Nije neophodno da odemo u stranu zemlju čiji jezik ne govorimo da bismo se osećali kao izgubljeni u prevodu. Puno puta smo nesnađeni i u komunikaciji na poznatom mestu, sa poznatim ljudima, pa je često jedino što nam preostaje da ućutimo. Ali i tada se kao za slamku hvatamo za tišinu u nadi da će biti glasnija i sadržajnija od svih mogućih izgovorenih reči, da će saopštiti nešto više, štedeći nas tumačenja između redova.
Neki filozof je rekao „O onome o čemu se ne može govoriti treba ćutati.“ Кada ste poslednji put slušali ili tumačili tišinu? Da li biste nekad otišli na koncert kako bi slušali delo od 4 minuta i 33 sekunde bez muzike ili ste bliži onima koji uključuju radio kako bi od tišine pobegli?
Džon Кejdž je kompozitor koji je promenio shvatanje muzike u 20. veku, odnosno zvukova koji nas svakodnevno okružuju: ‘Mocart i Betoven će uvek zvučati isto, ali ako oslušnete saobraćaj na 6. Aveniji – uvek je drugačiji!’ Složili se sa tim ili ne, Кejdžovih čuvenih 4’33“ danas spadaju u red umetničkih dela koje jednostavno ne smete propustiti!
Poslušajte Кejdžov orkestarski zvuk tišine, „napisan“ 1952. – 12 godina pre nego što su Sajmon i Garfankl objavili svoj veliki hit sa sasvim drugim značenjem.
Pratite nas na fejsbuku ClassicAll – all the classics you can handle
i na YouTube kanalu ClassicAll Radio
