{"id":6842,"date":"2025-02-19T00:32:14","date_gmt":"2025-02-18T23:32:14","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=6842"},"modified":"2025-02-19T18:14:46","modified_gmt":"2025-02-19T17:14:46","slug":"novi-album-pijanistiknje-branke-parlic-scenska-muzika-erika-satija-na-vinilu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2025\/02\/19\/novi-album-pijanistiknje-branke-parlic-scenska-muzika-erika-satija-na-vinilu\/","title":{"rendered":"Novi album pijanistkinje Branke Parli\u0107: Scenska muzika Erika Satija na vinilu"},"content":{"rendered":"

\u201eSatijeva muzika je samosvojna, ne pripada ni jednom pravcu iako je nastajala u vreme impresionizma u muzici, nadrealizma, dadaizma\u2026 To je jednostavno Satijeva muzika\u201c.<\/strong><\/p>\n

\"\"
Foto: Slobodan Kajkut<\/figcaption><\/figure>\n

Pijanistkinja Branka Parli\u0107, neumorni poklonik savremene muzike, pre svega minimalizma i postminimalizma, i jedna od najcenjenijih interpretatorki dela Erika Satija i Filipa Glasa, krajem pro\u0161le godine objavila je vinil pod nazivom Uspud \/ Cinema <\/em>(GOD records, 2024). <\/em>U pitanju su dva manje poznata, prema re\u010dima izdava\u010da \u201eopskurna\u201c, scenska dela pomenutog francuskog gimnopediste<\/em>\u00a0\u2013 na A strani je muzika za balet Uspud<\/em> (1892), dok je na strani B Cinema<\/em> \u2013 prva filmska muzika pisana za nadrealisti\u010dki film Entr\u2019acte iz 1924. godine.<\/p>\n

Na predstavljanju ovog vinilnog izdanja u klubu Sprat u Beogradu 3. februara, uz Branku su govorili \u00a0izdava\u010d Slobodan Kajkut, kompozitor Miroslav Mi\u0161a Savi\u0107, pisac Vladimir Sko\u010daji\u0107 Sko\u010da i Ivan Lon\u010darevi\u0107 \u2013 verovatno jedini moderator kojem je dozvoljeno da na\u0161u pijanistkinju prijateljski \u00a0i s po\u0161tovanjem najavi kao \u201eBranka bi\u010d bo\u017eiji\u201c. Budu\u0107i da je promocija odr\u017eana samo dva dana nakon velike blokade mostova u Novom Sadu, Slobodan Kajkut se osvrnuo na posebne trenutke u kojima se nalazimo, koji se \u201eprakti\u010dno mogu osetiti u vazduhu<\/em>\u201c. Tako su uz Cinemu<\/em> i Uspud<\/em>, u razgovor, nekako usput, dospeli i novosadski umetnici, aktuelna de\u0161avanja, pesme kao simboli studentskih protesta i me\u0111u najlep\u0161im Okean <\/em>Slobodana Ti\u0161me \u010dije smo stihove tih dana nanovo otkrivali zahvaljuju\u0107i horskom izvo\u0111enju na blokadi Mosta slobode. \u201eKada pomislim na Novi Sad prva asocijacija su mi Ti\u0161ma, Suba i Branka\u201c<\/em>, nadovezao se Sko\u010daji\u0107 u sli\u010dnom tonu, a Kajkut je tako\u0111e istakao Mitra Suboti\u0107a Subu i zna\u010daj njegove kompozicije Thanx mr Rorschach<\/em> \u2013 ambijenti na teme Erika Satija<\/em>.<\/em><\/p>\n

