{"id":2438,"date":"2019-10-17T17:09:17","date_gmt":"2019-10-17T15:09:17","guid":{"rendered":"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=2438"},"modified":"2019-10-18T22:03:31","modified_gmt":"2019-10-18T20:03:31","slug":"trio-anime-refleksija-srpske-i-irske-muzike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2019\/10\/17\/trio-anime-refleksija-srpske-i-irske-muzike\/","title":{"rendered":"Trio Anime: refleksija srpske i irske muzike "},"content":{"rendered":"

\u201eKamerni sastav je kao komuna, a simfonijski orkestar kao dr\u017eava sa jasnom hijerarhijom. U komuni je nekako demokratija lak\u0161a\u201d.<\/strong><\/p>\n

\"\"
Trio Anime: Du\u0161ica, Marina i Mina Photo by: Darko Sre\u0107kovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Ne de\u0161ava se \u010desto da prolazite Makedonskom ulicom i da u izlogu \u201eMetropolisa\u201d ugledate klasi\u010dne muzi\u010dare\u00a0 kako dr\u017ee violine, sviraju savremenu umetni\u010dku muziku i promovi\u0161u novi CD. Upravo to je bila slika po\u010detkom oktobra kada su violinistkinje Du\u0161ica Mladenovi\u0107, Mina \u0110eki\u0107 i Marina Popovi\u0107, odnosno Trio Anime, predstavljale svoj prvenac pod nazivom \u201eRefleksija\u201d (Metropolis Music, 2019). Doga\u0111aj je upotpunio i irski kompozitor Ian Vilson \u010dija se dela nalaze na disku, a uz njega, poseban gost bio je i na\u0161 akademik, profesor Dejan Despi\u0107 koji je uprkos godinama do\u0161ao da \u010duje drage i cenjene umetnice kako sviraju njegovu muziku.<\/p>\n

Anime su se nedavno vratile sa mini turneje po Irskoj, a odr\u017eale su i nekoliko koncerata u Beogradu. Ko ih je slu\u0161ao u\u017eivo ka\u017ee da deluju kao da sviraju zajedno od malena. Mo\u017eda i nema ve\u0107eg komplimenta od tog \u2013 da su toliko usvirane i sigurne kao da su ceo \u017eivot zajedno na sceni, di\u0161u\u0107i uskla\u0111eno, gledaju\u0107i se i oslu\u0161kuju\u0107i jedna drugu. To \u0161to sve tri sviraju isti instrument doprinosi da se savr\u0161eno razumeju, iako svaka ima svoj stil sviranja. Du\u0161ica je pro\u0161la \u0161kolu profesora Dejana Mihailovi\u0107a, Mina Evgenije Kravceve, a Marina Jasne Maksimovi\u0107. Prvoj je idol Patricija Kopa\u010dinskaja, Marina se divi Davidu Ojstrahu, a Mina svim ljudima koji na visokom nivou interpretiraju bilo koji instrument. \u010cak i svojim \u0111acima. Sa njihovih fotografija zra\u010di vedrina i pozitivnost kreativnih individua, a takav utisak ostavljaju i u razgovoru. To su, izme\u0111u ostalog, razlozi koji ovu tro\u010dlanu muzi\u010dku zajednicu izdvajaju od drugih. U razgovoru sa Du\u0161icom, Minom i Marinom sazna\u0107emo ne\u0161to vi\u0161e o delima sa \u201cRefleksije\u201d, o utiscima iz Irske, kao i o polo\u017eaju umetnika danas.<\/p>\n

ClassicAll: Kakav je va\u0161 utisak o CD-u?<\/strong><\/p>\n

Mina<\/strong>: Prvi put sam \u010dula disk kad je Du\u0161ica pustila u kolima u Irskoj. Nisam ni bila svesna da smo to mi. Bila sam prijatno iznena\u0111ena zvukom, muzikom, atmosferom. Drugi put mi se to desilo u Metropolisu na promociji. Oti\u0161la sam do toaleta da se na\u0161minkam kada sam \u010dula CD sa zvu\u010dnika. Javio mi se ose\u0107aj \u2013 \u0161to je dobro! Ideja je bila da je ovo muzika za usko stru\u010dnu publiku, ali sam u tom momentu shvatila da uop\u0161te ne mora da bude tako.<\/p>\n

