{"id":7022,"date":"2025-03-19T18:56:33","date_gmt":"2025-03-19T17:56:33","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=7022"},"modified":"2025-03-19T19:59:54","modified_gmt":"2025-03-19T18:59:54","slug":"etnomuzikoloskinja-ana-hofman-kolektivno-dizanje-glasa-je-jedan-od-sinonima-za-protest","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2025\/03\/19\/etnomuzikoloskinja-ana-hofman-kolektivno-dizanje-glasa-je-jedan-od-sinonima-za-protest\/","title":{"rendered":"Etnomuzikolo\u0161kinja Ana Hofman: Kolektivno dizanje glasa je jedan od sinonima za protest"},"content":{"rendered":"

„Za mene slogan \u201cpumpaj\u201d ozna\u010dava upravo \u017eivotnu energiju koju ovi protesti usisavaju iscrpljenom dru\u0161tvu koje je sistematski razgra\u0111ivano“<\/strong><\/p>\n

\u201cOva ma\u0161ina ubija fa\u0161iste<\/em>\u201d \u010duvena je re\u010denica ispisana na gitari ameri\u010dkog folk peva\u010da Vudja Gatrija, autora \u010duvene pesme This land is your land <\/em>napisane 1940. godine. Grupa EKV \u0107e 1986. na albumu \u201cLjubav\u201d snimiti, na neki na\u010din \u201csestrinsku\u201d pesmu Zemlja <\/em>\u010diji nas stihovi osve\u0161\u0107uju skoro \u010detiri decenije. Poslednjih meseci nas intenzivno podse\u0107aju gde \u017eivimo i za \u0161ta se borimo, zahvaljuju\u0107i blokadnom horu koji je va\u017ean deo svih dosada\u0161njih \u00a0studentskih protesta, o \u010demu smo nedavno pisali<\/a>. O ulozi naroda u kolektivnom pevanju, kao i o zna\u010daju muzike na protestima razgovarali smo sa etnomuzikolo\u0161kinjom dr Anom Hofman, koju posebno privla\u010di politi\u010dki potencijal muzike i zvuka: \u201dProtesti i muzika (i \u0161ire zvuk) se tesno pro\u017eimaju stvaraju\u0107i svojevrsnu zvu\u010dnu ekologiju protesta, \u010demu svedo\u010de mnogi primeri kroz istoriju i u razli\u010ditim krajevima sveta. Ipak, slobodno mogu re\u0107i da su aktuelni protesti posebno \u2018muzi\u010dki\u2019\u201d, obja\u0161njava Ana.<\/p>\n

Osim horova, podjednako je zanimljivo obratiti pa\u017enju na na\u010dine na koji se studenti, pa i muzi\u010dari poigravaju sa muzikom i tako \u0161alju va\u017ene poruke. One su uvek politi\u010dke, ali je na\u010din na koji se plasiraju, u skladu sa duhom novih generacija, potpuno originalan, kreativan i duhovit. Jedan od prvih primera bilo je studentsko pozivanje na odgovornost javne tu\u017eiteljke Zagorke Dolovac pesmom Iza\u0111i mala; <\/em>tu je i pesma Sanja<\/em> grupe Alisa kojoj su nov smisao dali stihovi Mi smo jedni drugima redari<\/em>.<\/p>\n

Ana Hofman nam ukazuje na jo\u0161 neke slu\u010dajeve u kojima poznate melodije dobijaju novi tekst: \u201cOd intervencija u poznate pesme tu su Mi pumpamo, celi dan i no\u0107<\/em> ili prepevana pesma Mito bekrijo<\/em>. Od autorskih pesama pisanih za proteste \u010duli smo pesmu<\/a> koju izvodi Topalko, a autori su grupa samoorganizovanih studenata i muzi\u010dara. Nastaje i dosta novih\u00a0 rep\/trep pesama, kao \u0161to su one grupe Savastano381<\/a>, dodaje Hofmanova.<\/p>\n

Jedna od prvh reakcija muzi\u010dara na aktuelna de\u0161avanja bila je efektna improvizacija grupe Sevdah bejbi inspirisana reakcijom spikera Radio Beograda Aleksandra Bo\u017eovi\u0107a na vesti koje je \u010ditao. Negde u vreme kada je „Jaooo“ postalo va\u017ena re\u010d na protestima, u upotrebu je u\u0161lo i sada ve\u0107 \u010duveno „pumpaj“, slogan koji se uzvikuje u masi i pojedina\u010dno, ispisuje na transparentima, na dru\u0161tvenim mre\u017eama, i izgovara umesto izvika u kolu \u2013 \u201ckao \u0161to smo \u010duli prilikom izvo\u0111enja ansambla Abra\u0161evi\u0107<\/a>\u201d<\/span>, podse\u0107a nas Ana. U momentu kada ovaj tekst nastaje, Ana mi javlja za najnoviju obradu pesme Za million godina<\/em> studenata FDU sa ne\u0161to izmenjenim stihovima: Vi\u0161e ne boj se, svi uz studente..<\/em>. Va\u017enost kolekitvnog udru\u017eivanja kroz pevanje i sve ono \u0161to nam je poslednjih meseci vra\u0107alo nadu u novi po\u010detak, sada nam tuma\u010di Ana Hofman, ro\u0111ena Ni\u0161lijka sa prebivali\u0161tem u Ljubljani gde radi kao vi\u0161a nau\u010dna saradnica na Institutu za kulturalne i studije se\u0107anja.<\/p>\n

