{"id":6689,"date":"2024-10-04T13:51:21","date_gmt":"2024-10-04T11:51:21","guid":{"rendered":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/?p=6689"},"modified":"2024-10-05T17:33:46","modified_gmt":"2024-10-05T15:33:46","slug":"kompozitor-gevin-brajers-ako-svirate-uzivo-zivite-sa-publikom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/classicallradio.com\/articles\/en_US\/2024\/10\/04\/kompozitor-gevin-brajers-ako-svirate-uzivo-zivite-sa-publikom\/","title":{"rendered":"Kompozitor Gevin Brajers: Ako svirate u\u017eivo, \u017eivite sa publikom"},"content":{"rendered":"

INTERVJU<\/em>: Ivana Ni\u0107iforovi\u0107<\/p>\n

\u201cLjudi su lak\u0161e po\u010deli da prihvataju muziku koja je refleksivnija, koja nije agresivna, nije disonantna i koja mo\u017ee da bude spora. Vremena se menjaju i muzika mo\u017ee ostati ista, ali se \u010duje na druga\u010diji na\u010din\u201d.<\/strong><\/p>\n

Pomerati granice umetni\u010dke muzike, svirati i komponovati preko 55 godina, biti svedok muzi\u010dkih kao i dru\u0161tvenih promena i zadr\u017eati radost stvaranja \u2013 odlika je retkih umetnika. Takav je upravo kompozitor, kontrabasista i jedan od najva\u017enijih britanskih post-minimalista Gevin Brajers (r. 1943).<\/p>\n

Po\u010deo je kao mladi d\u017eez kontrabasista, da bi se potom usmerio na minimalizam, avangardnu i eksperimentalnu muziku. Njegova dela su intelektualno izazovna, \u00a0ali zahtevaju i emotivnu upletenost slu\u0161aoca \u2013 ve\u0107 u ranom radu (Sinking of the Titanic, <\/em>1969) potresno su odjekivale prelivene tonske boje guda\u010da i klavira u morskim dubinama.<\/p>\n

Do danas je sara\u0111ivao sa velikim umetni\u010dkim imenima (D\u017eon Kejd\u017e, Brajan Ino, Mers Kaningem, Li Konic, \u010carli Hejden\u2026), napisao impozantnu koli\u010dinu muzike (opere, baleti, simfonije, kvarteti, seksteti, horska, klavirska dela\u2026) koja je izvo\u0111ena u Americi, Kanadi, Evropi, Australiji… Na Balkanu jo\u0161 nije bio, a krajem oktobra Gevin Brajers \u0107e prvi put posetiti Beograd kao gost festivala \u201c\u0160are i \u0161avovi\u201d\u00a0 i deo programa kojim se obele\u017eava 90 godina postojanja British Councila. Tom prilikom \u0107e Ansambl za drugu novu muziku izvoditi njegove kompozicije tokom dve koncertne ve\u010deri (26. i 27. oktobra u prostoru nekada\u0161njeg bioskopa Balkan). Prve ve\u010deri su na repertoaru klavirska dela, dok \u0107e drugo ve\u010de biti rezervisano za kultnu kompoziciju Jesus\u2019 blood never failed me yet<\/em> (1975) u aran\u017emanu za ovaj ansambl.<\/p>\n

Rade\u0107i na filmu o besku\u0107nicima po\u010detkom sedamdesetih godina, Brajers je slu\u010dajno nai\u0161ao na snimak starog \u010doveka koji je pevao stihove gospela \u2013 Jesus\u2019s blood never failed me yet.<\/em> Iskreno i emotivno pevanje, postalo je osnova za diskretnu, ali nadahnutu orkestarsku pratnju, tako da \u010ditava kompozicija stvara do\u017eivljaj katarzi\u010dnog iskustva. Ovu muziku \u0107e sedamdesetih godina na radiju \u010duti mladi muzi\u010dar iz Kalifornije, Tom Vejts, a koju deceniju kasnije i sam \u0107e postati njen deo. O tome koliko ga je obuzela na prvo slu\u0161anje, govori\u0107e \u010desto, porede\u0107i Brajersa sa arheologom koji skida pra\u0161inu sa zaboravljene pesme \u2013 dodaju\u0107i joj puno, a ne oduzimaju\u0107i joj ni\u0161ta.<\/p>\n