\"\"
Promocija u toku Foto: Vlada i Manja Holodkov<\/figcaption><\/figure>\n

Sati se tokom \u010ditave promocije \u201evrteo\u201c na vinilu pa se i sa podeljenom pa\u017enjom naslu\u0107ivalo za\u0161to je ova muzika druga\u010dija od onoga \u0161to bismo mo\u017eda o\u010dekivali. Zanimljivo je da se balet Uspud<\/em> godinama gotovo ne izvodi na sceni i da postoji tek nekoliko snimaka na nosa\u010dima zvuka. Prema priznanju same pijanistkinje, nije je do sad privla\u010dio jer \u201eto nije muzika za koncert, nije dopadljiv na prvo slu\u0161anje. Mada na plo\u010di jeste \u2013 na tre\u0107e slu\u0161anje<\/em>\u201c.<\/p>\n

Ipak, onog momenta kada igla zapo\u010dne svoje kretanje, ovaj vinilni balet nas na nenametljiv, ali konzistentan na\u010din osvaja. Muzika traje, umiruje, nakratko nestaje, samo da bi nam opet privukla pa\u017enju prosipaju\u0107i zagonetne akorde po vazduhu. Kompozitor Mi\u0161a Savi\u0107 to obja\u0161njava re\u010dima da fokus nije na slu\u0161anju tema, ve\u0107 \u201emuzika treba da pliva oko nas.<\/em> Tema simbolizuje neku vrstu izmi\u0161ljenog monologa, a akordi su poput svetla i senke<\/em>\u201c. Balet je ina\u010de prvobitno i pisan za Teatar senki u Parizu, a nastao je na osnovu kompozicije \u201eIsku\u0161enja Svetog Antonija\u201c po noveli Gistava Flobera (zato i ne iznena\u0111uje \u0161to u podnaslovu pi\u0161e \u201eHri\u0161\u0107anski balet u tri \u010dina\u201c). \u201eOvi komadi sami po sebi ne bude vrstu raspevanosti<\/em>\u201c, prime\u0107uje Mi\u0161a Savi\u0107 i ceni kod na\u0161e pijanistkinje \u0161to nije poku\u0161ala da u \u201eambi\u0458\u0435ntalno smirenu i zamrznutu muzi\u010dku strukturu unese \u017eivotnost koja mu ne pripada<\/em>. Ne \u0161minka ga tehnikama koje su ve\u0161ta\u010dke kao plasti\u010dna hirurgija<\/em>\u201c.<\/p>\n

Erik Sati (1866-1925) u svoje vreme nije ni pribli\u017eno u\u017eivao popularnost koju danas ima \u2013 pomenuti balet je bio izvi\u017edan na premijeri, a komentari su i\u0161li od toga da je to njegovo najpogubnije i najmanje komunikativno delo, do stava da je u pitanju remek-delo. Branka Parli\u0107 nam pribli\u017eava jo\u0161 uvek nedovoljno istra\u017eeni svet muzike ovog avangardnog i potpuno jedinstvenog kompozitora, otkrivaju\u0107i \u0161ta je to \u0161to ga i dalje \u010dini fascinantnim.<\/p>\n

CLASSICALL<\/strong>: Balet Uspud <\/em>je u muzi\u010dkom smislu dosta specifi\u010dan, hermeti\u010dan, ne osvaja nas na tipi\u010dan satijevski na\u010din. Koliko je ovakav Sati vama bio nov i izazovan za izvo\u0111enje? <\/strong><\/p>\n

\"\"
Foto: Vlada Holodkov<\/figcaption><\/figure>\n

B<\/strong>RANKA PARLI\u0106<\/strong>: Upustila sam se u rad na baletu Uspud<\/em> na predlog izdava\u010da Slobodana Kajkuta. Tokom rada na ovoj kompoziciji sve vi\u0161e mi se dopadala jer sam je sve bolje razumela. Verujem da \u0107e i slu\u0161aocima biti potrebno nekoliko slu\u0161anja da bi u potpunosti osetili atmosferu koju ova muzika do\u010darava. Balet Uspud<\/em> je zahtevan za izvo\u0111enje jer je prili\u010dno stati\u010dan i ima puno dugih izdr\u017eanih tonova u sporom tempu. Kako treperenje \u017eica u klaviru ne mo\u017ee da proizvodi zvuk toliko dugo koliko je napisano u partituri, on ubrzo utihne \u00a0i nastane ti\u0161ina. Svojevrsan izazov za izvo\u0111a\u010da je da u\u010dini da ta ti\u0161ina ne bude pauza koja prekida ili razdvaja muzi\u010dku celinu, nego sastavni deo muzi\u010dkog toka.<\/p>\n

