{"id":1792,"date":"2019-05-09T13:30:46","date_gmt":"2019-05-09T11:30:46","guid":{"rendered":"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=1792"},"modified":"2021-02-03T13:06:20","modified_gmt":"2021-02-03T12:06:20","slug":"%d0%b0%d1%80%d0%b2%d0%be-%d0%bf%d0%b0%d1%80%d1%82-%d1%82%d0%b8%d0%bd%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0%d0%b1%d1%83%d0%bb%d0%b8-%d0%b8-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b8-k%d1%80%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%84%d0%b5","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/sr_RS\/2019\/05\/09\/%d0%b0%d1%80%d0%b2%d0%be-%d0%bf%d0%b0%d1%80%d1%82-%d1%82%d0%b8%d0%bd%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0%d0%b1%d1%83%d0%bb%d0%b8-%d0%b8-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b8-k%d1%80%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%84%d0%b5\/","title":{"rendered":"Arvo Part: Tintinabuli i Sveti Kristofor"},"content":{"rendered":"

\u201e\u010covek mora da pro\u010disti du\u0161u da bi mogla da zvu\u010di. Instrument mora da bude u redu da bi zvu\u010dao. Mora da se po\u010dne od toga, ne od muzike\u2019\u2019<\/strong><\/p>\n

U najavi dokumentarnog filma \u201eOse\u0107anje Arvoa Parta\u2019\u2019 (“That P\u00e4rt Feeling\u2019\u2019, Paul Hegeman) koji \u0107e biti prikazan ove subote u Muzeju jugoslovenske kinoteke u okviru festivala Beldocs, ka\u017ee se da je ovaj estonski umetnik naizvo\u0111eniji \u017eivi kompozitor na svetu. Njegovu muziku mo\u017eda niste bili u prilici da slu\u0161ate u\u017eivo, ali mogu\u0107e da ste je \u010duli u filmovima ili nekim TV emisijama. Nedavno su mi pa\u017enju privukli poznati mirni tonovi u sceni filma „Elegy“ kada Penelope \u041aruz pozira Benu \u041aingsliju, sa namerom da njena figura kroz odraz objektiva ostane zauvek netaknuta. Muzika koja prati ovaj intimni trenutak je Partova kompozicija Spiegel im Spiegel<\/em>\u2013 Ogledalo u ogledalu<\/em>.<\/p>\n

\"\"
Photo by Priit Grepp, Arvo P\u00e4rt Centre<\/figcaption><\/figure>\n

Iako su njegova dela \u010desta na evropskim scenama, \u0161iroj publici ovaj nesvakida\u0161nji autor nije mnogo poznat. A trebalo bi da bude, bar skoro koliko je, na primer, Bah koji je \u017eiveo pre tri stotine godina. Bez obzira na to da li \u0107e vam se Partova muzika svideti ili ne (mada smo od prvog takta svesni da se radi o ne\u010demu druga\u010dijem) zanimljivo je videti \u0161ta je u moderno vreme \u017eelja ili potreba publike kada je savremena klasi\u010dna muzika u pitanju. Dokle smo kao dru\u0161tvo \u201edogurali\u2019\u2019 od pomenutog Baha, ili jo\u0161 pre njega, od renesanse pa do danas? U slu\u010daju ovog skromnog i velikog estonskog kompozitora \u2013 mo\u017eda i ne previ\u0161e daleko.<\/p>\n

Arvo Part se na po\u010detku karijere vezivao za sovjetsku avangardu (serijalizam i dodekafonija) \u0161to mu je donelo priznanje na Zapadu. Iako \u0107e tek kasnije do\u0107i do svog prepoznatljivog stila vezanog za gregorijansko pevanje i vokalnu polifoniju, i u ranijim radovima se nazirao njegov budu\u0107i put \u2013 autenti\u010dno preno\u0161enje hri\u0161\u0107anskih na\u010dela u stvaranje muzike. \u041aompozicija Credo (1968. godina) svedo\u010di o tome \u2013 u ovom kola\u017eu spojio je moderan zvuk sa citatima tema koje voli (konkretno, Bahovim Preludijumom u ce-duru). Me\u0111utim, re\u010di poput Credo in Jesum Christum u vreme sovjetske dr\u017eave shva\u0107ene su kao provokacija re\u017eima i delo je zabranjeno. Odlazi iz Estonije 1980. godine u \u010demu ga komunisti\u010dka partija ohrabruje.<\/p>\n