Brajers i danas nastupa u okviru svog Gavin Bryars ansambla \u010diji su \u010dlanovi i njegova deca, i jo\u0161 uvek biva dirnut kada upozna ljude kojima muzika puno zna\u010di.<\/p>\n

CLASSICALL: Pisac Majkl Ondatje je rekao da svojim kompozicijama dajete slu\u0161aocima pristup da budu svedoci novim \u010dudima u muzici. Ima li novih \u010duda u muzici, kako ih otkrivate i prenosite na publiku? <\/strong><\/p>\n

\"\"
Gevin Brajers Foto: Oliver Abraham<\/figcaption><\/figure>\n

GEVIN BRAJERS<\/strong>: Uvek ima novih \u010duda i nema trika. Nemam nikakvu formulu niti bilo kakav plan ili metod da stvorim neku vrstu \u010duda ili emocije. To je samo na\u010din na koji pi\u0161em muziku i kako se ose\u0107am. Kada bih radio druga\u010dije, bilo bi ve\u0161ta\u010dki, mo\u017eda i pomalo nepo\u0161teno. Postoje kompozitori, posebno u nekim oblastima avangarde, koji su se bavili muzikom na odre\u0111eni na\u010din samo jer su smatrali da to treba da komponuju. Ja to nikada nisam ose\u0107ao na taj na\u010din. Ceo \u017eivot sam bio veoma nezavisan, ali bilo je trenutaka kada mi to nije i\u0161lo u korist. Postojao je period od oko 17 godina kada nisam bio emitovan na Bi Bi Si-ju samo zato \u0161to ljudi koji su propagirali svoju vrstu ideologije \u2013 nisu bili moji. Ili im se nije svi\u0111alo ono \u0161to ja i mnogi moji prijatelji radimo. Jedna mogu\u0107nost je \u2013 ho\u0107emo li da radimo ono \u0161to oni \u017eele da radimo i odgovor bi uvek trebalo da bude \u2013 ne. Odgovor uvek glasi: budi veran sebi. Umetni\u010dki direktori i administratori nisu tu zauvek. \u041aompozitor nastavlja dokle god je \u017eiv, i to je to. I ako iskreno sledi svoj put i pravac, onda \u0107e se u jednom trenutku povezati sa publikom. A ako budete imali sre\u0107e, mo\u017eda \u0107ete se povezati sa puno ljudi. Ja sam imao sre\u0107e.<\/p>\n

Da li biste rekli da minimalisti\u010dka, kao i avangardna eksperimentalna muzika koja je pisana \u0161ezdestih i sedamdesetih godina tek danas dobija puno razumevanje ? Da je bli\u017ea senzibilitetu \u010doveka 21. veka?<\/strong><\/p>\n

Da, mislim da je to ta\u010dno. Mislim da je vi\u0161e razumljiva i univerzalno prihva\u0107ena. Ali u isto vreme, preti opasnost od toga da postane previ\u0161e laka. Na primer, ljudi \u0107e pisati muziku za TV reklamu ili film u stilu ranog Stiva Rajha ili Filipa Glasa jer to mo\u017ee da bude popularno. Tako\u0111e, ljudi poput Stiva i Filipa, ose\u0107aju se obaveznim da nastave da pi\u0161u na isti na\u010din. Jer ako neko poru\u010di delo u stilu Filipa Glasa \u2013 on \u017eeli da \u010duje Filipa Glasa. Nisam kriti\u010dar, ali sve njegove opera sli\u010dno zvu\u010de (smeh). Moje kompozicije se razlikuju, naro\u010dito one iz ranog perioda komponovanja \u2013 a to je ono \u0161to Branka Parli\u0107 izvodi sa Ansamblom za drugu novu muziku.<\/p>\n

Kako je kompozicija Jesus blood never failed me yet<\/em> bila prihva\u0107ena u vreme kada ste je napisali 1975? Da li je publika tada razumela muziku i celokupnu Va\u0161u ideju?<\/strong><\/p>\n