Koji je najbolji na\u010din da se ljudi ubede da kupe CD savremene klasi\u010dne muzike?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Du\u0161ica, Mina i Marina Photo by: Darko Sre\u0107kovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Mina<\/strong>: Ne postoji pravi na\u010din da se ljudi ubede da kupe neki CD dok sami ne \u010duju. U\u017eivo promocija, koncert, izlazak pred ljude. To je ono \u0161to \u0107e muziku dovesti do slu\u0161alaca.<\/p>\n

\u0160ta biste rekli da je su\u0161tinska razlika izme\u0111u Despi\u0107eve i Vilsonove muzike?<\/strong><\/p>\n

Mina<\/strong>: Kod Despi\u0107a je u pitanju intelektualna igra sa motivom B-A-C-H i sa uklapanjem sve tri deonice, jako je bitna preciznost. A kod Iana smo se vi\u0161e pozabavile atmosferom. S obzirom na to da su u pitanju slike dosta je zavisilo od na\u0161eg do\u017eivljaja i interpretacije. Prvi stav je Vodopad<\/em> \u2013 pa samim tim i muzika nekako te\u010de, drugi stav su ritmovi severno afri\u010dke muzike (inspirisani slikom i Kleovom posetom pustinji).<\/p>\n

Koliko je zahtevno izvoditi na\u0161u umetni\u010dku muziku, konkretno Despi\u0107evu sonatu za solo violinu?<\/strong><\/p>\n

Du\u0161ica<\/strong>: Postoje dva izdanja ove sonate. Prvo je rukom pisano izdanje, senza mizura<\/em>, odnosno bez taktova, predznaci su ispred svake note. Profesor Despi\u0107 je zamislio da sonata bude quassi una cadenza<\/em>, da izvo\u0111a\u010d ne bude sputan, da shvati interpretaciju \u0161to slobodnije mogu\u0107e. Drugo izdanje je prili\u010dno druga\u010dije, pa smo zajedno do\u0161li do nekog \u201cme\u0111ure\u0161enja\u201d. To pokazuje koliko je muzika \u017eiva, naro\u010dito kada ste u mogu\u0107nosti da se posavetujete sa autorom. \u017delja mi je da zapi\u0161em sva ta re\u0161enja do kojih smo do\u0161li usmenim putem, kako bi i drugim umetnicima bilo jasno \u0161ta je ideja kompozitora.<\/p>\n

