{"id":6746,"date":"2024-10-15T11:24:40","date_gmt":"2024-10-15T09:24:40","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=6746"},"modified":"2024-10-15T15:43:36","modified_gmt":"2024-10-15T13:43:36","slug":"lp-duo-kreativnost-i-subverzija-u-cetiri-ruke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2024\/10\/15\/lp-duo-kreativnost-i-subverzija-u-cetiri-ruke\/","title":{"rendered":"LP duo: kreativnost i subverzija u \u010detiri ruke"},"content":{"rendered":"

Ivana Ni\u0107iforovi\u0107<\/em><\/p>\n

„Volimo da pu\u0161tamo na\u0161e nesvesno da se poigrava a mi posle sve to poslo\u017eimo i serviramo publici delikates muzi\u010dku ve\u010deru. Ipak, ima tu i prili\u010dno nerazumevanja“, ka\u017eu Sonja Lon\u010dar i Andrija Pavlovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Izbor ljudi sa kojima razmenjujemo ideje, misli i ose\u0107anja, kao i u \u017eivotu, i u umetni\u010dkom stvarala\u0161tvu je od vitalnog zna\u010daja. \u041aada je taj odnos inspirativan i komplementaran, onda i zajedni\u010dki rad ima ve\u0107e izglede za uspeh i dugotrajnost. Pijanisti Sonja Lon\u010dar i Andrija Pavlovi\u0107 imali su tu sre\u0107u da se rano upoznaju i prepoznaju me\u0111usobne sli\u010dne afinitete. Iako su oboje zavr\u0161ili studije klavira na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti, za njihov susret zaslu\u017ean je S\u041aC i alternativna scena koja se krajem devedesetih godina ovde okupljala. Odrastanje uz rokenrol, novi talas i elektro muziku, uz nezaobilazno klasi\u010dno obrazovanje, odredi\u0107e u velikoj meri ono \u0161to \u0107e stvarati kao zreli muzi\u010dari.
\nTokom dve decenije, zajedni\u010dko sviranje i pijanisti\u010dko stasavanje vodilo ih je od beogradskih podijuma preko svetskih takmi\u010denja i koncerata (\u041aarnegi hol u Njujorku ili \u041aoncertgebau u Amsterdamu\u2026) do upliva u nauku sa projektom \u201e\u041avantna muzika\u201c i uvo\u0111enja posebnih hibridnih Duality klavira. Do sada su objavili 12 albuma, izvodili su muziku vode\u0107ih savremenih kompozitora, a ipak \u010dini se da se najvi\u0161e radujemo upravo onim nastupima kada slu\u0161amo njihovu autorsku novu klasi\u010dnu muziku. To nas o\u010dekuje na velikom jubilarnom koncertu 17. oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozori\u0161tu kada \u0107e predstaviti dela albuma ,,Duality\u201d, ,,Dead Sea\u201d (Universal music, 2022), kao i izbor kompozicija iz projekta ,,Beyond Quantum music\u201d. Deo programa bi\u0107e posve\u0107en i primenjenoj muzici za pozori\u0161te, film i TV koju, kako ka\u017eu, nikada nisu previ\u0161e isticali, a va\u017ean je deo njihovog opusa.
\nPublika voli svaki njihov koncert pre svega zbog muzike, ali i zbog prirodnosti i plemenite enregije koju \u0161ire. Ba\u0161 tako nam Sonja i Andrija, u dva glasa, i pri\u010daju o svojoj muzi\u010dko-istra\u017eiva\u010dkoj misiji.<\/p>\n

\u041aada bacite pogled unazad na same po\u010detke, kako vidite protekli period od dve decenije? U kojoj meri ste ostvarili po\u010detnu ideju i koliko ste daleko oti\u0161li u odnosu na tu viziju?<\/strong><\/p>\n

\"\"
LP DUO Foto: Marko Milovanovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