Album „Initie 2017“ za koji ste dobili i medjunarodno priznanje je sniman u \u0160vajcarskoj i specifi\u010dan je po tome \u0161to je kompletno ura\u0111en analogno na staroj vintid\u017e opremi. Kako je to izgledalo ovaj put, kako je do\u0161lo do saradnje sa izdava\u010dkom ku\u0107om iz Austrije? <\/strong><\/p>\n

Izdava\u010d Slobodan Kajkut i ja prvi put smo se sreli 2001. godine nakon mog koncerta u Banja Luci na kome sam izvodila Satijeve klavirske kompozicije. On je tada bio radoznali srednjo\u0161kolac zainteresovan za novi i druga\u010diji zvuk. Od tada smo ostali u kontaktu, te se nisam iznenadila kada mi se javio sa predlogom da snimim muziku za balet Uspud za njegovu izdava\u010dku ku\u0107u. Znala sam koju vrstu muzike Slobodan slu\u0161a i koji kompozitori su zastupljeni na listi njegovih izdanja, tako da mi se dopala ideja da se i moj vinil, sa Satijevim retko izvo\u0111enim delima, na\u0111e u tako odabranom dru\u0161tvu. Celokupan materijal sam snimala u Novom Sadu na dva mesta, u novosadskoj sinagogi i u novoj zgradi Muzi\u010dke \u0161kole Isidor Baji\u0107. Omot je rad Bruna Lovren\u010di\u0107a, snimatelja, reditelja i fotografa iz Zagreba. Fotografiju sam odabrala me\u0111u velikim brojem njegovih izvanrednih fotografija.<\/p>\n

Poznato je da je Sati tvorac\u00a0 termina „Muzika za name\u0161taj“ koji se odnosi na muziku koju slu\u0161amo \u201cu prolazu\u201d\u2013 \u010dujemo je, ali je zapravo ne slu\u0161amo. \u0160ta se zapravo krije iza te ideje?<\/strong><\/p>\n

Muzika name\u0161taja<\/em> prete\u010da dana\u0161nje ambijentalne muzike<\/em> bila je namenjena za izvo\u0111enje u galeriji u kojoj se odvijala jedna pozori\u0161na predstava. U pauzi te predstave Sati je zamolio publiku da ne obra\u0107a pa\u017enju na orkestar, da slobodno razgovara, \u0161eta i razgleda izlo\u017eene slike. Ipak, ta prva manifestacija Ambijentalne muzike nije uspela. Nenavniknuta publika na takav odnos prema \u017eivom izvo\u0111enju muzike, ostala je na svojim sedi\u0161tima i u ti\u0161ini slu\u0161ala prvo izvo\u0111enje tri stava Muzike Name\u0161taja.<\/em><\/p>\n

Kompozicija Cinema<\/em> koju je pisao za film Entr’acte se tako\u0111e tako opisuje \u2013 kao ne\u0161to \u0161to se nesvesno upija. Da li se u tom smislu ova muzika danas druga\u010dije do\u017eivljava, naro\u010dito kada je slu\u0161amo bez prate\u0107e slike?<\/strong><\/p>\n

\"\"
Publika na promociji u klubu Sprat. Foto: Vlada i Manja Holodkov<\/figcaption><\/figure>\n