\n

P<\/strong>ut do \u201eRefleksije\u201c<\/strong><\/span><\/p>\n

Du\u0161ica Mladenovi\u0107 je pre desetak godina svirala u kamernom sastavu Trio Dominante (sa njom su tu jo\u0161 bile Martina Miler i Ksenija Pejovi\u0107). \u201eNakon \u0161to smo izvele gotovo sav program namenjen triju violina\u201c, pri\u010da Du\u0161ica, \u201edo\u0161le smo u \u010dudnu situaciju da nemamo nov repertoar. Jednog dana, zazvonio mi je fiksni telefon: \u2019Dobar dan, ovde prof. Dejan Despi\u0107\u2019. Mislila sam da se neko \u0161ali, samo \u0161to mu nisam spustila slu\u0161alicu. Zvao je, zapravo, da mi ka\u017ee da je, nakon \u0161to je slu\u0161ao na\u0161 koncert u SANU, re\u0161io da nam napi\u0161e trio. Bila sam zaista po\u010dastvovana! To nam je dalo podstreka da krenemo u potragu za novim kompozicijama. Kako smo tada svirale u guda\u010dkom orkestru \u201eDu\u0161an Skovran\u201c, pitale smo kompozitore sa kojima smo sara\u0111ivale da li bi napisali ne\u0161to za nas. Ian se odazvao\u201c. Vilsonov trio 1927. je inspirisan slikama Pola Klea koje su nastajale te godine \u2013 u svakoj je tra\u017eio i prepoznavao neku muzi\u010dku ideju. \u201eNakon trija, zamolila sam Iana da preradi delo za kvartet\u201c, obja\u0161njava Du\u0161ica. \u201eNaslovio ga je Aus der Zauberk\u00fcche jer je Kleov studio bio kao radionica iz koje nastaju \u010duda. Marina je svirala violu u kvartetu, a sad svira prvobitnu deonicu violine\u201c. Kvartet Anime je premijerno izveo ovu kompoziciju 2016. godine, a iz njega je proistekao istoimeni tro\u010dlani sastav, uz podr\u0161ku SOKOJ-a. Glavna ideja je bila izdavanje kompakt diska \u201eRefleksija\u201c i promocija srpske i irske umetni\u010dke muzike za solo violinu i nestandardni kamerni sastav \u2013 trio violina. Imaju\u0107i u vidu saradnju sa pomenutim autorima, ne \u010dudi \u0161to je Du\u0161ica napravila li\u010dan izbor kompozicija, jer su na neki na\u010din sve pisane za nju i trija u kojima je svirala. Pored Despi\u0107evog i Vilsonovog trija, tu su i njihove solo sonate koje ona izvodi. \u201eRefleksija kao odsjaj svetlosti, misli ili zvuka<\/em>, kao odblesak razmi\u0161ljanja (\u2026) predstavlja muzi\u010dki dijalog izme\u0111u srpskog i irskog kompozitora Dejana Despi\u0107a i Iana Vislona<\/em>\u201d.<\/span><\/p>\n<\/div>\n

Ovog jula svirala si u Irskoj <\/strong>prvi put Vilsonovu sonatu za solo violinu, o kakvoj je muzici re\u010d?<\/strong><\/p>\n

Du\u0161ica:<\/strong> Ianova solo sonata je inspirisana irskim tradicionalnim plesovima i pesmama. Za razliku od na\u0161eg folkora koji nam je blizak, ove originalne plesove sam morala da slu\u0161am da bih bolje razumela odakle je on krenuo da gradi svoje delo. Pogotovu je zanimljiv drugi stav inspirisan starom vrstom pevanja, sean-n\u00f3s<\/em>. Na osnovu pesme The Mountain Streams<\/a><\/span>, Ian je napisao svoju originalnu melodiju ovog stava.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do zajedni\u010dkih koncerata u Irskoj?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Programska knji\u017eica i najava koncerta u Slajgu<\/figcaption><\/figure>\n

Mina<\/strong>: Svirale smo 3 koncerta u Beogradu (Kolarac, Italijanski institut i SANU) na kojima je bio i kompozitor Ian Vilson i rekao nam je \u201eovo bismo mogli da izvedemo u Irskoj\u201c. Dosta brzo je usledio poziv i na kraju je bilo ukupno 4 koncerta: Slajgo, zatim okrug Kork i prelepi dvorac Donerejl (Doneraile Court), Koncert u podne<\/em> u Hju Lejn galeriji (Hugh Lane Gallery) u Dablinu. To je ina\u010de najstarija koncertna sezona u Irskoj, jo\u0161 od 70-ih godina. I \u010detvrti koncert u Imo Kortu (Emo Court) u okrugu Li\u0161.<\/p>\n

Kakva je publika tamo i uop\u0161te ljudi sa kojima ste se susretali?<\/strong><\/p>\n

Mina:<\/strong> U Slajgu muzi\u010dari razgovaraju sa publikom posle koncerta, piju vino. Koncerti u dvorcima su bili rasprodati, a koncert u Dablinu je bio besplatan i sala je bila puna do poslednjeg mesta.<\/p>\n