\u041aada sam je prvi put snimio 1975. za izdava\u010dku ku\u0107u Brajana Inoa, svirali su muzi\u010dari koji su ve\u0107inom moji prijatelji, ali neke instrumente nismo imali, pa sam anga\u017eovao muzi\u010dare iz londonskih orkestara. I svirali su dobro. Ali na kraju su me zamolili da im ne stavljam imena na etiketu jer bi to bilo lo\u0161e za njihove karijere. Nisu \u017eeleli da budu dovedeni u vezu sa ovakvom muzikom. I ja sam rekao u redu. Ako pro\u010ditate spisak izvo\u0111a\u010da na tom izdanju vide\u0107ete da mnogi nisu potpisani. Postoji ne\u0161to poput Gateway ensemble \u2013 ime koje smo izmislili kako bismo \u201cpokrili\u201d sve te ljude. Ali onda, kada smo napravili novi snimak 1993. godine u Njujorku sa Tomom Vejtsom, sa velikim imenima iz Njujor\u0161ke filharmonije, svi su \u017eeleli da budu potpisani. Tada je i odziv javnosti bio druga\u010diji. Prvo izdanje nije bilo dobro distribuirano i svestan sam da postoje ljudi koji ga zaista mrze. Mnogi su bili ravnodu\u0161ni, i ja to prihvatam. Ali onda se 1993. to promenilo. Delom zato \u0161to su se muzi\u010dke vrednosti promenile izme\u0111u 1975. i 1993. godine. Ljudi su lak\u0161e po\u010deli da prihvataju muziku koja je refleksivnija, koja nije agresivna, disonantna i koja mo\u017ee da bude spora.<\/p>\n

U slu\u010daju Isusove krvi<\/em>, promenila se situacija besku\u0107nika. 1975. godine, besku\u0107nici su bili druga klasa. Obi\u010dno su to bili stari ljudi, otpadnici od dru\u0161tva, pijanci\u2026\u00a0 Ali do 1993. godine, kao \u0161to je sada u skoro svakom gradu na svetu, besku\u0107nici su \u010desto mladi ljudi ili \u010dak ljudi srednjih godina kojima je ne\u0161to krenulo lo\u0161e u \u017eivotu. Mo\u017eda su imali gubitak porodice ili su izgubili posao \u2013 neki razlog da se na\u0111u na ulici. Tako da mislim da se na dru\u0161tvenom nivou promenila reakcija ljudi na tu pojavu. Vremena se menjaju i muzika mo\u017ee ostati ista, ali se \u010duje na druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n

Pomenutu Jesus’ Blood Never Failed Me Yet<\/em> \u0107emo u Beogradu slu\u0161ati u aran\u017emanu za klavirski ansambl. Za\u0161to je ova muzika i dalje toliko mo\u0107na, potresna i ne\u017ena u isto vreme? <\/strong><\/p>\n

\"\"Su\u0161tinski, mislim da je mo\u0107 u star\u010devom glasu. I to je, naravno, ono \u0161to me je privuklo da po\u010dnem da razmi\u0161ljam o kompoziciji. \u010cinjenica da sam slu\u010dajno \u010duo taj snimak, da sam postepeno razvijao muziku i shvatao koliko sna\u017eno deluje na mene, ali i na druge. Ljudi su bili vidno dirnuti onim \u0161to su \u010duli. Tako da sam postao svestan da moram biti pa\u017eljiv i ve\u0161t kada pi\u0161em aran\u017emane za razli\u010dite ansamble kako ne bih odvla\u010dio pa\u017enju od njegovog glasa. I sada u ovoj novoj klavirskoj verziji sam svestan toga. U Ansamblu nema solista, ve\u0107 su klaviri osnova koja podr\u017eava glas, koja ga \u201cpodi\u017ee\u201d, unosi mu \u017eivot, na neki na\u010din. Gotovo da smo postali prijatelji i muzi\u010dka pratnja starcu. \u041aada sam uradio verziju sa Tomom Vejtsom, mislio sam da je on zapravo pravi drugi glas, kao dva prijatelja koji \u0161etaju putem.<\/p>\n

Kako je Tom Vejts postao deo ove kompozicije po\u010detkom devedesetih godina?<\/strong><\/p>\n

Kada je Filip Glas pokrenuo svoju izdava\u010dku ku\u0107u Point Music, 1992. godine, predlo\u017eio mi je da mi objavi Jesus\u2019 blood<\/em>. Se\u0107am se da se pitao \u0161ta \u0107e biti ostala dela na kompakt disku jer je mislio da traje 24 minuta, kao na vinilu. Rekao sam \u2013 ne, Jesus\u2019 blood<\/em> \u0107e biti do kraja. Bio je veoma zabrinut da \u0107e postati dosadno. Pa, moglo je postati dosadno, ali ne znam da li je on neko ko treba da pri\u010da o dosadi (smeh).<\/p>\n