Kompozicija Cinema<\/em> ima karakteristike Muzike name\u0161taja ali je ona zapravo pisana namenski za film Entr\u2019acte<\/em> i smatra se prvom filmskom muzikom. Film Entr\u2019acte<\/em> se emitovao izme\u0111u \u010dinova baleta Relache<\/em>. Budu\u0107i da Sati ni kratko vreme pred premijeru baleta Relache<\/em>, za \u010dije potrebe je i nastao film Entr\u2019acte<\/em>, nije dobio film za koji je trebalo da napi\u0161e muziku, morao se zadovoljiti samo onim \u0161to mu je re\u017eiser Rene Kler poslao, a to su samo nazivi scena i njihovo trajanje. To je razlog za\u0161to se ova kompozicija sastoji od niza ponavljanih kratkih fraza koje nisu muzi\u010dki povezane, nisu u istom tonalitetu, niti imaju istu metriku. One \u010dak ni na koji na\u010din ne ilustruju sliku jer Sati nije ni video film dok je pisao muziku.<\/p>\n

Kada se govori o Satiju, \u010desto mo\u017eemo nai\u0107i na citat D\u017eona Kejd\u017ea koji je rekao da se ne postavlja pitanje\u00a0Satijeve relevantnosti, jer je on neophodan. Da li je to ostao do danas? Bar za ljubitelje minimalisti\u010dke\u00a0muzike?\u00a0<\/strong><\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i D\u017eonu Kejd\u017eu i nizu njegovih predavanja posve\u0107enih Satiju odr\u017eanih pedesetih godina 20. veka, Sati, do tada ve\u0107 pomalo zaboravljen, ponovo je vra\u0107en na mesto koje mu pripada u istoriji muzike. Muzi\u010dki pravac minimalizam, pored Gamelan muzike, tradicionalne indijske i afri\u010dke muzike, dobrim delom inspirisan je i Satijevom muzikom, njegovim idejama o svedenoj, jednostavnoj muzici sa puno ponavljanja kratkih fraza. Harmonije koje je Sati koristio u svojim ranim delima, 3 Sarabande,<\/em> ciklusu Sin zvezda<\/em>, baletu Uspud,<\/em> bile su neobi\u010dne i vrlo smele za drugu polovinu 19. veka. Ohrabrio je i inspirisao mnoge kompozitore da ih koriste, me\u0111u kojima je bio i Moris Ravel.<\/p>\n

Erik Sati je ve\u0107i deo \u017eivota bio neshva\u0107en kao kompozitor i pijanista. Kakvu je revoluciju doneo u svoje vreme sa svojim novim harmonskim jezikom, ali i potpuno neobi\u010dnim pristupom muzici \u2013 od specifi\u010dnih naziva za kompozicije, ironi\u010dnih komentara i krajnje neobi\u010dnih uputstava za izvo\u0111a\u010de poput \u201cotvori glavu\u201d ili \u201cbudi nevidljiv na trenutak\u201d? <\/strong><\/p>\n

Rekla bih da je vreme u kome mi \u017eivimo zapravo Satijevo vreme. Toliko je on svojom muzikom i na\u010dinom \u017eivota bio ispred svog vremena. Bio je prvi koji je svojim neobi\u010dnim uputstvima zapisanim u samoj partituri, dao potpunu slobodu izvo\u0111a\u010du. \u010cak i kada je navodio u kom tempu bi trebalo svirati, ogra\u0111ivao se re\u010dima \u201cako se sla\u017eete\u201d. Danas imamo veliki broj razli\u010ditih tuma\u010denja njegovih dela i nijedno nije pogre\u0161no, jer zapravo ne postoji kanon koji ograni\u010dava izvo\u0111a\u010da da razume i interpretira na svoj na\u010din. Satijeva muzika je samosvojna, ne pripada ni jednom pravcu iako je nastajala u vreme impresionizma u muzici, nadrealizma, dadaizma\u2026 To je jednostavno Satijeva muzika.<\/p>\n

Kakvi su dalje planovi, sa promocijama ili nastupima?<\/strong><\/p>\n

Za sada nemam planove za dalje aktivnosti u vezi promovisanja novog vinila. Mislim da je sada vreme da svi svoje aktivnosti usmerimo na podr\u017eavanje studenata i njihovih zahteva, jer oni svojom uporno\u0161\u0107u, pametnim i kreativnim odlukama i \u010dinjenjem to apsolutno zaslu\u017euju.<\/p>\n

Ivana Ni\u0107iforovi\u0107<\/p>\n

\n