\"\"
dr Ana Hofman<\/figcaption><\/figure>\n

ANA HOFMAN:<\/strong> Od samog po\u010detka pratim ulogu muzike na razli\u010ditim nivoima, na koje na\u010dine ona strukturi\u0161e odre\u0111ene faze u protestnim aktivnostima, kako ih defini\u0161e, poja\u010dava, umiruje. Ironi\u010dno, upravo je i zvuk \u2013 odnosno zvu\u010dni top \u2013 iskori\u0161\u0107en kao oru\u017eje protiv demonstranata na zadnjem masovnom protestu u Beogradu. Ovo nam pokazuje jo\u0161 jedan nivo upotrebe zvuka i muzike na protestima koje ne smemo zanemariti, a to je njihova vibracijska mo\u0107 koja mo\u017ee biti i pretnja.<\/p>\n

Posebnu pa\u017enju mi naravno privla\u010di kolektivno pevanje, od horskog pa do drugih vrsta kolektivnih vokalizacija, kao \u0161to su pevanje uz muziku sa zvu\u010dnika ili uz hor, skandiranje slogana, pevanje i skandiranje u studentskim kolonama. To su sve vidovi kolektivnog vokalnog izraza koji, iako se \u010desto ne razume kao pevanje u klasi\u010dnom smislu, jeste va\u017ean vid masovnog muzi\u010dkog anga\u017emana. Da budem malo poeti\u010dna, kolektivni glas ili kolektivno dizanje glasa i jeste jedan od sinonima za protest.<\/p>\n

„CLASSICALL“: Poznati muzi\u010dari su devedesetih godina, uklju\u010duju\u0107i i 5. oktobar, podigli glas sa gra\u0111anima, a sada su tu ulogu preuzeli dirigenti i blokadni horovi. U \u010demu je mo\u0107 muzike na aktuelnim masovnim protestima?<\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to vidimo na delu svih ovih dana je upravo va\u017enost muzike za kolektiv u nastajanju. U ve\u0107ini slu\u010dajeva su to ad-hok kolektivi, koji kroz zajedni\u0161tvo i solidarnost nastaju ovde i sada. Na primer, dok ljudi zajedno pevaju stihove ovo je zemlja za nas<\/em> ili nikad ne boj se<\/em> stvara se ose\u0107aj zajedni\u0161tva i potvr\u0111uje ono \u0161to se \u010desto u kolektivnom pevanju na protestima uzima kao op\u0161te mesto, a to je da ono omogu\u0107ava dru\u0161tvenu koheziju, ma koliko ona trenutna ili prolazna bila. U takvim slu\u010dajevima govorimo o spontanom doga\u0111anju mase, a ovi protesti su svakako jedni od najdinami\u010dnijih i najnepredvidljivijih u tom smislu. Ako se izuzme glavni program na bini, ve\u0107ina protestnih aktivnosti se de\u0161ava u spontanoj interakciji u \u0161etnji \u2013 ili majanju<\/em>, a ono je pored vizualnog aspekta \u2013 transparenata, obla\u010denja, gestikulacije, upotpunjeno muzi\u010dkom i zvu\u010dnom podlogom.<\/p>\n

Za\u0161to je prisustvo blokadnih horova postalo toliko va\u017eno i i\u0161\u010dekivano na svakom velikom skupu?<\/strong><\/p>\n

Blokadni horovi objedinjuju zaista veliki broj ljudi (naro\u010dito na protestima u Kragujevcu, Ni\u0161u i Beogradu) koji horskom pevanju daju druga\u010diju funkciju od one na koju smo obi\u010dno navikli \u2013 da je to grupa \u201cizabranih\u201d koji svojim talentom ili lepim glasom izvode ne\u0161to na sceni za publiku. Vra\u0107a se prvobitnoj funkciji anti\u010dkog hora koji izvire iz dionizijskih rituala preko gr\u010dke tragedije, gde hor ne samo da komentari\u0161e doga\u0111aje iz predstave, ve\u0107 izra\u017eava moralne i filozofske stavove i, ono \u0161to je mo\u017eda najva\u017enije, odra\u017eava ose\u0107anja dru\u0161tva. Zato se \u010desto horsko pevanje i do\u017eivljava kao glas naroda.<\/p>\n

Prate\u0107i rad aktivisti\u010dkih horskih kolektiva na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, i \u0161ire, koji horsko izvo\u0111enje sme\u0161taju u protestni kontekst, mogu re\u0107i da je klju\u010dan participatorni pristup, odnosno prevazila\u017eenje podele na hor i publiku kroz takozvano \u201cpro\u0161irenje\u201d hora. Po re\u010dima dragog kolege Sr\u0111ana Atanasovskog, takva praksa kolektivnog pevanja ukida publiku \u2013 tako da svi postajemo jedan veliki hor. Ja bih dodala da od hora na protestu dolazimo do hora u protestu. To naravno nije ni\u0161ta novo, pa bih samo podsetila na neverovatno mo\u0107no protestno pevanje pesme El Pueblo Unido Jam\u00e1s Ser\u00e1 Vencido<\/em><\/a> („Udru\u017eeni narod nikada ne\u0107e biti pora\u017een\u201d), svojevrstne \u010dileanske himne otpora diktaturi Augusta Pino\u010dea, koja se aktivno izvodi na protestima \u0161irom sveta.<\/p>\n