Objasnio sam da \u0107e prva 24 minuta zadr\u017eati istu strukturu kao i stara verzija, a po\u0161to sam se za dvadestak godina razvio kao kompozitor i stekao vi\u0161e znanja o orkestraciji i tehni\u010dkim stvarima, dodao sam jo\u0161 muzike, hor i druge instrumente. Se\u0107am se kada sam razgovarao telefonom sa producentima u Njujorku, jednostavno sam rekao \u2013 i onda, nakon 55 minuta, ulazi Tom Vejts! Nisam uop\u0161te razmi\u0161ljao o tome\u2026 Bili su zadivljeni. I Tom je pristao da to uradi. Ali, on nije hteo da do\u0111e na snimanje u Njujorku, tako da sam morao ja da odem u \u041aaliforniju u njegov mali studio. Bili smo tamo samo Tom, njegov in\u017eenjer i ja. I tako sam proveo ceo dan sa njim. Bio je to fantasti\u010dan dan, jedan od najboljih dana mog muzi\u010dkog \u017eivota. Pravo zadovoljstvo, jer je bilo veoma li\u010dno.<\/p>\n

\"\"Studirali ste filozofiju, a u muziku ste \u201cu\u0161li\u201d kao d\u017eez kontrabasista. Me\u0111utim, vremenom ste razvili \u201cgotovo patolo\u0161ku averziju prema d\u017eezu\u201d. Da li je to ta\u010dno? I \u0161ta je to \u0161to ste prona\u0161li u minimalizmu i modernoj muzici ?<\/strong><\/p>\n

Po\u010deo \u00a0sam da sviram d\u017eez na drugoj godini na univerzitetu, imao sam 19 godina, da bih kasnije svirao slobodnu improvizaciju sa Derekom Bejlijem i Tonijem Okslijem, koji su bili neki od najboljih slobodnih improvizatora. Bilo je to na veoma visokom nivou. I onda jednog dana, u novembru 1966., samo sam nakon svirke stavio svoj bas u kutiju i nisam ga izvadio 17 godina. Prestao sam tek tako. I u tom trenutku sam razvio to neprijateljstvo prema improvizaciji. Pretpostavljam da je to bilo malo nezrelo, i zbijao sam posle \u0161ale sa svojim prijateljima. Me\u0111utim, zainteresovao sam se za odre\u0111ene oblasti savremene muzike, posebno za \u041aejd\u017ea, Feldmana i tu teritoriju Ist Sajda u Njujorku. I otkrio sam da postoji neka vrsta nekompatibilnosti izme\u0111u te dve muzike. U d\u017eezu radi\u0161 veoma brzo i sve ti brzo pada na pamet, a ovde radi\u0161 stvari opu\u0161teno, mirno, promi\u0161ljeno, gotovo bez emocija. Upoznao sam \u041aejd\u017ea u to vreme i onda sam radio sa njim kao asistent u Americi kasnih \u0161ezdesetih. To me je udaljilo od d\u017eeza i improvizovane muzike, ali kasnije sam se vratio i ponovo svirao. Imali smo okupljanje kao trio 32 godine kasnije. Derek i Toni nisu vi\u0161e \u017eivi, ali smo bili prijatelji do kraja.<\/p>\n

Kasnije ste i napisali kompoziciju<\/strong> My First Homage,<\/em> posve\u0107enu Bilu Evansu i njegovom albumu My Foolish Heart.<\/em> Je li to bio na\u010din da se pomire d\u017eez i klasi\u010dna muzika?<\/strong><\/p>\n

Ta\u010dno, upravo to. Otprilike, 12 godina nakon \u0161to sam prestao da sviram. U to vreme sam nameravao da dr\u017eim svoj prvi koncert u Njujorku sa prijateljem Dejvom Smitom, muziku za dva klavira. Pa sam pomislio \u2013 nosim neku muziku u Njujork, mo\u017eda bi barem mogao da priznam svoju d\u017eez pro\u0161lost. A jedna od mojih prvih ljubavi prema d\u017eezu bila je muzika Bila Evansa. Posebno mi je drag njegov basista Skot LeFaro na kog sam se ugledao. Volim zvuk klavira Bila Evansa, volim harmonije koje pravi, volim vrstu prefinjenosti i delikatnosti njegovog sviranja, neverovatno je lepo. Tako da sam pomislio da \u0107u na ovaj na\u010din da ka\u017eem \u2013 pa ok, nije d\u017eez tako lo\u0161, i to je deo mene. Kasnije sam se sprijateljio sa mnogim d\u017eezerima i svirao sa njima \u2013 \u010carli Hejden, Bil Frizel\u2026 Nastala su nova prijateljstva i to je bilo sjajno.<\/p>\n

