![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2018\/05\/kundera-2387-300x154.jpg\")
<\/p>\n\u041aoliko \u010desto zaista imamo priliku da na velikom platnu u\u017eivamo u slikama koje skrivaju odli\u010dan literarni predlo\u017eak, izvrsnu gluma\u010dku postavu i jo\u0161 bolju muziku? Danas vam otkrivamo ili mo\u017eda samo podse\u0107amo na jedno takvo ostvarenje snimljeno pre 30 godina – film “Nepodno\u0161ljiva lako\u0107a postojanja“.<\/p>\n
Daleke 1984. godine, svetlost dana je ugledao istoimeni roman \u010de\u0161kog pisca Milana \u041aundere, danas jednog od najcenjenijih svetskih knji\u017eevnika. Iako na \u010de\u0161kom jeziku, knjiga je objavljena u Francuskoj, \u0161to je bilo i razumljivo imaju\u0107i u vidu nekoliko stvari: naime, \u041aundera je kao pisac i intelektualac, bio vrlo anga\u017eovan u \u010duvenom pokretu Pra\u0161ko prole\u0107e. Nakon turbulentnih politi\u010dkih de\u0161avanja i ruske okupacije \u010cehoslova\u010dke 1968. godine, \u041aundera gubi posao i poziciju na Filmskoj akademiji u Pragu, gde je predavao svetsku knji\u017eevnost (re\u010d je o \u010duvenoj pra\u0161koj FAMU koju su poha\u0111ali i neki od na\u0161ih najzna\u010dajnijih sineasta: Goran Paskaljevi\u0107, Goran Markovi\u0107, Sr\u0111an \u041aaranovi\u0107\u2026). Jedine dve knjige koje je \u041aundera objavio do 1970. godine – roman “\u0160ala“ i zbirka pripovedaka “Sme\u0161ne ljubavi“ \u2013 bile su povu\u010dene iz knji\u017eara i biblioteka, a sva kasnija \u041aunderina dela bila su zabranjena u domovini, \u010dak do 1990. No, to nije spre\u010dilo \u041aunderu da u Francuskoj, gde je \u017eiveo i predavao od 1975. godine, objavljuje svoja dela, najpre na \u010de\u0161kom a potom i na francuskom jeziku. Zapravo, moglo bi se re\u0107i da je 80-tih godina \u041aundera za \u010cehoslova\u010dku u\u010dinio isto ono \u0161to i Gabrijel Garsija Markes za Latinsku Ameriku, ranije 60-tih: uspeo je da knji\u017eevnost svoje zemlje predstavi zapadnja\u010dkoj \u010ditala\u010dkoj publici. I to sa ogromnim uspehom jer, kako je jedan kriti\u010dar zabele\u017eio: “Tih osamdesetih godina, apsolutno svi su \u010ditali Nepodno\u0161ljivu lako\u0107u postojanja i \u041anjigu smeha i zaborava“.<\/p>\n
<\/p>\n
Interesantno je pomenuti da je tada, usled ve\u0107 pomenutih politi\u010dkih de\u0161avanja, \u010cehoslova\u010dka ostala bez jo\u0161 jednog vrsnog umetnika \u2013 reditelja Milo\u0161a Formana. Za razliku od \u041aundere, koga je put odveo u Francusku, Forman \u0107e oti\u0107i u Ameriku gde \u0107e kasnije potpisati danas ve\u0107 kultna ostvarenja poput filmova “Let iznad kukavi\u010djeg gnezda“, “Amadeus“, “\u041aosa“\u2026 Sasvim o\u010dekivano, re\u017eija filma “Nepodno\u0161ljiva lako\u0107a postojanja“ najpre je bila ponu\u0111ena upravo Formanu, me\u0111utim on je to odbio iz privatnih razloga, jer je u tom trenutku njegovo dvoje dece i dalje \u017eivelo u Pragu. I tako, nakon \u0161to rediteljski zadatak prihvata Filip \u041aaufman, po\u010dinje filmski put \u041aunderine pri\u010de.<\/p>\n
Njegov “roman o ljubavi, ali ne i ljubavni roman“ kako ga je Viskovi\u0107 opisao u \u010dasopisu Danas, zapravo je “ljubavna pri\u010da situirana u kontekst „Pra\u0161kog prole\u0107a“ 1968. i sovjetske okupacije koja je potom usledila“. U \u041aaufmanovoj rediteljskoj viziji, politi\u010dki i dru\u0161tveni kontekst kao da ostaje u drugom planu, dok je naglasak na kompleksnom ljubavnom trouglu koji \u010dine hirurg Toma\u0161 – veliki zavodnik i ve\u010diti radoznali posmatra\u010d i istra\u017eiva\u010d \u017eenskog tela; zatim njegova voljena supruga Tereza i jedina imenovana Toma\u0161eva ljubavnica Sabina \u2013 koja je od svih likova verovatno najbli\u017ea slobodi i lako\u0107i iz naslova romana. Internacionalnu i vi\u0161e nego interesantnu gluma\u010dku podelu, \u010dinili su tada mladi glumci: Britanac Danijel Dej-Luis, francuska glumica \u017dilijet Bino\u0161 kojoj je to bila prva uloga na engleskom jeziku i \u0161vedska glumica Lena Olin.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2018\/05\/tomas-tereza-300x169.jpg\")