\"\"
Photo by Birgit Puve, Arvo P\u00e4rt Centre<\/figcaption><\/figure>\n

U narednih osam godina sledio je period tra\u017eenja tokom koga je kako sam ka\u017ee morao da \u201enau\u010di da ponovo hoda\u2019\u2019. Ono po \u010demu je Part najpoznatiji jeste princip komponovanja koji je nazvao tintinnabuli<\/em> \u2013 \u201emala zvona\u2019\u2019 u prevodu sa latinskog. Zaista, njegovi pa\u017eljivo birani tonovi kristalno odzvanjaju prostorom. U vezi sa tim, veoma zanimljivu konstataciju dala je Bjork razgovaraju\u0107i sa Partom: \u201eVa\u0161a muzika pru\u017ea puno prostora slu\u0161aocu, mogli bismo da \u017eivimo u njoj<\/em>\u2019\u2019! Sli\u010dno je komentarisao i dirigent Robert Vilson rekav\u0161i da je Arvo Part je kompozitor koji zapisuje ti\u0161ine<\/em>. Svo\u0111enjem zvu\u010dnog materijala na ono \u0161to je esencijalno, Part je zapravo tvorac asketizma u muzici. Nova filozofija mogla bi se \u010ditati iz slede\u0107eg: \u201e\u010ditava misterija kosmosa le\u017ei sakrivena iza ume\u0107a povezivanja dva ili tri tona<\/em>\u2019\u2019! Ali oni zahtevaju ni\u0161ta manje od perfektnog izvo\u0111enja. U vezi sa tim Part je mi\u0161ljenja da je najosetljviji instrument ljudska du\u0161a. Slede\u0107i je glas. \u201e\u010covek mora da pro\u010disti du\u0161u da bi mogla da zvu\u010di. Instrument mora da bude u redu da bi zvu\u010dao. Mora da se po\u010dne od toga, ne od muzike<\/em>\u2019\u2019.<\/p>\n

Dovoljan je jedan pogled na ovog skromnog i dobrodu\u0161nog \u010doveka nalik na svetitelja, da bi nam bilo jasno da je muzika koju stvara ogledalo njega samog. Ona je duboko humana, opisana kao velika molitva, poku\u0161ava da savlada ljudsku tugu. Lepa metafora mo\u017ee se na\u0107i u opisima Arvo Part centra: \u201ePartova muzika je kao Sveti \u041aristofor koji uprkos snazi i inteligenciji, uz puno muka prenosi dete (Isusa Hrista) preko reke<\/em>\u2019\u2019. Sam kompozitor muziku vidi kao svog ve\u010ditog prijatelja. \u201eSaose\u0107ajnog, koji razume, opra\u0161ta, te\u0161i, bri\u0161e suze, ali i stvara radosnice, koji je oslobo\u0111enje i let, ali i bolni trn koji ga \u010dini trezvenim i u\u010di poniznosti<\/em>\u2019\u2019.<\/p>\n

U filmu koji \u0107emo premijerno gledati na Beldocs-u o\u010dekujemo da kako ka\u017eu \u201eumetnici koji izvode njegovu muziku ilustruju razli\u010dite aspekte fenomena koji je on sam\u2019\u2019. Ovo jedinstveno ogledalo u ogledalu sigurno vas ne\u0107e ostaviti ravnodu\u0161nim, a mo\u017eda \u010dak prona\u0111ete i neki novi li\u010dni odraz.<\/p>\n

Ivana Ljubinkovi\u0107<\/p>\n