Vi ste verovatno jedan od retkih, ako ne i jedini kompozitor, koji je u klavirskoj muzici predstavio \u010doveka koji pu\u0161i ha\u0161i\u0161. U pitanju je Zaleski, knji\u017eevni lik koji je dobio svoj muzi\u010dki portret. Za\u0161to vam je inspirativan?<\/strong><\/p>\n

Volim detektivsku fantastiku, klasi\u010dnu detektivsku fikciju, koja je u osnovi poput \u0160erloka Holmsa. I uvek sam voleo razli\u010dite vrste tehnika koje su detektivi koristili za re\u0161avanje slu\u010dajeva. Postoji knjiga u kojoj su bila dva razli\u010dita detektiva. Jedan detektiv je bio beznade\u017ean, sve je radio pogre\u0161no i do re\u0161enja je dolazio slu\u010dajno. Drugi je bio ovaj \u010dovek, Zaleski, neka vrsta poljskog princa koji bi sedeo u toploj zamra\u010denoj sobi navu\u010denih zavesa, misteriozan, svirao bi na harmonijumu, pu\u0161io ha\u0161i\u0161\u2026 I ljudi bi mu iznosili sve detalje o problemu, u nekim pri\u010dama o ubistvima\u2026 I on bi to re\u0161io \u010distom snagom uma. I tako sam sa prijateljem D\u017eonom Vajtom napisao komad Poggioli in Zaleski\u2019s Gazebo <\/em>na prefinjen i gotovo senzualan na\u010din. Na osnovu te kompozicije je nastala Out of Zaleski\u2019s Gazebo,<\/u><\/em> ali sam harmonije pisao druga\u010dije, sa brzim akordima koji se ponavljaju. U stvari, to je verovatno jedino delo koje sam napisao brzo i glasno do kraja. Mnoge stvari koje pi\u0161em su veoma spore i sanjive.<\/p>\n

Uz nju, u Beogradu \u0107e biti izvedena i kompozicija White\u2019s SS<\/em>, koja ima veze sa pomenutim kompozitorom D\u017eonom Vajtom i njegovom izjavom o muzici da su sistemi i sentimentalnost SS njegovog Rajha. \u0160to je zanimljiva igra re\u010di. <\/strong><\/p>\n

Da, to je ta\u010dno. D\u017eon je bio veoma zabavan \u010dovek i pisao je neke fantasti\u010dne melodije. Na\u017ealost, umro je nedavno. Bili smo bliski prijatelji I puno smo radili zajedno. U periodu razvoja engleske eksperimentalne muzike, nakon \u0161to sam napisao prvu operu ja sam se odselio i muzi\u010dki oti\u0161ao u neke druge pravce, ali smo i dalje ostali prijatelji i svirali zajedno s vremena na vreme. Uvek sam po\u0161tovao njegov rad. White\u2019s SS<\/em>\u00a0je svojevrsni oma\u017e D\u017eonu.<\/p>\n

Vi ste iz Jork\u0161ira, sa severa Engleske. Da li je mesto odrastanja, uz razne druge muzi\u010dke, knji\u017eevne i umetni\u010dke uticaje, ostavilo traga na Va\u0161u muziku? <\/strong><\/p>\n

\"\"
Foto: Kate Mount<\/figcaption><\/figure>\n

Zanimljivo, nikad nisam razmi\u0161ljao o tome, dok mi to nije rekao jedan pisac. Sara\u0111ivali smo na vi\u0161e projekata, pisao je libreta za moje opere i jednom je bio sa mnom u malom gradu gde sam ro\u0111en. Ulica u kojoj sam \u017eiveo bila je odmah pored velike reke Uz, koja se uliva u Hamber (odnosno Severno more, prim.aut.). Iako je 30 milja od mora, u gradu postoje morski brodovi koji plove do Holandije ili Norve\u0161ke, preko Severnog mora. I kada je video sve to, odjednom je razumeo moj rad vi\u0161e nego ikad ranije. Samo pri pogledu na reku rekao je da su mu stvari odjednom postale potpuno jasne.<\/p>\n