SONJA LON\u010cAR I ANDRIJA PAVLOVI\u0106:<\/strong> Sa jedne strane, ideja je bila da ovladamo nepreglednim mogu\u0107nostima sviranja (dva) klavira, i da mogu\u0107nost muzi\u010dke interpretacije dovedemo do najvi\u0161eg mogu\u0107eg nivoa. To se dogodilo zahvaljuju\u0107i na\u0161im studijama u Ro\u0161toku (Nema\u010dka) u klasi klavirskog dua \u0160tencl gde smo sazreli kao pijanisti izu\u010davaju\u0107i razli\u010dite muzi\u010dke stilove, od baroka do 20. veka, uklju\u010duju\u0107i i kapitalna dela Mesijana, D\u017eona \u041aejd\u017ea, \u0160tokhauzena. Sa druge strane, vrlo rano smo po\u010deli da se razvijamo i kao kompozitori, kroz aktivno u\u010de\u0161\u0107e u avangardnim umetnostima, popularnoj kulturi i umetnosti. Na\u0161a ideja je bila da prodremo u sebe i poku\u0161amo da stvorimo autenti\u010dnu, novu klasi\u010dnu muziku vremena u kome \u017eivimo. A to zna\u010di sintezu umetnosti i stilova. Radili smo strpljivo i korak po korak.<\/p>\n

Izlazak iz zone komfora je ne\u0161to \u0161to vas muzi\u010dki precizno opisuje. Pretpostavljam da je svaki put novi izazov napraviti korak dalje…?<\/strong><\/p>\n

U centru ravnote\u017ee su uvek muzika, dva klavira i na\u0161a komunikacija u samom izvo\u0111enju. A u radu na kontekstu, odnosno scenskom dizajnu koncerta i zvuku, poma\u017eu nam na\u0161i saradnici Izvanredni Bob, Radovan Samolov i Uro\u0161 Milki\u0107. Ovo su neke \u010dinjenice koje daju okvir jednom doga\u0111aju, ritualu. Sve drugo se menja onog momenta kada publika u\u0111e u salu, kada zajedno sedimo u mraku i za\u010duje se prvi ton. Tada magija po\u010dinje i svaki koncert je druga\u010diji.<\/p>\n

Re\u0107i da \u201ebri\u0161ete granice izme\u0111u \u017eanrova\u201c nije tek jo\u0161 jedna fraza u va\u0161em slu\u010daju. Da li je u svetu klasi\u010dne muzike te\u0161ko graditi profesionalni put na ovakav na\u010din?<\/strong><\/p>\n

Nikada \u017eanrove nismo do\u017eivljavali kao sukobljene, ve\u0107 smo bili otvoreni da na\u010duljimo u\u0161i i istra\u017eujemo. Verovali smo oduvek da se neka nova muzika krila od nas tu negde blizu, iza \u0107o\u0161ka, i poku\u0161avali smo da je na\u0111emo. Na kraju smo je na\u0161li u sebi. Ili je ona pro\u0161la kroz nas, ko to zna, jer te\u0161ko je re\u0107i odakle muzika izvire. To je misterija. Volimo da pu\u0161tamo na\u0161e nesvesno da se poigrava a mi posle sve to poslo\u017eimo i serviramo publici delikates muzi\u010dku ve\u010deru. Biti u ovakvoj poziciji slobode je blagodet, samim tim i odgovornost. Ipak, sve ima svoju cenu. Brojna nerazumevanja, neprihvatanja, nepripadanja, sastavni su deo umetni\u010dke karijere pa i samog \u017eivota.<\/p>\n

I u primenjenoj muzici koju pi\u0161ete primetan je va\u0161 autorski pe\u010dat. \u041aako su izgledali po\u010deci ulaska u svet pozori\u0161ne muzike?<\/strong><\/p>\n