Du\u0161ica:<\/strong> Vrlo su otvoreni i \u017eeljni de\u0161avanja. U okrugu dvoraca nema mnogo prilike za slu\u0161anje klasi\u010dne muzike. Sve je izolovano, ta zdanja su okru\u017eena hektarima zemlje. Ljudi vole da \u0161etaju, da borave u prirodi, onda vide reklamu za koncert i do\u0111u. Program nam je bio dinami\u010dan, uz Despi\u0107a i Vilsona svirale smo Telemana, Baha i Mocarta, a prili\u010dno im se dopala na\u0161a muzika, naro\u010dito ona dela koja imaju dodira sa foklornim elementima \u2013 Marko Taj\u010devi\u0107 Divertimento<\/em>, I stav<\/em>, i Du\u0161an Kosti\u0107 Mikro simfonija<\/em>.<\/p>\n

Marina<\/strong>: Van koncerata glavni utisak je zelenilo i spu\u0161tanje prozora dok se vozimo kako bi u\u0161lo \u0161to vi\u0161e vazduha… Svi su jako fini, pitaju vas u radnji kako ste, odakle ste do\u0161li…<\/p>\n

Kako je nastupati u dvorcima?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Ispred Donerejl dvorca<\/figcaption><\/figure>\n

Du\u0161ica<\/strong>: Dvorci su pripadali engleskim plemi\u0107kim porodicama. Te loze su se ugasile, a sada su preure\u0111eni u izlo\u017ebene muzeje gde se vode ture po 20 minuta, slu\u0161a se istorijat… Neki od njih su skoro otvoreni za javnost pa je ljudima interesantno da do\u0111u i vide ih. Toliko sam bila sre\u0107na \u0161to tu nastupam, kao da sam oti\u0161la u pro\u0161li vek i do\u0161la da sviram u ku\u0107i nekog plemi\u0107a kamernu muziku!<\/p>\n

Mina<\/strong>: Prava mesta za izvo\u0111enja kamerne muzike, tako\u0111e sam se ose\u0107ala privilegovanom \u0161to sam tamo.<\/p>\n

 <\/p>\n

Marina, s obzirom na to da uz violinu svira\u0161 i violu, kakva je razlika izme\u0111u trija i kvarteta?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Violinska demokratija<\/figcaption><\/figure>\n

Meni violon\u010delo najvi\u0161e nedostaje jer \u010desto viola i \u010delo imaju zajedni\u010dke linije. Sad, kao neka \u201etre\u0107a\u201c violina, i dalje ose\u0107am kao da sam violista.<\/p>\n

Kada si se uop\u0161te odlu\u010dila za violu?<\/strong><\/p>\n

Marina:<\/strong> Pa, 2013, za potrebe kvarteta Anime. Prvo sam u\u010dila sama, a onda mi je nakon koncerta u Novom Sadu profesor Dejan Mla\u0111enovi\u0107 predlo\u017eio da upi\u0161em kod njega master. Prvi put kad sam oti\u0161la da me \u010duje svirala sam violinski koncert \u010cajkovskog na violi jer nisam umela ni\u0161ta drugo, a on nije mogao da veruje (smeh<\/em>). Potom je usledio prijemni, master studije i nov po\u010detak. Tehnika sviranja na violi je potpuno druga\u010dija u odnosu na violinu, najvi\u0161e zbog desne ruke, ton se dobija na druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n

Du\u0161ica: <\/strong>Marina nam je jako va\u017ena jer daje bazu da se tri violine ne bi uplele u jedan te isti monotoni zvuk. Bitno je \u0161to je ba\u0161 ona ta koja nam daje tu osnovu. Poti\u010demo iz razli\u010dih klasa, pa su pristup sviranju i produkcija tona kod svake vrlo razli\u010diti. Vizuelno to ne izgleda skroz usagla\u0161eno, ali kada smo poku\u0161ale da menjamo, onda zvu\u010dno nije bilo dobro. Tako da smo ostavile da svaka svira onako kako svira. Tom raznoliko\u0161\u0107u smo doprinele da se svaki instrument \u010duje bolje i da svojom specifi\u010dnom bojom doprinosi puno\u0107i zajedni\u010dkog zvuka.<\/p>\n