Prili\u010dno je neobi\u010dno i pomalo misteriozno odrastati uz pejza\u017e ravnice u blizini mora. Brodovi u daljini deluju kao da plove kroz polja, a onda ugleda\u0161 reku pa ti postane jasno da ti se ipak ne privi\u0111a. U maglovitim danima dopiru zvuci sirena za maglu, \u010duje se zvuk brodova, a sve to daje magiju ambijentu. U poslednjih desetak godina vra\u0107am se sve vi\u0161e i sve mi je va\u017eniji celokupni taj pejza\u017e i ljudi kakvi jesu, neobi\u010dni u ovoj oblasti isto\u010dnog Jork\u0161ira. Ali ja sam jedan od njih i moram to da prihvatim. I kada sam tamo, dobro se sla\u017eem sa njima. Postoji odre\u0111ena vrsta prili\u010dno suvog smisla za humor koji imamo, mo\u017eda ste primetili.<\/p>\n

Va\u0161a deca su tako\u0111e veoma uspe\u0161ni muzi\u010dari, svirate zajedno u Va\u0161em sastavu. Koliko \u010dlanova ima Gevin Brajers ansambl? <\/strong><\/p>\n

Pa, to varira, ali mislim da sada postoji neka vrsta jezgra od \u010detvoro ljudi. Moj sin svira bas, tako\u0111e je kompozitor i zajedno pi\u0161emo muziku. Dve starije \u0107erke, iz mog prvog braka, \u017eive u Londonu. Obe sviraju violon\u010delo, a druga je tako\u0111e sopran i peva ranu muziku. Moja tre\u0107a \u0107erka je iz drugog braka i fantasti\u010dna je pijanistkinja, ro\u0111ena je u Rusiji (druga \u017eena mi je Ruskinja) i svirala je nedavno sa mnom u Rimu. Trudim se da sviramo zajedno \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e, jer je to super. Drugi ljudi u ansamblu, kada su moja deca prvi put svirala sa mnom, govorili su da se mnogo druga\u010dije pona\u0161am kada sam na turneji sa njima. \u041aa\u017eem \u2013 da, jer kad se vrate, re\u0107i \u0107e svojim majkama \u201czna\u0161 li \u0161ta je tata radio sino\u0107\u201d? Tako da sam bio pristojan. Ali, sada su stariji, dobro sam. Ne moram to vi\u0161e da radim.<\/p>\n

Kona\u010dno, kada se iz perspektive 21. veka osvrnete na \u0161ezdesete godine, \u0161ta mo\u017eete re\u0107i, kakva je budu\u0107nost klasi\u010dne muzike? Da li \u0107e nastaviti da privla\u010di \u0161iru publiku? Da li \u0107e veliki koncerti biti namenjeni onima koji mogu da priu\u0161te skupe karte, dok \u0107e ve\u0107ina ljudi zna\u010dajna dela slu\u0161ati na digitalnim platformama? <\/strong><\/p>\n

Bio bih sre\u0107an da postoji klasi\u010dna muzika \u2013 Ili muzika koju zovemo tako, koja bi se vi\u0161e slu\u0161ala u\u017eivo. Mislim da postoji opasnost od trivijalnosti, ako stvari stavite na internet, kao \u0161to je Spotify. Bilo bi lepo kada bismo mogli da radimo stvari gde ne moraju da postoje lude cene koncerata. Da postoji neka podr\u0161ka vlade ili mo\u017eda sponzora, za festivale na kojima mo\u017eete da \u010dujete muziku, koja nije skupa, ali koja je dobra, iskrena. Mislim da je \u017eiva muzika fantasti\u010dna. Zato nisam ba\u0161 odu\u0161evljen pisanjem filmske muzike, jer ti pi\u0161e\u0161 filmsku muziku i ona je mrtva, to je to. Ali ako radim sa pozori\u0161tem, sa plesom, sa operom, to se mo\u017ee promeniti svake ve\u010deri. Ako ne\u0161to krene naopako, morate se prilagoditi, morate odgovoriti. Ne radi se samo o lepim zvucima, ve\u0107 i o tome kako se ljudi odnose jedni prema drugima. Kao svira\u010di slu\u0161ate jedni druge i svaki put je druga\u010dije. To je kao razgovor, prijateljstvo, a vi ste samo spremni da proizvedete najbolju stvar koju mo\u017eete. Ako svirate u\u017eivo, \u017eivite sa publikom. Ne krijete se iza snimka ili filma. To je dru\u0161tvena stvar. I to je za mene su\u0161tina muzike.<\/p>\n