{"id":6820,"date":"2025-02-12T10:30:45","date_gmt":"2025-02-12T09:30:45","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=6820"},"modified":"2025-02-12T14:26:59","modified_gmt":"2025-02-12T13:26:59","slug":"eklekticne-studije-novi-album-pijaniste-koste-jevtica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2025\/02\/12\/eklekticne-studije-novi-album-pijaniste-koste-jevtica\/","title":{"rendered":"Eklekti\u010dne studije \u2013 Novi album pijaniste Koste Jevti\u0107a"},"content":{"rendered":"

SLIKE U POKRETU<\/em><\/p>\n

Gotovo pet godina od objavljivanja prvenca Reflections on a Journey<\/em><\/a> (Mistyland, 2020), pijanista i kompozitor Kosta Jevti\u0107 nam donosi jo\u0161 jedno istra\u017eivanje klavirskih zvu\u010dnih prostranstava u \u0161est kompozicija objedinjenih pod imenom Eklekti\u010dne studije<\/em><\/a>. Za razliku od prvog albuma koji je u najve\u0107oj meri bio inspirisan pitoresknim italijanskim pejza\u017eima, drugi je stvaran pre nekoliko godina u prili\u010dno tmurnom okru\u017eenju pandemije i \u201c\u017eivota na \u010dekanju\u201d. Zanimljivo je uporediti \u00a0rezultat \u2013 putopisne muzi\u010dke momente pro\u017eimaju melanholija i nostalgija, dok eklekti\u010dne studije odi\u0161u vedrinom i optimizmom uprkos teskobi svakodnevice u kojoj su nastajale. Iako ve\u0107inu kompozicija odlikuje polet i neki \u010de\u017enjivi \u017eivotni zanos, suptilni senzibilitet kojim nas je Kosta osvojio jo\u0161 onda kada smo prvi put \u010duli Chiostro del Paradiso<\/em> (na kompilaciji Klavirsko nebo<\/a><\/em>, 2019.) i dalje je tu.<\/p>\n

\"\"
photo: Maja Alvanovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Naslov nam sugeri\u0161e raznovrsne muzi\u010dke uticaje koje je kompozitor u \u0161irokom spektru finesa objedinio. Me\u0111utim, eklektika se mo\u017ee odnositi i na podneblja na kojima odrastamo, gradove u koje se selimo, na du\u017ee, kra\u0107e ili za stalno. Ovde su se u najmanju ruku ukrstili Prizren, Novi Sad, Beograd, i Bodo, koji je od navedenih poslednja Kostina adresa u Norve\u0161koj. Ali, skrivena su tu i razna druga mesta, dragi ljudi i iskustva koji su autoru osnova muzi\u010dke inspiracije. Porto se pridru\u017euje ovom nizu na samom kraju jer \u0107e upravo u ovom gradu album biti snimljen krajem jula 2024. godine.<\/p>\n

Prednost \u201cArda recorders\u201d studija u Portu je izuzetni Fazioli koncertni klavir koji, kako Kosta ka\u017ee, pru\u017ea mogu\u0107nost intenzivnijeg povezivanja sa prostorom i neposrednog preno\u0161enja emocije. \u201cNa njemu je mogu\u0107e izvesti bezbroj delikatnih tonskih nijansi, \u0161to je svakako mogu\u0107e i na nekim drugim klavirima, ali zvuk Faziolija kao da je pritom jo\u0161 i okupan nekim posebnim kvalitetom, nekom „slatko\u0107om“\u00a0 koja je potpuno neo\u010dekivano prisutna u svim registrima instrumenta. Boja srednjeg registra je posebno o\u010daravaju\u0107a<\/em>\u201d, dodaje Jevti\u0107. Poigravanje sa tonskim bojama razli\u010ditih registara je ina\u010de obele\u017eje Kostinog izvo\u0111a\u010dkog majstorstva \u2013 dirke su mekane poput pli\u0161a, bistre i pitome ili pak tamne i masivne. Toplinu klavira kao i ambijent studija, uhvatilo je i \u201coko kamere\u201d Andrea Tentugala koji je „iz ruke“ snimio Kostin live session. <\/em>Za zvuk je zadu\u017een Karlos Fuks (ina\u010de dobitnik Grammy nagrade 2023. godine), a miks i mastering, kao i na prvom albumu, potpisuje Dimitrije Jakovljevi\u0107 , \u201cstudijski alhemi\u010dar iz Novog Sada<\/em>\u201d. Uz ovakav tim, ispunjeni su svi preduslovi da emociju Kostine muzike\u00a0 \u201chvatamo\u201d od samog starta, zapravo, ona nas od prvih tonova uzima pod svoje.<\/p>\n

Album se slu\u0161a u jednom dahu \u2013 ne\u0161to vi\u0161e od pola sata muzike jednostavno proleti<\/em>, \u0161to odmah dovodi do jo\u0161 jednog pu\u0161tanja od po\u010detka. Svaka eklekti\u010dna studija kao da izvire iz prethodne, i svaku odlikuje konstantni pokret. Tako u prvoj numeri \u010dujemo pomalo d\u017eezirane<\/em> folklorne uticaje sa na\u0161ih prostora, druga mo\u017ee podsetiti na Skrjabinove prelide, tre\u0107a je uzburkana, ali ne i nemirna, dok \u010detvrta nosi poseban sentiment i spokoj, tek na momente okrznut melanholijom. Poslednje dve se u najve\u0107oj meri razlikuju od prethodnih. U petoj studiji u\u017eivamo u rasko\u0161nim akordima i raspevanoj melodiji uz koju bismo mogli da zamislimo i neke stihove, dok u \u0161estoj optimizam i nada posustaju pred svepro\u017eimaju\u0107om elegijom, koja \u0107e nas nakon prave emotivne bure kona\u010dno suo\u010diti sa potpunom pusto\u0161i.<\/p>\n

Lokacija ne uti\u010de na do\u017eivljaj muzike, me\u0111utim muzika poja\u010dava do\u017eivljaj onoga \u0161to vidimo, kao na filmu. Ne mogu da se otmem utisku prizora koji sam gledala kroz staklo autobusa na putu od Zemuna do Beograda, slu\u0161aju\u0107i ovu poslednju kompoziciju. Do temelja sravnjen Hotel Jugoslavija ispratio je adekvatno sumoran ton. Ipak, bez obzira na kontekst slu\u0161anja \u2013 slike koje nam se vrte u glavi ili pred o\u010dima, lepe ili pak zastra\u0161uju\u0107e poput ru\u0161evina, dobijaju neobi\u010dan oreol zahvaljuju\u0107i ovoj muzici. Ozarenost \u017eivotom koji vi\u0161e nije na \u010dekanju.<\/p>\n

\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Ivana Ni\u0107iforovi\u0107<\/p>\n