poznajem \u010ditavu istoriju crkvene muzike, memorijalna dela, rekvijeme i tako dalje. Kompozitori su to ve\u0107 pisali. A ja sam uzeo Tibetansku knjigu mrtvih<\/em> i kineski I Ching <\/em>\u00a0i napisao libretto na osnovu toga. Glavna ideja Tibetanske knjige mrtvih<\/em> je ponovno ro\u0111enje. Tako da je, na neki \u010dudan na\u010din, pozitivno. Znate, sve \u0161to je tek \u010dekalo tu decu\u2026 trebalo bi da mogu nastave i imaju nov \u017eivot. Ova knjiga ka\u017ee \u2013 vide\u0107e svoje svetlo ponovo<\/em>.<\/p>\n

Koliko dugo ste radili na ovoj kompoziciji?<\/strong><\/p>\n

Prvi od \u010detiri dela sam zavr\u0161io u Americi 2017. Nastavio sam u Beogradu \u2013 planirao sam da ostanem dva meseca, a ostao sam osam. Zavr\u0161io sam je kona\u010dno oko Bo\u017ei\u0107a 2018. Prvi put u \u017eivotu morao sam jednostavno da se probudim i pi\u0161em muziku. Hranio sam se na taj na\u010din. Zato mislim da je ispalo dobro, jer nisam mislio ni na \u0161ta drugo.<\/p>\n

Premijera \u201cTwenty Children\u201d je zakazana za oktobar slede\u0107e godine?<\/strong><\/p>\n

Da. Bi\u0107e izvedeno na Weslyan University u Konektikatu, blizu \u0161kole Sandy Hook. Tako\u0111e planiramo live stream, <\/em>a upoznao sam neke sjajne muzi\u010dare u Beogradu koji su pokazali interes da izvedu delo ovde.<\/p>\n

Kako ste po\u010deli da pi\u0161ete muziku za pacijente sa demencijom?<\/strong><\/p>\n

1989. godine upoznao sam mladu producentkinju Suzan Vajt. Postali smo dobri prijatelji i u njenom studiju sam komponovao pedesetak dela. Jedno od njih je bilo „Quiet Beast“. Napisao sam ga za moju majku, da slu\u0161a tokom svojih hemoterapija. Ovo me je navelo da po\u010dnem da pi\u0161em muziku za pacijente sa demencijom. Razgovarao sam sa par ljudi koji su negovali bolesnike koji pate od Alchajmerove bolesti i rekli su mi da ih muzika smiruje. Pitao sam kada im je to potrebno, odgovorili su mi da je najgore vreme za njih oko 15h. To se zove \u201czala\u017eenje sunca\u201d (\u201csundowning\u201d), tada se najvi\u0161e unervoze. Tako da sam napisao 4 klavirska komada i napravili smo 4 videa \u2013 jedna scena sa jesenjim li\u0161\u0107em i sa puno boja i tri videa zimske idile. Kada smo to poku\u0161ali da prodamo \u2013 bilo je vrlo uspe\u0161no, osim \u0161to bolni\u010dari nisu imali vremena da se time bave pod izgovorom da njihov dan traje 36 sati, i da im ne treba jo\u0161 jedna obaveza.<\/p>\n