<\/p>\n
Iako su studijski kadrovi snimani u Parizu gde je \u041aundera \u017eiveo, on nije \u017eeleo da bude prisutan. Reditelj \u041aaufman se prise\u0107a da je pisac slikovito objasnio “da bi to bilo kao da otac posmatra svoju \u0107erku kako vodi ljubav“. Ipak, njegovo “suptilno prisustvo“ se ose\u0107alo svuda. Naime, \u041aundera nije davao savete Dej-Luisu kako da igra ulogu Toma\u0161a, niti ih je glumac tra\u017eio. Jednom prilikom, Dej-Luis je posetio \u041aunderu u njegovom pariskom apartmanu, i u hodniku primetio “veoma \u010dudnu nadrealisti\u010dku sliku osobe sa tri glave i mnogo o\u010diju“. \u041aunderina supruga Vera je glumcu otkrila da je to naslikao njen mu\u017e koga je “konstanstno nervirala \u010dinjenica da nije prepoznat kao veliki slikar“. Nakon toga, Dej-Luis je \u041aunderi poslao slikarske boje: “kao priznanje Va\u0161oj slikarskoj veli\u010dini“. “Nekoliko prvih nedelja snimanja, gotovo svaki dan, \u041aundera mi je slao predivne male slike. Bile su to slikarske \u0161ale, nekad i uz poneku re\u010d, samo kao podsetnik na njegovo prisustvo i podr\u0161ku“, rekao je glumac tada, u intervjuu za “Njujork Tajms“. Jednom drugom prilikom, na pitanje da li \u017eivot bogat iskustvom \u010dini da njegova dela budu i autobiografska, pisac je odgovorio: \u201cNijedan lik iz mojih knjiga nije autoportret niti portret bilo koje druge osobe. Ne volim preru\u0161ene autobiografije. Mrzim indiskretnost pisaca. Za mene, indiskrecija je najve\u0107i greh. Mi \u017eivimo u doba kada je privatan \u017eivot uni\u0161ten.\u201d<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/classicallradio.com\/articles\/wp-content\/uploads\/2018\/05\/sabina-tereza-300x169.jpg\")
<\/p>\n
I na kraju, jo\u0161 ne\u0161to \u0161to \u0107e suptilno ali ubedljivo upotpuniti va\u0161 filmski ugo\u0111aj, jeste muzika \u010duvenog \u010de\u0161kog kompozitora Leo\u0161a Jana\u010deka, koja pro\u017eima celo ostvarenje. Onima koji ve\u0107 znaju pone\u0161to o \u041aunderinom \u017eivotu i stvarala\u0161tvu, bi\u0107e jasno da je to bila upravo njegova \u017eelja, jer je re\u010d o kompozitoru kome se \u041aundera divio celog \u017eivota. Naime, njegov otac je bio pijanista i muzikolog, koji je Jana\u010deka li\u010dno poznavao i \u010diju je muziku neumorno izvodio. Tako je Milan \u041aundera, i pre nego \u0161to \u0107e Jana\u010dek dobiti zaslu\u017eeno mesto u istoriji muzike, imao privilegiju da raste sa delima “najve\u0107eg \u010de\u0161kog kompozitora“. Zanimljivo je da je u svojoj knjizi “Susret“ iz 2009. godine, \u041aundera Jana\u010deku posvetio celo poglavlje sa simpati\u010dnim podnaslovom “Moja prva ljubav“: “\u041aada bi me neko pitao \u010dime mi se domovina trajno urezala u estetske gene, ne bih oklevao sa odgovorom: Jana\u010dekovom muzikom.“<\/p>\n
Tajna Jana\u010dekove muzike mo\u017eda le\u017ei u tome \u0161to je on svojim delima predstavljao ljude onakvima kakvi jesu, a ne u njihovom najboljem izdanju, kako je pisao Aleks Ros u “The rest is noise“. Iz tog razloga, iako u filmu ima puno dobre muzike, klasi\u010dne i popularne, Jana\u010dekove teme su nekako prirodno postale lajtmotivi glavnih protagonista \u2013 obi\u010dnih ljudi, sa svim njihovim vrlinama i manama. Prvi put kada Toma\u0161 vidi Terezu kako ska\u010de u bazen, remete\u0107i pljuskom partiju \u0161aha mu\u0161karaca koji komi\u010dno stoje oko table u vodi , \u010duju se ne\u017eni tonovi klavirske melodije The Holy Virgin of Frydek\u00a0 – ono \u0161to \u0107e postati Terezina tema.\u00a0 Za razliku od nje, Toma\u0161ova tema koju \u010dujemo na samom po\u010detku filma Fairy Tale<\/em> (The Story of Tsar Berendyey<\/em>) idealno prati njegovu nestalnu prirodu i “erotska prijateljstva“.<\/p>\n