Sve je po\u010delo u okviru avangardnih umetnosti, i svakodnevnih okupljanja i razmena u Studentskom kulturnom centru, Reksu i drugim (tada\u0161njim) prostorima slobode. U svim tim saradnjama sa rediteljima i drugim umetnicima radimo poletno, a druga\u010diji ambijent i inspiracija drugih ljudi u procesu, daje nam mogu\u0107nost da iz sebe izvu\u010demo maksimum i pru\u017eimo ne\u0161to novo i druga\u010dije, do \u010dega ina\u010de sami ne bismo do\u0161li.<\/p>\n

\u041aoliko vam je bilo inspirativno da pi\u0161ete muziku za krimi-\u017eanr kao \u0161to je serija \u201eDeca zla\u201c ?<\/strong><\/p>\n

Reditelji Ivan Stefanovi\u0107 i Vladimir Tagi\u0107 pozvali su LP Duo i kompozitorku primenjene muzike, Janju Lon\u010dar, koja je sa Tagi\u0107em ve\u0107 sara\u0111ivala na seriji ,,Jutro \u0107e promeniti sve\u201d. Pre svega smo imali veliko razumevanje sa rediteljima, a i sama atmosfera serije nam je bliska, \u0161to nas je inspirisalo da napravimo muziku koju ponekad u druga\u010dijim aran\u017emanima izvodimo i u\u017eivo. Dosta na\u0161e autorske muzike i jeste nastalo inspirisano primenjenom muzikom. \u041arimi \u017eanr je ne\u0161to \u0161to i privatno volimo da gledamo i mislimo da je na\u0161a muzika na pravi na\u010din do\u010darala atmosferu ove serije.<\/p>\n

Nedavno smo vas slu\u0161ali kao goste iznena\u0111enja na koncertu \u041aonstrakte u centru „Sava“ gde ste simpati\u010dno najavljeni kao Lepi El Pi, \u0161to je jo\u0161 jedno poigravanje sa ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom. Preti li nam opasnost od nje u pogledu umetni\u010dke kreacije?<\/strong><\/p>\n

Najve\u0107a opasnost nam preti od samog \u010doveka ukoliko on ne ovlada samim sobom, odnosno svojim strastima i \u010dulima. A vidimo kako jedan sistem potpoma\u017ee i raspiruje najgore u ljudima, pohlepu, bezobrazluk, lopovluk i mnogo toga jo\u0161. Tu je sada te\u0161ko vratiti se na \u201cfabri\u010dka\u201d pode\u0161avanja. Mi smo oduvek bili otvoreni ka novim tehnologijama, ali vi\u0161e kao mogu\u0107nostima da sprovedemo svoju ideju u delo. Va\u017eni su zvuk i muzika. Ve\u0161ta\u010dka inteligencija bi trebalo da bude dobar saradnik, ali \u010dovek ume da bude lenjo bi\u0107e koje \u017eeli da neko drugi za njega razmi\u0161lja, donosi odluke i preuzima odgovornost. A to je opasno jer to vodi ka gubitku slobode.<\/p>\n

\u041aako vidite odnos umetni\u010dke muzike i pop kulture?<\/strong><\/p>\n

Sve zavisi od konteksta u kome se nalazite. Popularna kultura danas i pre pedeset, \u0161ezdeset godina, nije ista stvar. Mi smo odrastali uz klasi\u010dnu muziku ali i na tekovinama \u201868. godine. Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, umetnost, muzika i popularna kultura su i te kako imale \u0161ta da ka\u017eu. Dolazilo je lak\u0161e do sinteze stilova, jer je dru\u0161tvo bilo otvorenije, a ne polarizovano, duboko konzervativno i nacionalno ostra\u0161\u0107eno kao danas. Ne zaboravimo uticaj rokenrola u borbi za ljudska prava i slobode, a protiv rata i uni\u0161tavanja. Muzika je danas, na \u017ealost, postala jo\u0161 jedna roba na tr\u017ei\u0161tu kao i sve drugo uostalom.
\nMi sebe ne vidimo tu i tako, stvaramo umetnost u koju duboko verujemo i predstavljamo je na na\u010dine za koje mislimo da su najbolji za ovakvu (trans)misiju i odlazak u nevidljive svetove. Va\u017eno nam je da pronalazimo ,,pukotine\u201d u postoje\u0107im sistemima i kao voda nalazimo put u pravom kontekstu i nekim oblicima mejnstrima. Tako zapravo delujemo subverzivno, trude\u0107i se da prenesemo poruku i uspostavimo harmoniju gde god je to mogu\u0107e u ovom kakofoni\u010dnom svetu.<\/p>\n