Kako vi do\u017eivljavate sviranje u triju, odnosno u kamernom sastavu naspram orkestra? <\/strong><\/p>\n

\"\"
Marina, Mina i Du\u0161ica Photo by: Darko Sre\u0107kovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Mina<\/strong>: Kamerni sastav je kao komuna, a simfonijski orkestar je kao dr\u017eava sa jasnom hijerarhijom. U komuni je nekako demokratija lak\u0161a (smeh<\/em>).<\/p>\n

\u00a0<\/strong>Koliko je te\u0161ko biti umetnik danas?<\/strong><\/p>\n

Du\u0161ica<\/strong>: Imam stalni radni odnos tako da se ne ose\u0107am kompletno kao slobodan umetnik. Volim \u0161to radim u orkestru ali ne mogu time da se zadovoljim. Poku\u0161avam da napravim iskorak kako bih ispoljila svoju kreativnost. Jer, stra\u0161no mi je \u0161to se moj ton ne \u010duje, u orkestarskom zvuku se on jednostavno izgubi.<\/p>\n

Da li imate koncerte i van Beograda?<\/strong><\/p>\n

Du\u0161ica: <\/strong>Te\u0161ko je organizovati koncert u Srbiji jer se svodi na li\u010dni entuzijazam. Radile smo to godinama, ali posle nekog vremena iscrpi se taj elan, jer su ljudi koji vode kulturne centre (\u010dast izuzecima) \u010desto inertni i svejedno im je da li \u0107e se koncert organizovati ili ne. Publici nije svejedno i mislim da su ljudi u unutra\u0161njosti \u017eeljni kvalitetnih de\u0161avanja, ali treba pro\u0107i dug put pregovora da bi se do\u0161lo do trenutka sviranja. \u00a0Ja se sada vi\u0161e ose\u0107am kao menad\u017eer koji puno vremena provodi u komunikaciji sa ljudima, odnosima sa ra\u010dunovo\u0111om… \u0161to ina\u010de rade agenti. A kod nas se sve nekako radi uz pomo\u0107 \u0161tapa i kanapa.<\/p>\n

\u0160ta biste rekli da su prednosti, a \u0161ta mane ovog posla?<\/strong><\/p>\n

Du\u0161ica:<\/strong> Mislim da se \u010desto iskori\u0161\u0107ava na\u0161a ljubav prema sviranju. De\u0161avalo se da sviraju\u0107i u kamernom orkestru\u00a0 cele jedne godine sviramo bez nadoknade jer se ostalo bez sponzora, a zameralo se ako ode\u0161 da svira\u0161 u drugom orkestru za honorar. Ali bez obzira na pote\u0161ko\u0107e, postoji neki unutra\u0161nji goni\u010d, motor pokreta\u010d, koji stalno gura da ide\u0161 napred. Ka novim delima, iskustvima, do\u017eivljajima, ljudima, mestima… I onda shvati\u0161 da je ono najdragocenije zapravo u nama samima i da nema veze sa visinom honorara. Ose\u0107aj \u010diste sre\u0107e nakon dobrog koncerta, ispunjenosti nakon izlaska prvog diska, ponosa kad predstavi\u0161 umetnost svoje zemlje negde u inostranstvu. Tada ima\u0161 utisak da si uradio ne\u0161to va\u017eno i da si najbolji deo sebe ponudio svetu.<\/p>\n

\u00a0<\/strong>Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

CD \u201eRefleksija\u201d se mo\u017ee kupiti u prodavnici plo\u010da Metropolis Music Company, Makedonska 21 ili naru\u010diti online<\/a>.<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Digitalno izdanje mo\u017eete kupiti ovde.<\/a><\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

<\/div>
\n\t\t\t\t\t\t
Share List<\/span><\/div>\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>