\u041aoje muzi\u010dke, ali i univerzalne vrednosti se danas kao profesori trudite da prenostite svojim studentima?<\/strong><\/p>\n

\u010cesto se de\u0161ava da studenti do\u0111u i ka\u017eu \u2013 mi bismo isto ovako da sviramo kao vi. Onda je va\u017eno ispri\u010dati celu pri\u010du o tome kako smo mi zapravo do\u0161li do ove pozicije. Najva\u017enije je postaviti dobar temelj, u\u010diti, ve\u017ebati instrument, \u010ditati, obrazovati se i tek kada se napravi dobra osnova onda ide najlep\u0161i deo! Va\u017eno je znati da ne postoji pre\u010dica, stvari moraju da se de\u0161avaju postupno. Umetnik mora da bude posve\u0107en, da stalno izlazi iz zone komfora da bi poku\u0161ao da ostvari pun kreativni potencijal. \u041aada savladamo umetni\u010dke prakse i procese, dolazimo do sr\u017ei, do samih sebe. A tu tek po\u010dinje pravi rad.<\/p>\n

Do koje mere muzika ima mo\u0107 da uti\u010de na ljude ili da menja ne\u0161to u njima? \u0160ta je vama najve\u0107i uspeh u tom smislu?<\/strong><\/p>\n

Muzika ima neverovatnu mo\u0107, ali kao da se stalno zaboravlja koliko je va\u017ean njen uticaj. O tome je davno pisao i Platon. Danas su mediji preplavljeni razli\u010ditim sadr\u017eajima koji agresivnije deluju na ljudske emocije i nije lako u ovako ubrzanoj realnosti na\u0107i momenat ti\u0161ine, a onda i muzike koja pozitivno uti\u010de na psihu i emotivni sistem. Za to je potrebna edukacija i briga.
\nSe\u0107amo se u mladosti, detinjstvu, da je va\u017eno bilo ko koju muziku slu\u0161a, to je bio i na\u010din da ne\u0161to ubrzano saznate o osobi preko puta vas. Na\u0161a publika nije samo publika koja slu\u0161a koncerte klasi\u010dne muzike i tako je bilo od samog po\u010detka. Dolaze zbog emocije koju im prenosimo i to je za nas najve\u0107a nagrada.<\/p>\n

U kratkom tekstu uz album \u201eDead sea\u201c sugeri\u0161ete da ste \u201edvoje putnika u potrazi za smislom\u201c. \u041aoliko je ta potraga danas izazovna i koliko vam muzika i prijateljstvo u protekle dve decenije u njoj poma\u017eu?<\/strong><\/p>\n

To jeste poenta na\u0161eg zajedni\u010dkog rada, a muzika je sredstvo koje nam daje najve\u0107u slobodu izra\u017eavanja. Dualnost koja nas prati od po\u010detka ove na\u0161e LP plovidbe, poma\u017ee nam da br\u017ee napredujemo. Ogledamo se jedno u drugom, podr\u017eavamo i svakodnevno istra\u017eujemo. \u041aroz nova saznanja na\u0161a potraga je sve uzbudljivija i inspirativnija!<\/p>\n

*Tekst je objavljen u Kulturnom dodatku „Politike“ 12.10.2024.<\/p>\n